Ljubomir Bulajić, intervju: O predstavi "Crno zlato", saradnji sa Oliverom Frljićem, seriji "Izvor"....

U subotu, 14. marta,u Beogradskom dramskom pozorištu očekuje nas premijera predstave "Crno zlato" reditelja Olivera Frljića. U ovom komadu igra i Ljubomir Ljuba Bulajić, koji glumi lik Barabe.

Popularni glumac govorio je o ulozi u predstavi "Crno zlato", o seriji "Izvor", gde igra lik Pavla, kao i o drugim stvarima.

Preporučujemo

• Gledaoce zanima da li ćemo u ovoj predstavi moći da vidimo neku vašu novu glumačku stranu ili negativan prizvuk?

Ljuba Bulajić: Pa polako, hajde da sačekamo premijeru pa da vidimo. Ja sam se nekako još od kad sam mlad glumac bio, borio protiv te neke vrste ukalupljivanja i voleo sam da tumačim širok dijapazon likova. Ova minijatura, tako da je nazovemo, u ovoj predstavi predstavlja upravo jedan pokazatelj da smo mi kao glumci svestrani i da naše glumačko biće i naše glumačke ličnosti mogu da tumače jedan širok dijapazon, tako da se ne ponavljam sad.

• Na konferenciji za novinare smo čuli da se ovaj projekat radio skoro tri godine. Da li ste vi od početka bili tu?

Ljuba Bulajić: Jesam, da, da. I to je jedna velika, mogu slobodno da kažem, nesreća, jer mislim da bi kontinuitet u ovom procesu bio zaista zlatan. Oliver i njegova energija je toliko pitka i toliko divna da ja ništa ne bih protiv imao da je ovaj projekat u kontinuitetu trajao i cele dve godine do, bože zdravlja, premijere. Društvene prilike su, nažalost, bile takve da se svašta izdešavalo i da premijera nije mogla da izađe kada je bila planirana prvi put, i kada je bila planirana drugi put. Ali, evo, kako kažu - treća sreća. Ja se nadam da je subota konačno taj dan. Predstavu smo napravili i s radošću čekamo publiku da im pokažemo nešto što mislim da će, pre svega umetnički a onda i vizuelno, biti jedan novitet za naše pozorište.

• Prošlog vikenda smo imali priliku da vas gledamo u seriji „Izvor“. Da li ste tu „dobrica“ ili niste? Izgleda da polako prelazite na „tamnu stranu“?

Ljuba Bulajić: Pa i tu će se vreme pokazati. Izgleda da prelazim polako na tamnu stranu. Ali, kao što sam malopre rekao na konferenciji - a vaša koleginica se nadovezala jer verovatno nije razumela šta sam hteo da kažem - jednostavno, igrati te nazovi negativne likove (zašto postavljam pod znake navoda?)... Zato što ne možemo ih mi, kao interpretatori tih likova, doživljavati kao negativne. To se uči i na Akademiji, pa kažu: „Ti moraš da braniš svoj lik“. Iz moje perspektive, niti ovaj Baraba (lik u predstavi), niti Pavle (lik u seriji) nisu likovi negativci. To su jednostavno ljudi koji... Ako se skoncentrišemo na Pavla iz „Izvora“, on je čovek koji zna šta hoće, ne preza da do toga dođe i jednostavno ima životnu misiju i cilj gde sebe vidi kroz deset, dvadeset, kasnije i pedeset godina. Sa druge strane, Baraba je jedan tip koji je svašta proživeo, koji je upao u blok depresije, dokolice, beznadežnosti i ne zna gde će. I on jednostavno ovaj susret doživljava kao neku novu vrstu katarze i novi pogon da ne umre.

• Vratili ste se na male ekrane. Koliko su vam nedostajali? Šta vam je draže - pozorište ili kamera?

Ljuba Bulajić: Mi svi radimo ovaj posao... To kad pitaju šta ti je draže, da li više voliš pozorište ili više voliš kamere, čovek ne može da razluči i ne može da dâ konkretan odgovor. Ja jednostavno mislim da je za glumca, za naš posao i trening, vrlo važan kontinuitet, za našu glumačku snagu - kako pred kamerama, tako i u pozorištu. Tako da je meni drago da sam prisutan i na jednoj i na drugoj strani. Nekako ne osećam da nisam bio prisutan na televiziji, pogotovo u moru repriza koje se trenutno vrte na svim televizijama. Prošla godina je bila plodna, uskoro će premijere još par serija koje sam radio, tako da sam zadovoljan i srećan.

• O kojim serijama je reč?

Ljuba Bulajić: „Konstantinovo raskršće“, drugi deo serije „V-grupa“ (Vajber grupa), još je nešto tu bilo... Sad će se neko naljutiti što ću zaboraviti, ali mozak je trenutno... nećete mi zameriti.

