Kvalitetna muzika, vanserijska energija i sjajna zabava: Skunk Anansie nastupili u Beogradu posle 16 godina

Legendarni alternativni bend Skunk Anansie vratio se u Srbiju posle 10 godina, a u srpsku prestonicu posle 16 i priredio nezaboravan šou svim fanovima.

Priliku da zagreje publiku pred glavne zvezde večeri imao je muzički projekat Grove, koji gradi autentičan zvuk koji spaja buntovničku energiju i slobodarski duh savremene alternativne scene.

Preporučujemo

Muzika koju stvara predstavlja spoj sirove klupske energije i politički osvešćenog izraza, oslanjajući se na bogato muzičko nasleđe Bristola i uticaje pank muzike, dancehalla, dubstepa, junglea i eksperimentalne elektronike.

Kroz pesme koje podjednako balansiraju između provokativne razigranosti i eksplozivne energije, Grove gradi prepoznatljiv umetnički identitet na britanskoj underground sceni. Numere poput "Milf Magnet" odišu duhovitošću i provokacijom, dok pesme kao što je "Big Boots" donose sirovu, gotovo zapaljivu energiju.

Predstojeći projekat "Hydra" smatra se do sada najambicioznijim izdanjem projekta Grove. Inspirisan grčkim mitom o Herkulu i Hidri, projekat simbolično govori o savremenim oblicima represije, ali i o otporu i unutrašnjoj snazi pojedinca. Kroz pesme "Break a Sweat" i "Babylon Rotten", Grove šalje jasnu poruku o vremenu u kojem živimo.

Pored studijskog rada, nastupi uživo projekta Grove izdvajaju se po energiji i nepredvidivosti, ostavljajući publiku bez daha.

Da je Skunk Anansie veoma voljen bend i da ga je publika željno iščekivala pokazalo se odmah pri njihovom izlasku na binu, a energija Dobore En Dajer OBE, svima poznatije kao Skin, vokalistkinje benda, odmah je sve kupila.

Skin ne samo da izgleda mlađe od 58 godina koliko ima, već je zadržala energiju na kojoj bi mogli da joj pozavide mnogi mladi - skakala je, pevala vraški dobro, pa čak i uskočila u publiku - ali o tome ćemo kasnije.

Ako je bilo ko sumnjao u to da li Skin vokalno i dalje može da iznese sve pesme, te sumnje je ubrzo rešen. Skunk Anansie svirali su setlistu koja je bila mešavina starih i novih pesama i svaka je zvučala fantastično - i muzički i vokalno.

Ono što je primetno kada se stare i nove pesme izmešaju u jednu listu koja se svira na koncerru, jeste njihova raznolikost - neke besme su oštre, brze i pune besa, dok su druge nežne i tihe poput šapata.

Neke su glasne, oštre, brze i besne, a opet su ti isti ljudi stvorili i nežne, prelepe pesme koje su tihe poput šapata. Nema sumnje da su najveći favoriti publike iz ranijeg kataloga benda, pri čemu su I Can Dream i Yes it’s Fucking Political stvarno pokrenule masu.

Energija benda bila je na visokom nivou, a Skin je bila neuhvatljiva. Posvećivala je pažnju publici sa svake strane bine, aktivirala "Skin cam", snimajući sebe, članove benda, ali i publiku, a sve što je snimano prenošeno je direktno na video bim iza benda te su i oni u poslednjim redovima, koji možda nisu videli bend kako treba, mogli da vide šta se dešava na bini.

U jednom momentu, Skin je ušla u pubiku, koja ju je odmah podigla na ruke, dok je ona vikala da je spuste dole, a potom otišla dublje među ljude i zajedno pevala sa njima, u šali dobacivši upozirenje: "Nemojte da me pipkate!"

Njena obraćanja publici ispraćena su smehom i ovacijama, a ona je prisutnima u Luci Beograd poželela dobro veče na srpskom, ali se i šalila i pričala s njima između pesama.

- Pokušala sam da uđem u publiku, a ti si me samo bacio pet redova iza! Baš si jak, to moram da priznam - rekla je Skin jefnom od fanova nakon svoje male ekskurzije u publiku.

Ona je potom ženu pored upitala da li su zajedno, a kada je ona odgovorila da jesu, Skim se sa osmehom uzviknula: "Svaka čast!"

Kao i uvek, Skin koristi binu kao platformu da progovori o pitanjima koja su joj bliska srcu. Govoreći strastveno o ljudskim pravima, jednakosti i opasnostima jurenja za političkom moći isključivo radi nje same. Ona podseća sve prisutne zašto su Skunk Anansie oduvek bili jedan od najinteligentnijih i najbeskompromisnijih britanskih bendova.

Publika je ove večeri, između ostalog, imala ptiliku da čuje "This means war", "Charlie Big potato", "An artist is an artist", "My ugly boy"...

Publika je čak imsla priliku i da čuje "Highway to hell" benda AC/DC u Skunk Anansie izvedbi.

Tokom nešto više od sat vremena svirke, mnogo komunikacije sa publikom, pokrivenih važnih tema, ali i dosta šale, bend je napustio binu.

Možda je prošlo 30 godina, ali Skunk Anansie su i dalje sila na koju se mora računati i ne pokazuju znake usporavanja.

(Telegraf.rs)