Ako za nekoga može da se kaže da je "glumčina", to je sigurno Zoran Radmilović

Predfestivalsko književno veče, uz prisustvo dramskog pisca Dušana Kovačevića, na najbolji mogući način označilo je početa 32. Festivala "Dani Zorana Radmilovića" u Narodnom pozorištu u njegovom rodnom Zaječaru.

Rođen u grad na Timoku 11. maja 1933. godne, u takozvanom delu Zaječara ,,Vlaška mala,, kako na tabli porodične kuće piše , "glumčina" čini se da je legendarni srpski glumac bio i više od toga . Ovaj najčuveniji Zaječarac, za života ostao je upamćen po brojnim ulogama koje je igrao a izdvajaju se u filmovima "Maratonci trče počasni krug", "Majstorska radionica" pozrišnim predstavama, "Kralj Ibi", "Radovan treći",, i mnogobrojnim iz njegovog bogatog stvaralačkog opusa .

"Ja sam čovek koji život pokušava da gleda sa malo smešnije strane. Čini mi se da bi tako trebalo.Preporučio bih svim judima da pokušaju tako da žive ...tako je govorio jedan od najboljih srpskih i jugosovenskih

glumaca , neprevaziđeni majstor inprovizacje. Na najbolji mogući način, pitkom pričom , koga je festivaska pubika u Zaječaru na književnoj večeri uoči početka ,,Zoranovih dana ,, gromoglasnim aplauzom

pozdravlja , Dušan Kovalčević, podelio je ličene doživljaje i predstavio svoje prijateljstvo sa Zoranom, od prvog susreta 1968. godine u dvorištu Kapetan Mišinog zdanaja u vreme studentskih protesta, do

kraja njegovog života. "Radovan treći" je njegov diplomsiki rad na fakultetu koji se premijerno igrao pre 5o godina", podsetio je na to i ukazao na sebi svojstven način kako je sve počelo, pisac Dušan Kovačević.

"Da mi je neko rekao da ću o nekome da pričam i o nečemu što je bilo pre pola veka i sećati se toga, ne bi mu verovao. Naš prvi susret bio je u mojim studentskim danaima, imo sam sreću da budem deo studentskih demonstracija a Zoran je došao da podrži studente i sećam se, sedeo je na stepenicama.Dan ili dav je gladovao. Kasnije kad smo se sprijateljili i krenuli da radimo, znali smo da od tog njegvog bunta i protesta među studentima pravimo priče  dograđivali smo, pomalo izmšljali i šteta je što to neko nije snimio. Pričali smo kako je Državna bezbednost obavestila tada Josipa Broza Tita, da je Zoran tamo na protestima.

Našta je Broz odgovorio, e sad je kraj! Ja sam stradao! Idite ispitajte zašto je on tamo! Neko se setio i odgovorio, verovatno hoće da Vas zameni, jer igra Kralja Ibija , pa hoće da vrati monarhiju na vlast. To smo dodavali , dodavali do apsurda. To je bila jedna divna privatna predstava o tome šta je bio a nije bilo ništa, kroz smeh je ispričao jednu od mnogobrojnih priča iz druženja i prijateljstva u kafani, njihovoj

tadašnjoj instituciji, pisac Dušan Kovačević, kojeg je publika čitavo veče pozdravljala aplauzom kroz smeh koji se uvek vezuje za priče o Zoranu.

Ali zasigurno je jedno da će publika najviše pamtiti barda srpskog glumišta po Radovanu trećem, za koga Dušan Kovačević koji je i stvaralac ovog dela pre pola veka, ističe da mu je od početka bila žeja da naslovnu ulogu poveri upravo Zoranu Radmiloviću. Predstava je odigrana ravno 229 puta a poslednje izvođenje je bilo upravo mesec i po dana pre smrti čuvenog glumca.

"Legenda je sve što smo večeras vidili na filmskom platnu i što se odgleda u pozorištima, to govori da ga svrstva u besmrtnike. Biti domaćin takvom jednom čoveku je nešto što se doživljava jednom u životu", istakao je gradonačelnik Zaječara, Boško Ničić, uručujući plaketu Festivala i statu Zorana Radmilovića velikom piscu, akademiku Dušanu Kovačeviću.

"Zoranovi dani" u Zaječaru traju od 17. do 24. okrobra.

(M. R.))