• Nažalost, ne gledamo vas više kao voditelja. Koliko vam nedostaje taj posao? Bili ste tu dobri.

Ljuba Bulajić: Hvala vam na tome. To je bilo jedno veliko iskustvo, pre svega za mene, i jedna velika škola. To je prvo tempo života, moram da kažem, koji treba izdržati. Skoncentrisaću se na jutarnji program, naravno. Ja sam pokušao to da uklopim zajedno sa svim svojim ostalim obavezama, i sa snimanjima i sa pozorištem, pa je to bilo malo napeto i ostavilo je posledice. Ali kažem, drago mi je što sam imao priliku da radim i da sarađujem sa fenomenalnim ljudima i da upoznam, između ostalog, fenomenalne ljude koji su dolazili kao gosti. Sada, u ovom trenutku, vidim sebe isključivo kao glumca, ali kroz koju godinu - zašto da ne, možda se uželim TV ekrana kao domaćin.

• Da li svaki slobodan trenutak i dalje provodite na reci pecajući? Koji vam je poslednji najveći ulov?

Ljuba Bulajić: Apsolutno. Pa, nisam se ove godine još posvetio ribolovu kako bi trebalo, pravo da vam kažem, pogotovo sada što traju neke zabrane na vrste riba koje ja volim. Ali eto, prošle godine smo imali lepih uspeha sa somovima, sa smuđevima... sad koje su kilaže bile, više ni ne pamtim.

• Da li će biti putovanja motorom ove godine?

Ljuba Bulajić: Ja se nadam da hoće. Ja već pričam o tome poslednje tri godine, i dobro je da je tako. Ja priželjkujem slobodno vreme, na kraju ga nemam od posla, verovatno bih se žalio u suprotnom smeru da posla nema. Ali eto, planiram to neko proputovanje Evropom, do Portugala i nazad, točkašem. To je trebalo da se organizuje prošle godine, međutim izdešavale su se razne stvari poslovne prirode, pa nismo stigli. Videćemo, možda ove godine. Ne žurim svakako, smatram da imam vremena.

• Da li ćete na put ići sa „lepšom polovinom“? Hoćete li se usput i usidriti negde?

Ljuba Bulajić: Videćemo... videćemo. Za sad ne.

• Šta vas je najviše privuklo u predstavi „Crno zlato“ i kakva je bila saradnja sa Oliverom Frljićem?

Ljuba Bulajić: Pa eto, odgovorili ste i u pitanju - Oliver Frljić, definitivno. Taj duo, Dejan Dukovski i Oliver Frljić, je nešto što glumac retko može da očekuje na ovim prostorima. Ja sam bio više nego počastvovan kada me je Oliver pozvao na rad, da se upoznamo i da vidimo možemo li da nađemo zajednički jezik kada je taj tekst i ta predstava u pitanju. Tako da, najveća motivacija mi je upravo bila rad sa dvojicom ljudi koji važe za ogromna imena, ne samo na našim prostorima nego i u evropskim.

• Koje su, po vama, poruke ove predstave i koja pitanja ona postavlja?

Ljuba Bulajić: Pa, upravo ono što je kolega rekao, a to je da naš narod mentalitetom možda još uvek nije preživeo tu neku tranziciju koju nosimo od devedesetih pa naovamo. Pa i ranije, možemo da se referišemo i na ‘45. pa na 1918. godinu, pa da idemo u istoriju gde smo sve možda grešili i šta se dešavalo. Ali kažem, ta tranzicija je uvek bila upitna. Naš mentalitet je takav kakav je - ne sazrevamo, stagniramo u mestu. Ova predstava postavlja upravo ta pitanja: gde smo i zašto smo danas tu? Da li je upravo taj neki zastoj u vremenu u našim glavama i u našem društvu kriv za to zašto ne idemo, recimo, u korak (neću danas reći sa Evropom da ne dobije pogrešnu konotaciju) nego sa svetom uopšte, onako globalno, ne vezano za trenutna dešavanja u svetu.

• Kada smo kod serije „Izvor“, šta možemo očekivati od lika Pavla, da li će on napraviti neki ršum?

Ljuba Bulajić: Pa, ršum neće, ali će se truditi svim svojim snagama da istraje u onome što je počeo.

• Imate dosta scena sa Isidorom Simijonović, kakva je bila saradnja sa njom?

Ljuba Bulajić: Super. Isidora i ja se dugo poznajemo, članovi smo istog ansambla u ovoj kući, tako da nije bilo teško. Privatno se volimo, pa nije bilo teško ostvariti taj odnos.

(Telegraf.rs)