"Tek kada sam došla ovde, ponovo sam počela da dišem": Jasmin Levi pred koncert u Sava Centru ogolila dušu

Jasmin Levi će ponovo pevati pred beogradskom publikom. I to u Plavoj dvorani Sava Centra 6. novembra. U intervjuu za Telegraf.rs, Jasmin Levi je govorila o beogradskom koncertu, svojim pesmama, kao i životu u Srbiji.

• Pre svega, dobro veče Jasmin. Veliki dan je 6. novembar. Šta publika može da očekuje od Vašeg novog koncerta u Beogradu? Da li će biti nekih gostiju?

Jasmin Levi: Nekih gostiju, ali ne poznatih... Zato što ne pokušavam da, znate, prodam nastup. Ne, samo želim da donesem svoju umetnost. I imam neka iznenađenja. I ovaj put je drugačije vreme za mene u odnosu na prvi put kada sam nastupala u Beogradu, jer sam tada ovde bila potpuni stranac. A sada živim ovde već godinu dana. I osećam da dolazim da pevam u svojoj kući, u svom dvorištu.

Preporučujemo

• Gde pronalazite inspiraciju za Vaše pesme?

Jasmin Levi: U svom životu. U životu mojih prijatelja. U njihovoj tuzi, njihovom bolu, mom bolu. To je izvor mog stvaralaštva.

• Jedna od Vaših najvećih pesama je „Una Noche Más“. Možeš li nam ispričati priču o toj pesmi?

Jasmin Levi: Ovu pesmu napisala sam o jednoj ženi. Bilo je to pre 20 godina. I ona je imala 58 godina. I bile smo neka vrsta, znate, koleginica, prijateljica. I imala je 58 godina, kao što sam rekla, i bila je zaljubljena u muškarca koji je imao 30 godina. I posle tri godine velike ljubavi, on ju je ostavio jednog dana nasred ulice. I kada mi je ispričala tu priču, bila je potpuno slomljena, skrhana i plakala je. I njene suze su me navele da napišem ovu pesmu. Da pre nego što ode, ona ga je molila da je voli još jednu noć. Da je laže, da je obmane još jednom.

• Vaše pesme su tužne i divne. Zašto ima toliko tuge u Vašim pesmama?

Jasmin Levi: Ta tuga je... to je moja priroda. Ja sam srećna osoba, ali imam veliku tugu u svom srcu. I bez tuge, ja sam jadna. Kada sam srećna, nisam srećna u pogledu mog stvaralaštva. Zato što sa srećom ne mogu ništa da stvorim. Srećna sam u svakodnevnom životu, mogu biti i tužna, ali kao muzičar moram imati tugu. Moram.

• Koja od Vaših pesama Vas najviše opisuje?

Jasmin Levi: Mislim „La Alegría“. „La Alegría“ u sebi ima... ludilo, tugu, ljubav, osvetu... koju sam osetila u životu od ljudi. I mislim da ova pesma nema nadu, ali donosi nadu. I mislim da je ovo pesma mog života - „La Alegría“.

• Živite u Beogradu već godinu dana. Kako Vam se dopada Srbija? Kako Vam se dopada Beograd? Kako Vam se dopadaju ljudi u Srbiji i šta Vam je omiljena stvar kod srpskog naroda?

Jasmin Levi: Ljubaznost. Došla sam zbog ljubaznosti. Zato što su ljudi ljubazni, i velikodušni, i nasmejani, i pristojni. I tek kada sam došla ovde, ponovo sam počela da dišem. Osećam da konačno dišem, posle mnogo godina tokom kojih nisam mogla da dišem. Duhovno.

• Znaš li neku srpsku pesmu?

Jasmin Levi: Znam, i slušam ih prilično dosta. I sačuvaću tajnu za 6. novembar. (smeh)

• Sa kojim srpskim umetnicima biste voleli da sarađujete?

Jasmin Levi: Ne mogu da odgovorim na ovo pitanje jer je uvredljivo ako ne pomenem druge. Mogu samo da kažem da bih bila srećna da sarađujem, i kada dođe vreme, kada je suđeno da se desi - desiće se.

• Imate li neku neostvarenu želju? Želju za koju bi volela da se jednog dana ostvari?

Jasmin Levi: Želim da moja deca budu srećna u životu, da ne budu povređena. Ali to je... želja koju ne možeš imati. Niko od nas.

(Telegraf.rs)