"Bavili smo se suštinskim pitanjima...": Jana Milosavljević o predstavi "Idiot"

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Glumica Jana Milosavljević je u emisiji Tanjug Reflektor govorila o svojoj ulozi u predstavi "Idiot" Beogradskog dramskog pozorišta.

Ona je rekla da je najzahtevnije i najzanimljivije u radu na komadu reditelja Ivice Buljana bila analiza čitavog romana kojom se bavila glumačka ekipa mesec dana.

Preporučujemo

"Nismo uopšte dobili tekst predstave nego je ekipa sedela u rediteljskoj sobi i zajedno čitali roman i onda smo ga analizirali, sve te odnose. To je kapitalno delo i Dostojevski kao pisac je dosta slojevit", primetila je Milosavljević.

Rad na "Idiotu" je za nju bio dragocen i roman više neće čitati na isti način, dok nakon tako dobre i temeljne analiza likova i odnosa "odlazak na scenu biva samo egzekucija".

"Kada smo počeli da radimo, bila sam strašno uplašena što igram takvu ulogu, Mira Karanović mi je rekla fantastičnu stvar: 'Kad se sve sabere i oduzme uvek ispadne na kraju da je najlakše igrati klasike i velike pisce, jer je neko već sve napisao za tebe'", podsetila se glumica.

Primetivši da su uvek "problemi isti, čovek se ne menja u namerama, htenjima, osećanjima", Milosavljević je ocenila da "imamo čudan odnos prema epohama i klasičnim delima, kao da su tad ljudi imali druge probleme koje danas nemamo".

"Zapravo je stvarno isto i kad se na taj način čita neka antička tragedija dođemo do toga da je isto kao danas. Zato je to klasika, vanvremenska stvar", ocenial je Milosavljević.

Prema njenim rečima, autor dramatizacije Vladimir Tabašević se trudi da to zadrži jezik Dostojevskog, dok je način igre savremen, bez krinolina i bavljenja tadašnjim društvenim okolnostima.

"Bavili smo se suštinskim pitanjima, traume, želje za novcem, posedovanjem, što i danas živimo. Nismo ništa mistifikovali", navela je glumica.

Milosavljević u ulozi Nastasje Filipovne najviše bavila pitanjem traume i zlostavljanja u detinjstvu.

"To mi je bilo najvažije dok sam razmišljala. Pošto se o njoj stalno priča kako je prelepa, kako je dama. To me frustriralo. Kako da igram prepelu damu? U nju se svi zaljubljuju. Ja sam se fokusirala na posledice toga što joj se dogodilo u ranom detljnjstvu i šta je zbog toga postala", navela je Milosavljević.

Buljan je glumcima dao dovoljno slobode da istražuju, kopaju i nalaze nove smisle i istine, dodala je Milosavljević.

"Dok smo čitali roman, drhtale su mi ruke od uzbuđenja i emotivnog naboja kog smo svi osetil. To je takav roman, tako je napisano, nije moguće da ostaneš imun, da ne osećaš empatiju i da se ne poistovetiš kad duboko zaroniš u materijal", navela je glumica.

Prema njenim rečima, u "Idiotu" se ide "od suza ka nekom nenormalnom smehu, toliko je duhovito napisano u nekim momentima, a onda na drugoj stranici je muk, u sali svi plaču".

Milosavljević je istakla da je ponosna na svoje kolege koji su "fantastično odigrali svoje uloge i toliko su se dali", da su međusobno napravili takvu vezu da ako ih neko probudi u pola noći mogu da odigraju bez problema predstavu.

U SUSRET 21. MARTU SVETSKOM DANU LUTKARSTVA

Predstava „Ukradeni princ i izgubljena princeza“ biće izvedena 21. marta u Malom pozorištu „Duško Radović“

Malo pozorište „Duško Radović“ je u toku svog višedecenijskog postojanja negovalo različite žanrove, korišćenjem mnogih lutkarskih formi od marioneta, ginjola, javajki, lutki na štapovima, teatra senki, maski, crnog teatra, apstrakcije i mnoge druge. Konfrontiranje lutke i glumaca kao živih partnera, pojavljuje se upravo i u predstavi za decu „Ukradeni princ i izgubljena princeza“, u režiji Branislave Stefanović.

Predstva je nastala po drami američkog pisca Dena Totera, i bavi se velikom

nepravdom: „U davna vremena postojao je drevni običaj po kom carski tron može

da nasledi samo dečak!“

Rediteljka Branislava Stefanović je za režiju predstave „Ukradeni princ i izgubljena princeza“, 2021. godine dobila je nagradu „Slobodanka Caca Aleksić“.

Opširnije o predstavi:

https://www.malopozoriste.co.rs/predstave/ukradeni-princ-i-izgubljena-princeza

Primož Jesenko slovenački teatrolog i gost ovogodišnjeg Bitef festival, u okviru show case-a pogledao je i predstavu “Ukradeni princ i izgubljena princeza” i njenoj analizi posvetio deo svog teksta:

„(…) Četvrta odgledana predstava (na Bitefu) bila je „dramolet u kineskom maniru“ Ukradeni princ i izgubljena princeza Dena Toteroa, američkog dramatičara i scenariste iz razdoblja između dva svetska rata, koji je za Malo pozorište „Duško Radović“ adaptirala, režirala i koreografirala Branislava Stefanović. Neobično živa, dinamična predstava, puna lucidnog i otkačenog humora (npr. lik pripovedačice koja se svaki put najavljuje vrištećim uvodom), kroz ritmizirano kombinovanje elemenata tradicionalnog kineskog pozorišta (npr. uvođenje dugačke lutke zmaja, efektno korišćenje scenske dubine, akrobatske veštine) i elemenata komičnog vodvilja (gegovi, živa muzička pratnja) evocira drevnu priču po kojoj je carski presto smeo da nasledi isključivo dečak. Scensko događanje publiku u potpunosti obuzima, i zato može s

lakoćom da primi, za srpsko društvo još uvek nimalo podrazumevajuću, poentu o nepodobnosti mizoginije ili o društvenom integrisanju ljudi s posebnim potrebama, što rediteljka sjajno uvodi kroz dva gluvonema aktera, koji su ravnopravni deo scenskog događanja.  Sve je to u skladu s naglašenim motom Bertolta Brehta o nužnosti da prividno podrazumevajuće utvrđene vrednosti svaki put iznova promislimo. Značajno je da se, baš tog dana, glavna vest u beogradskim medijima odnosila na gnev žena zbog prevremenog puštanja na

slobodu višekratnog silovatelja. (…)“

Primož Jesenko, Izaći iz slepe ulice (56. Bitef):

https://veza.sigledal.org/kritika/stopiti-iz-slepe-ulice-r

*Sa slovenačkog prevela Katarina Pejović(Telegraf.rs/Tanjug)