Propoved pred skoro 10.000 ljudi: Prisna atmosfera i katarzično iskustvo sa Nikom Kejvom na Kalemegdanu

Kultni muzičar Nik Kejv je sa svojim bendom The Bad Seeds sinoć nastupio u Donjem gradu Kalemegdana pred 10.000 ljudi i još jednom potvrdio zbog čega ga srpska publika toliko voli. Onima koji su došli u Beograd pružio je više od dva i po sata čiste emocije.

Od momenta kada je Kej izašao na binu sa energičnom "Get ready for love", najviše vremena proveo je na platformi tik uz publiku, pružajući im ruke, pevajući pojedincima i dopuštajući da ga publika nosi na rukama, time, kao i uvek, omogućivši prisni odnos sa publikom u prvim redovima.

Preporučujemo

Odmah potom nadovezao je "From her to eterniti", koju je publika pevala, kao omamljena njegovim prisustvom, naginjući se na ruke ispred sebe, dopuštajući da ljudi nose njegovu težinu. Publici je pružio potpuno poverenje da ga nosi dok je pevao bez greške, ispunjavajući 10.000 duša svojim glasom.

Nakon otpevane "Train long suffering" prvi put se obratio publici: "Ova pesma se, Beograde, zove 'Wild God'".

Od prvog izlaska na binu bilo je jasno da ovo nije samo još jedan koncert, već susret publike i umetnika koji se razumeju bez mnogo reči. Kejvova gotovo propovednička prisutnost, neposredan kontakt sa publikom i energija kojom je držao svaki trenutak nastupa pretvorili su Kalemegdan u prostor potpunog predavanja muzici. Njegov

odnos sa publikom bio je gotovo neprekidan dodir, pružene ruke, stisci, oslanjanje na ljude iz prvih redova, pogledi koji se zadržavaju dovoljno dugo da svaki susret deluje lično.

- Možete da pevate ovu pesmu. Ako svi pevaju, pesma je bolja. Ona je posvećena našoj deci i govori o potrebi sveta da zaštiti svoju decu. Reči su jednostavne: "O children, lift up your voice, o, children, rejoice" - reči su kojima je Nik Kejv najavio kultnu "O Children", a publika ju je horski otpevala.

Pevajući posebno katarzičnu "Tupelo", objavljenu na albumu "The firstborn is dead" iz 1985. godine, koja predstavlja apokaliptično, mitologizovano prepričavanje rođenja Elvisa Preslija tokom katastrofalne silovite oluje u Tupelu u Misisipiju, Kejv je najavio rečima: "Beograde, da li ste spremni da pogidnete ruke?" a iz publike su pristizali buketi cveća, za koje se zahvalio nakon kraja pesme.

Na repertoaru se našla i "Rings of Saturn". Kejv je pre pesme seo na stolicu koju su mu izneli na binu i obratio se publici.

- Ova pesma je za sve nas. Zove se "RIngs of Saturn". Da li znate ovu pesmu? Znate, ova pesma zapravo ima dosta pratećih vokala, probajte da ih pevate. Ne pokušavajte da pevate ono što ja pevam - rekao je, dok se na kraju pesme publici obratio rečima: "Hvala, ovo je bilo prelepo".

S obzirom na to da u njegovom repertoaru ima mnogo tužnih, bolnih i ogoljenih pesama, na mnogim licima u publici mogle su se videti suze. Ali kod Kejva bol nikada nije samo patnja, niti je tuga kraj. Pesme koje su nastajale iz teških ličnih tragedija i gubitaka govore upravo o prihvatanju, a ne bežanju od bola. O tome da se

kroz suočavanje sa najtežim iskustvima može roditi nada, vera i snaga da se život nastavi dalje.

- Ovo je još jedna spora pesma, ali mislim da možete da iznesete tužnu pesmu. Ovo je manifes, zove se "Bright horses", u pitanju je snažna balada, obiljan posao - rekao je Kejv.

"Bright Horses" je, u suštini, pesma o tuzi, čežnji i odluci da nastavimo da verujemo u ljubav i čuda čak i kada nam stvarnost ne daje nijedan razlog za to.

Jedna posebno emotivnih bila je i "Henry Lee", koju je otpevao sedeći za klavirom, a u duetu sa fantastičnom Dženet Ramus, koja u bendu peva prateće vokale, dok je dodatni glas bila sama publika.

Dok je izvodio "Red right hand", koju mnogi znaju kao saundtrek serije "Peaky Blinders", Kejv je, ne prekidajući tok pesme, potpisivao ploče i knjige koje su mu pružali ljudi iz prvih redova, dodatno potvrđujući koliko je njegova komunikacija sa publikom spontana, živa i jedinstvena.

"The weeping song" je, očekivano, horski ispraćena od strane publike, a privodeći glavni deo koncerta kraju, Kejv je u obraćanju publike istakao da sledi jedna dugačka pesma, ali da veruje da publika može da je izdrži, dodajući: "ne brinite, u nekom momentu se završava". Bila je to "Hollywood", koja traje više od 14 minuta, a publika je uživala u svakoj sekundi.

- Laku noć, Beograde, hvala vam što ste došli - rekao je Kev, a potom se bend povukao sa bine.

Ipak, uz poziv publike, na nju su se ubrzo vratili. Kejv je na mikrofon stao svirajući usnu harmoniku i time najavljujući pesmu "City of refuge".

- Da li želite još da putujete? Probaćemo ovu pesmu, ona je posvećena mojoj ženi, pevamo je na turneji i zove se "Wide lovely eyes" - rekao je Kejv, a koncert je završio kultnom "Into my arms", koju je cela publika pevala tiho i delikatno. Sam Kejv je, pevajući je, nastavio da potpisuje knjige ljudi iz prvih redova.

- Bili ste sjajni, hvala, laku noć! - reči su kojima se pozdravio s publikom.

The Bad Seeds su još jednom pokazali zašto ih kritika i publika decenijama svrstavaju među najbolje koncertne sastave na svetu. Uz Kejva su na bini bili Voren Elis, Kolin Grinvud, Džim Skalvunos, Džordž Vjestika, Leri Malins i Karli Paradis, dok su snažni gospel vokali dodatno širili zvuk benda i davali pesmama gotovo duhovnu, horsku punoću. Snaga benda, preciznost izvođenja i produkcija koja je pojačavala doživljaj svake pesme stvorili su atmosferu u kojoj su se sirova energija, drama, nežnost i ekstaza smenjivale prirodno i bez predaha.

Beogradski koncert održan je u okviru velike evropske turneje The Wild God Tour, tokom koje nastupaju na velikim pozornicama i festivalima širom Evrope i Velike Britanije. U samo četiri dana, organizator Charm Music uspešno je realizovao tri velika i zahtevna koncerta i to dve večeri u rasprodatoj pulskoj Areni i sinoćnji nastup u Donjem gradu Kalemegdana.

Time je još jednom potvrđeno ne samo posebno mesto koje Nik Kejv i The Bad Seeds imaju kod publike u Srbiji i regionu, već i visok organizacioni i produkcioni standard kojim su događaji ovakvog značaja realizovani.

Predanošću i energijom kojom su očarali skoro 10.000 ljudi, ostavili su deo sebe na Kalemegdanu, a svakako i dubok trag u srcima svih koji su imali sreću da prisustvuju muzičkoj propovedi velikana svetske scene.

(Telegraf.rs)