Aleksandar Ilić: "Maskarada i Beskrajna igra" je jedinstvena predstava

Gost nove epizode video-serijala “Tanjug Reflektor“ bio je koreograf Aleksandar Ilić koji je govorio o diptihu "Maskarada i Beskrajna igra", čija je premijera 25. aprila u Madlenijanumu.

Ilić je rekao da će uoči Međunarodnog dana igre 29. aprila, izvesti predstavu koja je sinergija dramskog i baletskog dela, odnosno prirediće "lepu baletsku premijeru", ali i ponuditi publici drugačiji uvid u scensku umetnost.

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, predstava je o Svjetlani Knežević Janketić, koja je karijeru započela kao balerina iz Sarajeva, a put ju je kasnije naveo na neke druge staze i otišla je u dramski teatar.

"Nama je drago da prvi put publika ima priliku da čuje priču o Svjetlani i da vidi na koji način je otišla iz svoje prve ljubavi baleta. Nije otišla daleko, otišla je u dramu, ali je ostala u pozorištu", naveo je koreograf.

Ilić je rekao da se u prvom delu "Beskrajna igra", zrela glumica vraća u detinjstvo i priča o svojim snovima, o špic-patikama koje zamišlja i ulogama koje bi želela da igra, a onda se predstava preliva u drugi, baletski deo "Maskarada".

Prema njegovim rečima, tu se pojavljuju mladi igrači koji na sceni nastupaju u baletu "Maskarada", čija je tematika sanjanje, ljubav, traženje.

"Sve se završava u lepom slavljeničkom duhu, uz muziku Hačaturijana i Šostakoviča, a isto tako interesantan je divan Štrausov valcer koji to sve lepo, kao neke niti, povezuje", naveo je Ilić.

Navevši da su bežali od forme koreodrame, kao već viđene, Ilić je dodao da je diptih "potpuno drugačiji spoj dramskog dela, koje uključuje elemente igre, i baletske predstave koja ne isključuje dramske, pantomimske zadatke".

"Mislim da je predstava jedinstvena, jer se prvi put spajaju tekstualni delovi sa igračkim delovimm, a opet, oba dela ne isključuju ni jedan ni drugi od ova dva navedena elementa", rekao je Ilić.

Prema njegovim rečima, publika koja prati dramska dela imaće sada priliku da vidi da klasičan balet nije tako neinteresantan.

"Isto tako, publika koja je vrlo stručna i dolazi da gleda baletske, plesne ili uopšte predstave koje se baziraju na igri, možda će reći: 'Hajde da pogledamo i neki dramski deo", rekao je Ilić.

Ako su diptihom dali impuls drugim idejnim tvorcima da smisle nešto bolje od tiga, Ilić smatra da su "onda uradili nešto jako dobro".

(Telegraf.rs/Tanjug)