Kako je nastala pank himna neuzvraćene ljubavi: O remek-delu "Ever Fallen in Love" grupe Buzzcocks

Legendarni mančesterski sastav Buzzcocks, jedan od temeljnih i najuticajnijih bendova prvog talasa britanskog panka, nastupiće 12. decembra u beogradskom klubu Zappa Baza. Iako je bend krajem 2018. godine tragično ostao bez svog idejnog tvorca i neponovljivog frontmena Pita Šelija (Pete Shelley), njegova muzička zaostavština nastavlja da živi jednakom snagom, predvođena dugogodišnjim članom Stivom Diglom (Steve Diggle).

Preporučujemo

Centralno mesto u tom katalogu zauzima vanvremenski klasik „Ever Fallen in Love (With Someone You Shouldn’t’ve)“ - pesma koja je melodramu slomljenog srca pretočila u furiozni pank naboj. U ranije neobjavljenom razgovoru za britanski The Guardian, pokojni Pit Šeli i kultni grafički dizajner Malkom Garet (Malcolm Garrett) detaljno su secirali rađanje ove himne i njenog prepoznatljivog vizuelnog identiteta.

Njihova sećanja prenosimo u celosti.

Pit Šeli, kantautor:

„Upravo smo bili završili turneju White Riot sa grupama The Clash, The Slits i Subway Sect. To je bio prvi put da su ljudi zaista mogli da vide šta je zapravo pank. Bili smo u kombiju iznajmljenom od firme Salford Van Hire. To je bio prvi put da smo proveli više od jednog dana van kuće. Ta turneja je podstakla ljude da počnu da se aktivno zanimaju za pank, umesto da budu samo pasivni posmatrači. Sve se dešavalo neverovatno brzo.

Na većim koncertima, kao što je bio onaj u mančesterskom Electric Circus-u, klinci su čupali sedišta. Potpisali smo za izdavačku kuću United Artists tačno na dan kada je Elvis umro [16. avgusta 1977] i odjednom smo imali album koji je trebalo snimiti i publiku koja je želela da nas vidi. Posle jednog našeg nastupa u Edinburgu, sedeli smo u pansionu Blenheim uz krigle piva, u TV sali, i krajičkom oka gledali mjuzikl Guys and Dolls (Momci i devojke). Odjednom me je pogodila jedna replika: „Da li si se ikada zaljubio u nekoga u koga nije trebalo? Čekaj samo dok se to tebi ne desi.“ Pomislio sam: „Oho. Ovo mi daje ideju.“ Sledećeg dana, dok je naš vozač otišao nešto da pošalje u pošti, sedeo sam u kombiju i smislio prvi stih: „You piss on my natural emotions“ (Pišaš po mojim prirodnim osećanjima). Zatim sam promenio „piss“ u „spurn“ (odbacuješ), što je zvučalo još oštrije i zajedljivije.

Pesmu sam napisao o Fransisu, koji je bio zadužen za organizaciju društvenih događaja na Politehnici u Voringtonu (Warrington Tech). Prolazio sam kroz period samootkrivanja, da tako kažem, što je bilo izuzetno plodno tlo za pisanje pesama. U početnoj fazi udvaranja, on je pružao otpor mom šarmu. Obožavao sam reč „shouldn’t’ve“ i sve te silne apostrofe u njoj. Pesma odmah silovito juri u uvod. Pokušavali smo da svedemo stvari i ogolimo ih u odnosu na tadašnje norme o tome šta bi muzika trebalo da bude. Tu postoji tenzija koja se razrešava tek kada krene refren, a pre poslednjeg refrena ubacio sam jedan ’magični prevoj’ – sićušnu pauzu – kako bih slušaocu pružio dodatni uzlet.

Producent Martin Rašent (Martin Rushent) i ja smo snimili troglasne i četvoroglasne harmonije. Nikada ne misliš da je upravo to pesma po kojoj će te svi pamtiti, ali ona je pogodila žicu jer svako u životu iskusi neuzvraćenu ljubav. Fransis je bio sa nama na tom putovanju u Škotsku, pa je verovatno i sam znao da je pesma o njemu, iako niko drugi to nije znao. Naša veza je na kraju potrajala sedam godina, ali umetnost je u tome da uzmeš nešto sasvim lično i pretvoriš ga u nešto univerzalno. U to vreme smo radili turneje povodom singlova, stalno smo gradili priču i plaćali svoje cehove. Te godine smo u martu izdali album [Another Music in a Different Kitchen], a već u septembru drugi [Love Bites]. Bili smo na samom vrhuncu kreativnosti. Svake druge nedelje smo se pojavljivali u emisiji Top of the Pops. Tako je i pesma Ever Fallen in Love stigla u savršenom trenutku. Pogodila je idealnu tačku na našoj putanji.

