Kojić: Publika sa opere "Don Karlos" nosi utisak grandiozne, epske priče i slike

Gost nove epizode video-serijala "Tanjug Reflektor" bio je dirigent Aleksandar Kojić, koji je govorio o operi "Don Karlos" Narodnog pozorišta u Beogradu. Kojić je rekao da je u "Don Karlosu" za njega najzahtevnije pravilno rasporediti energiju tokom izvođenja.

- Predstava jako dugo traje, počinjemo u 19, a gotovi smo u 22.55. To je trenutno najduža operska predstava na repertoaru Narodnog pozorišta - naglasio je dirigent.

Preporučujemo

Kojić je dodao da je poseban izazov održati emotivnu i profesionalnu ravnotežu tokom čitavog trajanja opere.

- Ako se energetski i emotivno ispucamo u prvih sat vremena, šta ćemo raditi ostala tri? Izazov je ne biti hladan, biti profesionalan, doneti sve što treba, a opet trajati do tih jedanaest sati i ne sagoreti na pola - rekao je Kojić.

Prema njegovim rečima, "Don Karlos" je veliki zadatak i za muzičare i za pevače, i reč je o izuzetno snažnom delu Ðuzepea Verdija, koje tematizuje kompleksne istorijske i društvene odnose.

- Verdi se jako zanimao za odnos crkve i države. Opera govori o tome koliko je španski kralj, kao vrhovni poglavar velikog dela sveta, zapravo podređen inkviziciji i papi - objasnio je Kojić.

Foto: Tanjug

Prema njegovim rečima, opera prevazilazi okvire ljubavne priče između prestolonaslednika Infanta Španije i njegove maćehe, koju je njegov otac rešio da oženi.

- Zanimljivo je da ova opera barata istorijskim činjenicama, likovi poput Don Karlosa, Filipa Španskog i Izabele su zaista postojali - rekao je Kojić.

Govoreći o koncentraciji tokom višesatnog izvođenja, Kojić je naglasio značaj kontinuiranog rada i individualne pripreme.

- Taj fokus se vežba na malom. Svako ima individualnu pripremu. To je kao kad čitate knjigu, da li vam pažnju odvlače trolejbusi i kola ili možete da se fokusirate kao da ništa drugo ne postoji - rekao je dirigent.

Kojić je dodao da fizički zamor dodatno otežava izvođenje, naročito u delima Verdija, koji "kako ste vi umorniji, piše sve komplikovaniju muziku".

- Ono što je najsuptilnije i najteže za izvođenje često se nalazi na poslednjih deset listova - naveo je Kojić.

Prema njegovim rečima, publike iz pozorišta nosi utisak grandiozne, epske priče i slike.

- To je kao špansko platno, kao Diego Velaskes. Kad uđete u muzej i vidite scenu sa milion detalja. Izađete prepuni informacija, utisaka i misli. Ovde čovek ne uživa samo u prvom utisku, već mora i da razmišlja o podtekstu - rekao je Kojić.

Na pitanje o budućnosti profesije i uticaju tehnologije, Kojić je ocenio da umetnost ne može biti zamenjena mehanikom.

- Robot može mehanički da uradi sve što mu se isprogramira, ali taj emotivni impuls apsolutno ne može. Video sam robota koji diriguje i to je zanimljivo, ali to je samo mehanika. Na predstavi, na živom izvođenju, uopšte se ne radi o tome - ocenio je Kojić.

(Telegraf.rs/Tanjug)