• 0

Otvoren 53. Bitef, pod sloganom "Počnimo ljubav iz početka"

Sama predstava svodi se na obnovu nekih scena iz filmovane postavke, s dodatnim komentarima, ispitivanjem konteksta, te preplitanjem

  • 0

Bitef festival večeras je zvanično otvoren u Narodnom pozorištu izvođenjem predstave "Orest u Mosulu", koja je rađena po Eshilovoj "Orestiji", u produkciji pozorišta NTGent (Belgija) i režiji jednog od politički najprovokativnijih reditelja današnjice, Mila Raua.

Radnju formativnog dramskog narativa zapadne civilizacije, Eshilove tetralogije "Orestija", Rau smešta u grad Mosul u Iraku, gde sa iračkim i belgijskim glumcima postavlja drastično adaptiranu i skraćenu verziju "Orestije" i celu je snima.

Sama predstava svodi se na obnovu nekih scena iz filmovane postavke, s dodatnim komentarima, ispitivanjem konteksta, te preplitanjem, kao što je to obično slučaj u Rauovim predstavama, dokumenata i fikcije, konkretno nesrećne sudbine iračkih glumaca i Eshilovih junaka.

Bitef

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Tako se dobija koncepcijski složena, višeslojna priča u kojoj se propast Troje i vladarskog doma Argosa ogleda u propasti Mosula, kojeg su razorili teror Islamske države i američko bombardovanje.

- Rau uzima klasičan komad, ovoga puta jedan od najstarijh komada o osveti i tome kako Atina donosi pravdu i demokratiju, i suočava ga sa današnjicom. Nažalost, otkrili smo da se krug nasilja nastavlja do danas i zato je dobro što ovaj komad igramo upravo u Beogradu kome mislim da je ova priča bliska - kaže glumac Johan Lejsen, koji treći put radi sa slavnim rediteljem.

Priznaje da njegova generacija sa severa Evrope nije iskusila nasilje i rat kao ljudi u Srbiji i da mu je zato zanimljivo da vidi kako će ovdašnja publika reagovati.

Orestija nije samo jedina sačuvana antička tetralogija i jedna od najvećih tragedija ikada napisanih, već i mit o osnivanju civilizacije, o dobu kada su začarani krug krvne osvete i princip oko-za-oko, zamenjeni principima pravde, integracije i pomirenja.

Milo Rau zadržava antičku grandioznost tragedije, ali je dovodi u vezu sa savremenim problemima i postavlja pitanja šta znači biti "civilizovan" u svetu globalizacije, kakav je, uopšteno uzev, odnos između takozvanog Zapada i Srednjeg istoka koji snabdeva gorivom našu ekonomiju koja radi na naftu, kakva je odgovornost umetnika kada se bavi međunarodnim projektima, šta može, a šta treba da bude urađeno u području između kolonijalizma i neznanja i šta bi bila neka savremena Orestija.

Lejsen priznaje da nije mnogo optimističan kada je u pitanju situacija u svetu.

Bitef

Koreografkinja Konstanca Makras na otvaranju Bitefa, Foto: Tanjug/Rade Prelić

- U jednom trenutku predstave imamo sud na kome se razmatra šta da radimo sa ratnicima Islamske države. Hoćemo li ih ubiti? To niko ne želi. Hoćemo li im oprostiti? Opet nema odgovora. Šta je rešenje? Niko ne zna - kaže Lejsen, uveren da možda pozorište može da pomogne u razumevanju stvarnosti.

Tamo gde Eshil nudi opšte izmirenje, uvođenje prava, pravde i demokratije, Rau pita da li su ovi ideali uopšte mogući u savremenoj, potpunoj razorenoj političkoj zajednici.

- Ova predstava je o osveti, ratu, ubijanju, krugu nasilja koji se nikada ne prekida, a Mosul je jedan od najstarijih gradova sveta koji je uništen ratom. Ljudi ne žele više ubijanja, žele život, ali u isto vreme šta znači demokratija u realnosti, kada imate sud, ali korumpiran - kaže glumica Susana Abdul Majid.

Odrasla je u Nemačkoj, ali njeni roditelji su iz Mosula, i sa ovom predstavom se, kaže, vratila svojim korenima, ponovo videla svoju porodicu i šokirao je razoren grad koji je podsetio na scene iz neke priče o apokalipsi.

- Ipak život nikada ne staje i uprkos svemu uvek nađe put, jer ljudi žele da žive - naglasila je Majid.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Komentari

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima