"Neću i kraj": Zašto Zoran Radmilović jednom nije odigrao predstavu "Radovan Treći", ovo je prava istina

Zoran Radmilović je već za života stekao status legende, a mnogi ga pamte po nezaboravnoj ulozi u predstavi "Radovan Treći". O ovom komadu, ali i o čuvenom glumcu, govorio je svojevremeno i  Dušan Kovačević, gostujući na televiziji "Prva" u emisijie "Veče sa Ivanom Ivanovićem".

Poznati dramski pisac otkrio je tada zašto Zoran jednom nije odigrao predstavu "Radovan Treći".

Preporučujemo

Dušan Kovačević: Igrana je trista puta, a tristota predstava je odigrana... kao jedan od užasnijih činova uopšte u pozorištu koje sam ja doživeo. Bila je posvećena Zoranu, pošto je on umro. On je odigrao 299.

Ivan Ivanović: 299. Poslednju je igrao mesec i po dana pred smrt, je l' tako?

Dušan Kovačević: Da. I spremao se da odigra tristotu, i spremali smo se svi da to napravimo kao posebno slavlje, i on je otišao u bolnicu i više nije izašao. Tristota predstava je odigrana tako što je taj... televizor bio postavljen na sceni. Glumci su igrali svoje scene, a Zoran je igrao sa ekrana. I tako je odigrano jedno vreme, ne cela predstava, ali jedno vreme i to je bila posveta Zoranu. I to mi je ostalo u sećanju naspram onih 299 koje su bile urnebesne i sve ostalo, kao jedan kraj koji nije baš lep.

Ivan Ivanović: Ta predstava je specifična po tome što nikada nije otkazivana. Glumci su igrali pod temperaturom, bolesni, ovakvi i onakvi. Otkazana je jednom i nekako je javno zauvek ostala zabluda koji je bio razlog tog otkazivanja.

Dušan Kovačević: Krenula je priča o tome da je otkazana zato što Zoran nije mogao da igra, jer je bio pijan. Što jeste tačno. Bio sam i ja pijan. Ali priča ima drugi razlog. Ja sam bio kod kuće i negde oko dva sata mi se javlja neko iz Ateljea i obaveštava me da Zoran sedi u 'Srbijancu' ("Srpskoj kafani") i da pije. Što nije dobar znak, nije dobar znak jer on u principu nije imao ručnu I alarmirali su me da dođem i da pokušam da ga prebacim na kafu, znaš. I ovaj, ja sam došao u 'Srpsku kafanu' i on mi je rekao da je prethodnog dana opet na spisku za dobijanje stana, nije uopšte bio u kombinaciji... i da je to već ne znam koji put i da je stan negde u suterenu i da on ne može da igra nešto što je smešno te večeri, a da su mu saopštili da opet neće dobiti stan i tako dalje. I pitao me je: 'Da li ja mogu večeras da ne igram, jer mi se ne igra?' Ja sam rekao: 'Ne moraš da igraš što se mene tiče, jer stvarno ne možete naterati čoveka da u depresiji izađe na scenu i da zabavlja nekoga. I tu smo mi nastavili da se družimo. Pomogao sam mu i oko pića, što je bilo normalno kad se dvoje nađu u kafani. I, u neko doba se pojavljuju pregovarači koji su videli da od predstave nema ništa. Krenula je priča: 'Hajde, Zorane...' i on je uporno odbijao i rekao je: 'Neću da igram i kraj.' Jedan deo publike je ušao u salu, i onda su vršili pritisak na njega, rekli su mu: 'Zorane, pa već je deo publike ušao u salu', on je rekao: 'To ne dolazi u obzir', da bi taj isti Zoran Ratković, nesrećni, izašao pred publiku i rekao: 'Zbog bolesti glumca...', ali nije izgovorio do kraja, jer su znali da je u kafani. I onda su počeli da zvižde. On je izašao, mi smo kasnije izašli i sklonili se. Publika ga je videla i onda je nastao mali metež oko svega toga.

(Telegraf.rs/izvor: TV Prva)