„Ibsen je govorio da je građanin sveta“: Norveška se sprema za jubilej – 2 veka od rođenja slavnog pisca

Henrik Ibsen smatra se ocem modernizma i jedan je od najznačajnijih dramskih pisaca u istoriji, pa ne čudi što se Norveška već uveliko sprema da 2028. obeleži dva veka od njegovog rođenja.

Tim povodom veče posvećeno Ibsenu organizovano je i u rezidenciji Kristin Melsom, norveške ambasadorke u Beogradu.

Preporučujemo

- U 2028. godini navršiće se 200 godina otkako je Henrik Ibsen rođen u onome što moj kolega naziva gradićem Šijen u Norveškoj, a što ja nazivam svojim rodnim gradom, jer sam ja iz Šijena. Dakle, možete zamisliti koliko je Ibsen bio deo mog detinjstva. Zvanično otvaranje godišnjice takođe će se održati u Šijenu, na Ibsenov rođendan 20. marta 2028. godine. Nadamo se da će godišnjica biti obeležena širom sveta. Ibsen je drugi najizvođeniji dramski pisac na svetu i ponosni smo što je bio Norvežanin, iako je sam Ibsen govorio da je građanin sveta. On pripada svetu, kao što u velikoj meri pripada i Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, što su tri zemlje koje ova ambasada pokriva svojim radom – rekla je Kristin Melsom.

Foto: Historic Collection / Alamy / Profimedia

Ona je dodala da naš region ima snažnu i živu pozorišnu tradiciju, a Ibsenovi komadi su već dugo deo ovdašnjih repertoara.

- Narodna biblioteka Norveške odgovorna je za planiranje godišnjice. Velika privremena izložba o životu i delu Henrika Ibsena je u pripremi i biće izložena u Narodnoj biblioteci u Oslu tokom većeg dela 2028. Izložba će istraživati kako je Ibsen postao Ibsen, i zašto i kako su njegove drame uticale na ljude i inspirisale ih širom sveta. Takođe, biće održana međunarodna Ibsenova konferencija u Norveškoj 2028. godine i iskreno se nadamo velikom učešću naučnika, kulturnih institucija i novinara iz ovog regiona. Srpski naučnici i pozorišni praktičari dali su važan doprinos proučavanju i tumačenju Ibsena, i voleli bismo da ih vidimo kako preuzimaju aktivnu ulogu u jubilarnoj godini – rekla je ambasadorka Melsom.

Foto: Telegraf.rs

Glumice Nada Šargin i Jovana Belović izvele su monologe Nore i Hede, a o slavnom dramskom piscu predavanje je održala Mirna Stefanović sa Grupe za skandinavske studije na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

- Kada govorimo o Henriku Ibsenu u Srbiji, zaista govorimo o dugom i neravnomernom putu. Za razliku od mnogih zapadnoevropskih zemalja gde je Ibsen brzo prihvaćen kao značajna figura moderne drame, u Srbiji je dugo ostao izazovan i donekle stran autor. Ibsen se prvi put pojavio na srpskim scenama krajem 19. i početkom 20. veka, uglavnom u Narodnom pozorištu u Beogradu. Njegovi komadi su bili retki i često doživljavani kao eksperimentalni, a ne kao stabilan deo repertoara – rekla je ona i dodala:

Foto: Telegraf.rs

- Posle Drugog svetskog rata, njegovo delo je dobilo novu relevantnost u socijalističkom kontekstu, naravno. Komadi kao što su "Neprijatelj naroda" i "Stubovi društva" interpretirani su kao kritika licemerja i korupcije, što je omogućilo češća izvođenja, čak i ako su komadi ponekad posmatrani kroz ideološku lupu.

(Telegraf.rs)