Balkan Bordello, predstava u koprodukciji Prištine i Beograda: Veterani OVK-a su nekada hteli da je zabrane

Printskrin: Youtube/La MaMa

Predstava "Balkan Bordello", koja je spoj grčke tragedija i balkanske tragedije iz devedesetih pisca Jetona Neziraja i u režira Bljerte Nezira sa Kosova, posle Beograda i Prištine izvedena je u njujorškom pozorišnom klubu "La MaMa".

- Pre osam godina sam sa Anicom Dobrom igrao predstavu "Mizeri" preko puta La Mame, u jednom teatru koji je takođe off-off Brodvej, i bio sam ponosan što igramo preko puta La Mame. Rekao sam direktorki ovog pozorišta Miji Jo da mi se čini da u Beogradu više cene i znaju teatar La Mama nego u Njujorku, i ona je rekla da sam potpuno u pravu. U vremenu 70-ih, kada smo išli džinovskim koracima napred, ime La Mama je u Beogradu značilo i još predstavlja kultno alternativno mesto na mapi pozorišnog sveta. A gledajući ovde nešto što je opšteprihvaćeno, najkvalitetnije, a to je Brodvej - to je biznis, to se prodaje, zbog toga turisti dolaze, Njujorku zapravo nedostaje više ovakvih mesta - rekao je za "Glas Amerike" Svetozar Cvetković koji tumači ulogu pesnika Egista.

Preporučujemo

Sama predstava je koprodujcija La Mame, prištinskog teatra Ćendra Multimedia i beogradskog Atelja 212.

"Balkan Bordello je saga o balkanskoj porodici“ zasnovana je na Eshilovoj trilogiji Oresteja. Kao avatar savremenog sveta, Agamemnon se trijumfalno vraća sa bojnog polja, pretvorivši neprijateljski grad u pepeo. To je temelj ove predstave, koja crnim humorom dotiče samo tkivo balkanskog temperamenta, prati morbiditet ljudske duše i ističe glupost i naivnost epohe koja se gradi na temeljima nasilja, netolerancije i mržnje. Likovi se predaju sudbini i gotovo nesvesno upadaju u zamku nezadovoljstva i uništenja.

Saradnja između se neguje više od 10 godina, počevši od projekata sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju Borke Pavićević.

Glavni lik, Agamemnon, se vraća kući kao pobednik u ratu, sa tragom ubistava, pljačke i silovanja., a kojoj strani pripada, ne zna se.

Baš takav koncept je 2017. godine za vreme druge postavke predstave u režiji Andreša Urbana izazvao nezadovoljstvo veterana OVK.

- Hteli su da zabrane predstavu, čak su mi posle pisali kritiku govoreći – mi nismo imali Agamemnone, Agamemnoni su u Beogradu, Kosovo je bilo Troja. A verujem da su ljudi u Beogradu imali iste dileme - da Agamemnom nije iz Srbije, nego, šta znam, neki američki komandant NATO i slično... A i ovde verovatno ljudi postavljaju to isto pitanje, da Agamemnom nije Amerikanac, nego treba da bude neko na nekom ratištu u Siriji ili danas Ukrajini - nagovori sagovornik Glasa Amerike.

Tek u trećoj postavci, koja je režirala Jetonova supruga Bljerta Neziraj, uključivanje američkih glumaca istaklo je svevremeni karakter priče.

- Nama i Bljlerti je bilo bitno da imamo univerzalnu priču koja ne postavlja Agamemnona kao nekog tuđeg ratnog komandanta nego kao našeg. Mi treba da gledamo u naše Agamemnone, ove koji su sada tu i sledeće koje dolaze. Jer nažalost, ovaj svet će imati sledećeg Agamemnona - navodi sagovornik.

(Telegraf.rs/izvor: "Glas Amerike")