• 0
 ≫ 

Vreme čitanja: oko 8 min.

Boris Isaković primio glumačku nagradu "Dobričin prsten"

V. Đ.
 ≫ 

Vreme čitanja: oko 8 min.

"Mnogi pre nas su tako brinuli o pozorištu, moramo i mi sada, kao i oni koji dolaze", zaključio je Boris Isaković

  • 0

Istaknuti glumac Boris Isaković primio je nagradu za životno delo "Dobričin prsten" Udruženja dramskih umetnika Srbije (UDUS), na svečanoj dodeli održanoj na velikoj sceni "Ljuba Tadić" Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.

Dramski umetnik i pedagog Boris Isaković je 35. laureat ovog uglednog i najvišeg staleškog priznanja za glumu, koje nosi ime prema čuvenom glumcu Dobrici Milutinoviću (1880-1956).

Laureat se zahvalio mnogima za ovu nagradu, od predsednika UDUS-a glumca Nebojše Dugalića, preko predsednice žirija rediteljke i dramske spisateljice Vide Ognjenović, upravnice JDP-a glumice Tamare Vučković Manojlović i teatrologa i dramaturga Aleksandra Milosavljevića, koji su svi redom danas i bili govornici na svečanosti.

Prethodni dobitnik "Dobričinog prstena" glumac Petar Božović je uručio nagradu sadašnjem laureatu Borisu Isakoviću.

"Nisam spremio govor za ovu čast danas, ali jedna rečenica mi se neprestano nameće. Kad god sam gledao Borisa Isakovića na sceni, koja god da je uloga u pitanju, uvek sam imao utisak da je svaka uloga pisana samo za njega", pohvalio je Božović kolegu Isakovića.

Nakon primanja nagrade, Isaković je održao prigodan govor.

"Ako je moj kolega Cvele, odnosno Svetozar Cvetković mogao da celu jednu predstavu odigra tako što čita tekst sa ajpoda, onda i ja mogu da čitam govor sa mobilnog telefona, ne umem da pamtim tekst", duhovito je počeo svoj prigodan govor laureat Boris Isaković.

On je naglasio da su svi došli ovde danas da sa njim podele ovu radost, "i zaista se radujem ovom velikom uspehu, hvala vam svima na tome".

Onda je istakao da ima osećaj da je nagrada "Dobričin prsten" put da bi se "slavilo pozorište i da bi se sačuvale njegove vrednosti i kvalitet u jednom iznimno važnom i značajnom kontinuitetu".

"Ja sam pozorištu uvek služio i naravno da ću mu i dalje služiti, i primam ogromnu čast na ovaj način. U vremenu davnom izmedju mere davanja i primanja, stajao je znak jednakosti. Glumačka profesija i pedagoški rad su me tome naučili, što smatram i suštinu ovog našeg poziva. U tome me koleginice i kolege uvek nedvosmisleno uveravaju. Zato je ovaj trenutak na radost svih nas i treba da prati odgovornost prema sebi i drugom čoveku. Radost danas ne bi bila takva i ovolika da nije podeljena između svih nas koji činimo ovu profesiju glume", naglasio je Isaković, 35. laureat nagrade "Dobričin prsten".

Glumac je naveo da je u ovom trenutku kada se slavi gluma kao umetnost, "jedino istinski važno da u zaista haotičnom i zbunjujućem vremenu, kada čitav svet prolazi kroz krizu etičnosti, svi smognemo zajedno snage da nadjemo dovoljno mira, predanosti, da taj naš prostor kreativnosti, igre, plemenitosti i duha održimo čistim i svetlim".

"Mnogi pre nas su tako brinuli o pozorištu, moramo i mi sada, kao i oni koji dolaze", zaključio je Boris Isaković i onda su na scenu izašli svi njegovi studenti koje je on podučavao kao profesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, šest generacija njegovih mlađih kolega. Bio je to izuzetno emotivan susret pun ljubavi i zagrljaja, uz pesmu "Perfect Day" muzičara Lu Rida.

Nagrada se sastoji od zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovića (izrada Zlatare Jokić, Beograd) i od unikatne oslikane diplome na pergamentu (rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zarića).

U konkurenciji za Nagradu “Dobričin prsten” bilo je devet istaknutih glumica i glumaca, osim dobitnika, nominovani su i Gordana Đurđević Dimić, Radmila Živković, Gorica Popović, Anita Mančić, Branislav Milićević, Saša Torlaković, Tihomir Stanić i Rade Šerbedžija.

