Ognjen Vučinić: Nagrada "Smiljana Mandurkić" među majvećim priznanjima u umetničkoj igri

Gost nove epizode video-serijala “Tanjug Reflektor“ bio je baletski igrač Ognjen Vučinić, koji je govorio o značaju nagrade “Smiljana Mandukić“ za najbolju plesnu interpretaciju u oblasti savremene umetničke igre, dodeljene za ulogu u baletu “Bolero“, u koreografiji Aleksandra Ilića, koji je na repertoaru Madlenianuma 27. februara.

Govoreći o nagradi, Vučinić je istakao da je priznanje došlo neočekivano i da mu upravo zbog toga predstavlja posebnu čast.

Preporučujemo

"Iako iza sebe imam veliki broj plesnih produkcija i nije mi prvi put da dobijam priznanje mnogo mi znači jer potvrđuje da sav taj minuli rad i svakodnevna posvećenost profesiji imaju smisla", rekao je Vučinić.

On je naglasio da nagrada “Smiljana Mandukić“ predstavlja jedno od najviših priznanja u oblasti umetničke igre u Srbiji i da samim tim nosi i posebnu odgovornost.

"Ona jeste obavezujuća, ali pre svega motivišuća. Daje vam podstrek da nastavite dalje, da ne stanete“, ocenio je umetnik.

Govoreći o izazovima koje je donela uloga u "Bolero", Vučinić je ukazao na kompleksnost muzičkog dela Morisa Ravela, čija kompozicija predstavlja osnovu baleta.

"Ravel nam je ostavio jedno izuzetno kompleksno delo i dao prostor da se sa njim igramo. ‘Bolero’ je izvođen bezbroj puta i u različitim varijacijama. Kada smo prvi put čuli ideju koreografa Ilića, nismo bili oduševljeni, jer smo svi već imali neku svoju predstavu o tom delu. Međutim, odlučili smo da pustimo da nas muzika preuzme, da kroz nju telo stavimo u različite situacije i da idemo do maksimalnih granica inspiracije", objasnio je Vučinić.

Poseban izazov, kako je naveo, predstavlja činjenica da je tokom gotovo čitave predstave jedini igrač na sceni.

"‘Bolero’ je repeticija koja konstantno raste. Kreće iz jednog tona, a ja sam jedini igrač koji je sve vreme na sceni. Kada krene prvi ton, potpuno se gasim i ulazim u Ravela. Ni sam sebi ne umem da objasnim gde tada odlazim. Koncentracija mora biti maksimalna, jer svaki propušteni ton može da znači grešku", rekao je Vučinić.

Govoreći o mogućim reakcijama publike u Madlenianumu, Vučinić je naveo da su komentari nakon prethodnih izvođenja pokazali da je predstava ostvarila snažan emotivni efekat.

"Publika je govorila da je imala osećaj kao da se odiže od stolice, i to nam je bio znak da smo uspeli. Do samog kraja žele da budu deo svega toga. Muzika stalno uvodi nove instrumente, fraze se nadograđuju i sve raste. Imam osećaj da udahnem u prvom minutu, a izdahnem tek u petnaestom, ne samo zbog koncentracije, već zbog energije koja se proizvodi tokom izvođenja", istakao je on.

Na pitanje o planovima za budućnost, Vučinić je rekao da ne razmišlja o povlačenju sa scene, uprkos čestim pitanjima o tome kada planira da se "odmori".

"Mnogi me pitaju kada ću prestati, a ja odgovaram: ‘Zašto bih prestao kada mi baš sada dobro ide?’ Tek sada mi je postalo zanimljivo, kada su se rešile te mladalačke ‘bubice’. Volim da posmatram šta se fizički i mentalno događa sa mojim telom", naveo je Vučinić.

On je dodao da je već godinama posvećen i pedagoškom radu, kao gostujući profesor na Institutu za umetničku igru, gde predaje već šest godina.

"Drago mi je što u predstavi učestvuju i moji bivši i sadašnji studenti, pa čak i mlađe generacije koje će jednog dana verovatno biti naši studenti. To je jedan prirodan krug, scena i pedagogija se dopunjuju", rekao je Vučinić.

Kultni baleti "Karmen Svita" i "Bolero" na programu su 27. februara na Velikoj sceni Madlenianuma.

(Telegraf.rs/Tanjug)