Bilo je to samo tri godine nakon prvog nastupa grupe Sex Pistols, ali stvari su se menjale munjevito. Obrada pesme Ever Fallen in Love koju je 1988. snimila grupa Fine Young Cannibals dospela je do 9. mesta top-liste, što je za tri mesta više od našeg originala. Da li me to nervira? Pretpostavljam da da, pomalo [smeh]. Ali njihova verzija je finansirala naš povratak na scenu, baš kao što je reklama za puter Džona Lajdona finansirala Public Image Ltd. Sledeće godine obeležavamo 30 godina od našeg ponovnog okupljanja, a prošlo je više od 42 godine od samog osnivanja. Siguran sam da nam je sudbina spremila još ponešto. Mislim da zaslužujemo pank krstarenje. Plovidbu po Bahamima.“

Malkom Garet, dizajner omota:

„Studirao sam grafički dizajn na Politehnici u Mančesteru i delio memljiv stan iznad ribarnice u Rašolmu sa kolegom studentom Džonom Makgikom (John McGeoch). Jedne subote napravili smo žurku na koju su došli Pit Šeli i [prvobitni pevač Buzzcocksa] Hauard Devoto (Howard Devoto). Ta žurka nam je promenila živote. Džon je upoznao Hauarda i osnovali su bend Magazine, a ja sam ponudio da radim dizajn za Buzzcocks. Pit je upravo bio preuzeo ulogu pevača od Hauarda i gledao sam njihov koncert u klubu Band on the Wall. Postoji fotografija sa tog nastupa na kojoj se u prvom redu vidi moja natapirana, izblajhana kosa. Izgledalo je kao da se pank dešava istovremeno širom cele zemlje, što nam je ulivalo osećaj da posedujemo neko tajno znanje koje ostatak sveta nema. Delovalo je važno i pomalo opasno. Vraćao bih se peške u stan na iglama, jer nikad nisam znao na koga mogu da naletim na ulici.

Dizajnirao sam logo za Buzzcocks i poster, čiju sam ideju bazirao na malom novinskom oglasu za hulahopke sa jednom nogavicom. U početku nam je diskografska kuća dozvoljavala upotrebu samo dve boje za omote ploča, jer je tako bilo jeftinije, ali upravo je to postalo ključni deo naše estetike. Želeli smo da budemo drugačiji od svih ostalih, uključujući i Sex Pistolse. Menadžer Buzzcocksa Ričard Bun (Richard Boon) imao je diplomu iz istorije umetnosti i za omot singla Ever Fallen in Love predložio je korišćenje rada Marsela Dišana Fluttering Hearts (Treperava srca). Bio sam poštovalac Dišana, ali nisam bio upoznat sa tim konkretnim delom, pa se sećam kako sam stajao u javnoj telefonskoj govornici dok mi ga je Ričard opisivao preko slušalice.

Moj crtež je na kraju ispao neverovatno sličan originalu o kome mi je pričao. Rad se zove Fluttering Hearts zato što vizuelno deluje kao da treperi. Preko telefona je morao da mi objašnjava i gde tačno idu apostrofi. Rukopis na omotu je moj, ali sam oponašao stil sa slika Renea Magrita, jer je on bio omiljeni slikar [bubnjara] Džona Mara (John Maher). Dišanovo delo Fluttering Hearts je u crvenoj i plavoj boji, ali ja sam zamenio mesta tim bojama na omotu tako da dominantna bude crvena, a ne plava - zato što je praktično svaka pesma koju je Pit ikada napisao govorila o ljubavi koja je pošla po zlu. Zato jedno ’sjebano srce’ savršeno predstavlja sve Pitove tekstove. On je umeo da u jednoj rečenici sažme više informacija nego što bi drugi uspeli na čitavoj stranici. Uvek sam govorio da je on bio P. G. Vudhaus panka.“

Buzzcocks nastupaju u beogradskom klubu Zappa Baza u petak, 12. decembra, gde će domaća publika imati priliku da u punoj snazi čuje pesmu „Ever Fallen in Love“, kao i ostale klasike koji su oblikovali istoriju rokenrola.

(Telegraf.rs/izvor: The Guardian)