Sedmočlani stručni Žiri odluku je doneo 16. decembra 2022. godine, tajnim glasanjem i to većinom glasova.

Žiri čine - Vida Ognjenović, predsednica Žirija, glumci - Jelisaveta Seka Sablić, Predrag Miki Manojlović, Nada Šargin, teatrolozi Ivan Medenica i Ksenija Radulović, reditelj Egon Savin.

"Boris Isaković je glumac oko koga se uloge otimaju, on je sam čitav glumački ansambl. Zamišljam tako da Boris na sceni igra sam sve moguće uloge u nekoj predstavi, u svojoj vrhunskoj glumi, bio bi to jedan eksperiment, a tek kakav bi trijumf bio. Igrao je klasičnu literaturu, dokumentarne, istorijske ličnosti, i kod njega nema tajne u interpretaciji, jer je on sam jedna velika tajna", istakla je predsednica žirija Vida Ognjenović i dodala da je Dobričin prsten sada na pravoj ruci i da su tako zajedno snažniji.

Boris Isaković je završio Akademiju umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora čuvenog pozorišnog i filmskog reditelja Bore Draškovića.

Bio je stalni član i prvak drame Srpskog narodnog pozorišta (SNP) u Novom Sadu.

Od 2000. je samostalni umetnik, a od 2012. godine je bio direktor drame SNP-a, gde je ostvario mnoge značajne uloge.

Predsednik UDUS-a glumac i pedagog Nebojša Dugalić je podsetio na istoriju dodele ove nagrade, kada je čuveni glumac Dobrica Milutinović davne 1937. godine primio prsten od tadašnjeg Udruženja glumaca Kraljevine Jugoslavije, staro 104 godine, osnovano 1919, kao preteča današnjeg UDUS-a.

Dugalić je govorio da je dodeliti taj prsten i ono vreme značilo da treba izdvojiti iz plejade glumaca jednog, odnosno da nagrada bude prelazna i da se dodeli najboljem.

Kako istorija pripoveda, prsten je ubrzo nestao, i sa dodelom nagrade Dobrici Milutinoviću se kasnilo godinu i po dana.

Nestao je i drugi prsten, ali su onda zahvaljujući glumici Svetlani Bojković i tadašnjem mužu reditelju Ljubomiru Muci Draškiću, oba prstena iz 1937. i 1939. pronadjeni u Zagrebu i čuvaju se u Pozorišnom muzeju Srbije u Beogradu.

Dugalić je takodje pročitao svoj tekst "Nešto treće i veće od nas", besedu o kolegi Isakoviću, koja je objavljena u monografiji o laureatu, uskoro će se naći pred publikom.

On je ocenio da je Isaković pribrana zvezda u velikom sazvežđu i da je sam iznedrio razna sazvežđa od svojih uloga koje je stvarao i od mnogih studenata kojima je predavao.

"Boris Isaković je sam jedna velika nagrada, zapravo nagrada samom sebi. Svi smo nagradjeni što sa njim imamo priliku da radimo, lepo da saradjujemo. On izaziva u partneru na sceni svoju najbolju snagu, izaziva "nešto treće i veće od nas", daje put igri koja je isto tako veća od svih nas, a to je odlika samo najvećih", zaključio je Nebojša Dugalić.

Upravnica JDP-a glumica Tamara Vučković Manojlović je podsetila na neobičnu okolnost i činjenicu da Boris Isaković nikad nije bio član ovog antologijskog teatra, ali da je tu ostvario toliko sjajnih uloga, kao da jeste, "ustvari i jeste, zato nam je posebno drago što se u našem pozorištu održava dodela nagrade".

"Svojim talentom i umećem bio je inspiracija mnogim kolegama i studentima koje je učio i koji su danas ovde. Želim Borisu Isakoviću još mnogo uloga, uspeha i nagrada", zaključila je Tamara Vučković Manojlović.

Teatrolog Aleksandar Milosavljević, autor - priredjivač monografije o Borisu Isakoviću, otkrio je da poslednjih 20 godina sarađuje sa kolegom laureatom, ali se istovremeno družio sa njim, te da danas ima ono što mora, želi i treba da kaže.

"Boris je uvek bio glumac, do srži predan pozorištu, uvek samo glumac. Jedva je pristao da bude direktor Drame u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, kada sam ja bio upravnik, jer je imao ranije loša iskustva da tim. Mi smo tada razgovarali da bi trebalo da se napravi neka glumačka trupa, kao družina, što se njemu dopalo i govorio je da se pravo dobro pozorište može napraviti samo sa istomišljenicima", naveo je Milosavljević.

