Kako je divna Branka Veselinović savetovala mlade: "Samo treba imati dobru volju i humani odnos prema životu"

Najdugovečnija svetska glumica, naša Branka Veselinović, nažalost je preminula u 105. godini. Zračila je optimizmom, a volja za životom je nije napuštala kada je prešla 100-u.

"Znate, neko ima i 50, ali je mator, jer ne zna da živi", rekla je Branka Veselinović za Telegraf.rs pre nekoliko godina.

Kada je napunila 100 godina, imala je i iskrenu poruku za sve mlade ljude.

"Samo treba imati dobru volju i humani odnos prema životu. Ako kažem humani odnos prema životu, onda mislim i prema ljudima. Ja sam u mojoj profesiji mogla da iskoristim tu volju, tu želju, tu radost da pomažem igrajući i zabavljajući ljude. Ne prihvatam da je starost da prestaneš da živiš, a ja zahvaljujuci profesiji i humanom odnosu prema životu, mogu da živim dugo.

Pitanje je gde se živi, u kakvoj porodici i da li vas je život vodio ka dobroti i humanizmu. Tako ljudi postaju ono sto jesu. Teško je savetovati, znate... Treba imati sreću, boriti se u srećnom braku, treba voleti svoju decu i učiti ih od ranog detinjstva humanom odnosu. Jer, ako mislite samo kako ćete da budete veliki i da zaradite pare, to već nije dobra staza", iskreno je rekla svojevremeno Branka Veselinović.

Branka Veselinović bila je najstarija glumica na svetu. Tokom svoje karijere glumila je u više od 100 predstava u pozorištu, i više od 50 televizijskih serija i filmova.

Bila je dobitnica mnogobrojnih nagrada i priznanja za svoj glumački i humanitarni rad.

Igrala je u prvoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta 3. aprila 1948. u komadu „Kralj Betajnove“. U Beogradu je igrala u Umetničkom (1940–1942), Narodnom (1944–1947) i Jugoslovenskom dramskom pozorištu (1947–1978).[2] Igrala je na scenama svih beogradskih pozorišta, a u Americi je na engleskom jeziku igrala glavnu ulogu u predstavi "Majka hrabrost i njena deca". U svojoj matičnoj kući, Jugoslovenskom dramskom pozorištu odigrala je preko četrdeset uloga. Za ulogu Gine u Nušićevoj „Ožalošćenoj porodici“ dobila je „Sterijinu nagradu“ 1964. godine.

(Telegraf.rs)