Boris Isaković primio glumačku nagradu

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

Isaković nakon karijere u Novom Sadu igra u gotovo svim pozorištima u Beogradu, od JDP-a, preko Ateljea 212, Teatra Vuk, Narodnom pozorištu, a poslednjih godina gumi i na filmu i televiziji, gledanim TV serijama.

Milosavljević je rekao da se knjiga ne bavi samo njim kao glumcem, već pomalo zadire u privatan svet, od detinjstva, mada se i tada priča opet o glumi kojoj ne on bio kao opčinjen i hipnotisan od malih nogu.

"Zaista Boris je uvek povezan sa glumom, uvek je - glumac. Kada ne snima filmove i serije, ili kada nije na probama u pozorištu, onda predaje glumu studentima. A kada ne predaje, onda živi sa glumicom Jasnom Đuričić", duhovito je Milosavljević opisao svet Borisa Isakovića.

Autor monografije je ukratko tu knjigu opisao da liči na scenario za biografski film, i tako je snimljen kratak video film o Borisu Isakoviću, u režiji Miloša Pušića, koji je prikazan premijerno danas ovim svečanim povodom.

"Srećan sam i ponosan što sam i u ovom poslu spremanja knjige o tebi saradjivao sa tobom. Čestitam ti na nagradi od srca", zaključio je Aleksandar Milosavljević.

Osim pedagoškim radom kao profesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Isaković Oprobao se i kao režiser: u SNP-u 2009. godine režirao je predstavu „Lepotica Linejna“ po tekstu irskog pisca Martina Mekdone, u kojoj je i odigrao ulogu Pata Dulija.

Mnogi pisci su bili u njegovoj plodnoj glumačkoj karijeri na repertoaru mnogih pozorišta: Nikolaj Koljada - „Murlin Murlo“ (režija Radoslav Milenković, SNP), Stevan Sremac - „Pop Ćira i pop Spira“ (u režiji Milana Karadžića), Tenesi Vilijams - „Mačka na usijanom limenom krovu“ (režija Ljuboslav Majera), Vilijam Šekspir - „Mera za meru“ (režija Dejan Mijač), Nebojša Romčević - „Laki komad“ (režija Egon Savin), Laza Kostić - „Maksim Crnojević“, (režija Nikita Milivojević, Narodno pozorište, Beograd).

Boris Isaković primio glumačku nagradu

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

Takođe, nepregledan broj uloga mu donosi širok dijapazon savetnika i klasika na sceni : Dušan Jovanović - „Oslobođenje Skoplja“ (režija Žanko Tomić), Majkl Frejn - „Divlji med“ (Atelje 212) i Đorđe Lebović - „Ravangrad“ u režiji Dejana Mijača, Miroslav Krleža - „Gospoda Glembajevi“ (režija Egon Savin), Petar Grujičić - „Tekelija“ (režija Dušan Petrović), Luc Hibner - „Greta, stranica 89" (režija Boris Liješević), Biljana Srbljanović - „Skakavci“ (režija Dejan Mijač), Dušan Spasojević -„Odumiranje“ (režija Egon Savin, Atelje 212), Ljubomir Simović - „Putujuće pozorište Šopalović“ (režija Tomi Janežič, Atelje 212), Vida Ognjenović: „Je li bilo kneževe večere?", Milena Marković - „Šuma blista“ (režija Tomi Janežič, Atelje 212), „ Tartif“ (režija Egon Savin), Vilijem Šekspir - „Kako vam drago“ (režija Slobodan Unkovski), Rajner Verner Fasbinder - "Zašto je poludeo gospodin R", i zaista mnoge druge.

Na video snimku emitovane su Isakovićeve uloge u mnogim filmovima od prvog "Vukovar - jedna priča" (1994) Bore Draškovića, preko uloga u filmovima Srdana Golubovića - "Apsolutnih sto", "Krugovi" i "Otac", "Heroji radničke klase" Miloša Pušića, "Druga žena" Mirjane Karanović, "Quo vadis, Aida" Jasmile Žbanić (igrao je Ratka Mladića), do najnovijeg "Lost Country" Vladimira Perišića, iz mnogih serija u kojima je dominirao poslednjih godina - "Porodica" (igrao je bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije - Slobodana Miloševića), "Močvara", "Pad", "Kosti", i druge nove serije.

Podršku dodeli Nagrade dali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, a podršku organizaciji svečane dodele dali su Savez dramskih umetnika Vojvodine i Jugoslovensko dramsko pozorište.

(Telegraf.rs/Tanjug/Ivan Makragić)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA