Ivan Tomić, intervju: O stand up-u, zašto se ne bi putovao kruzerom, da li je teško nasmejati publiku danas

Predstava "Naši roditelji" Patrika Lazića imala je premijeru u Beogradskom dramskom pozorištu, a jednu od uloga u ovom komadu igra i Ivan Tomić. Glumac nam je govorio o svom liku, kao i o stand up komediji, kojom se već godinama uspešno bavi, kao i o drugim životnim stvarima.

Šta Vas je privuklo u ovom projektu i zašto publika treba da pogleda ovu predstavu po Vama?

Ivan Tomić: U ovom projektu me je pre svega privukla saradnja sa Patrikom Lazićem, s kojim sam radio pre osam-devet meseci predstavu „Sve nesretne porodice“ i bio sam vrlo zadovoljan kako smo radili, što naravno ima veze i sa načinom rada koji on vodi, tim konceptom, taj proces... I, ovaj, naravno sa ovim timom koji jeste od onih radnih glumaca. Proces je bio – ne mogu da kažem lak, ali je bio ispunjujući. Bio je nešto takav da omogućava glumcu da ide napred, da istražuje, da se oseća sigurno, da u to tome i uđe. Publika treba da pogleda ovu predstavu zato što upravo kroz taj proces razne divne stvari su se pojavile između likova, glumaca na sceni. Mislim da je to nešto što pored teksta koji je dobar... tekst je i glum-ov (šala), da.

Mnoga pitanja postavlja predstava. Koje je Vama onako intrigantno pitanje koje Vas je onako malo zamislilo?

Ivan Tomić: Za mene je to pitanje laži u odnosu, laži u vezi. Svi oni koji budu gledali saznaće na šta mislim. Lik koji ja igram laže u odnosu, laže svog partnera i nekako taj odnos laži i trenutak kada se ta laž događa i kad se rešava – kad se rešava laž? Zašto se to dogodilo? Zašto bi ljudi u vezi lagali? Zašto nismo bili slobodni, zašto mislimo da nismo ranije bili, kako će to da se razreši, kako likovi nastavljaju dalje posle tog trenutka kad ta laž biva izgovorena? To je za moju scenu, pošto je fragmentarno, podeljeno na scene gde se na kraju svi likovi susreću na palubi kruzera, ali inače se dešava u kabinama kruzera.

Da li ste Vi nekada lično putovali kruzerom?

Ivan Tomić: Lično nikada nisam putovao kruzerom.

Da li biste putovali?

Ivan Tomić: Ne, nikada ne bih.

Zbog čega?

Zato što kruzer ovde se nekako lepo uklapa, što se mene tiče. Kruzer jeste nekako simbol banalnosti. Za mene je to jedan vrlo banalan sadržaj. Drugo, biti u jednom takvom čudu kao što je more ili okean, u jednom soliteru ili hotelu, za mene je potpuno neprihvatljivo. I s treće strane onaj aspekt ekologije – mislim da su veliki zagađivači i ne podnosim odnos kruzera... To možda se promeni. Nistam podnosio ni turističke obilaske, ni onaj onaj tamo onaj onaj Nijagarini vodopadi koji mi se mnogo dopao, ali sada ne, ne znam. Sada ne bih.

Ali složićete se sa mnom da ponekad kruzeri liče na neki rijaliti program?

Ivan Tomić: Pa dobro, da, ako ih tako gledate, moguće. Meni su vrlo odbojni.

Šta se dešava sa Vama kada je u pitanju film i serija? Televizija uopšte?

Ivan Tomić: Pa razne serije se sada... Što se filmova tiče, nemam tu šta novo da podelim sa vama, a što se serija tiče – živa je ta produkcija, dosta raznih stvari se snima. Završio sam snimanje serije „Plava krv“...

O čemu se radi, smete li da pričate?

Ivan Tomić: Pa ne, nemam zabranu da pričam o tome... I još neke serije su sada u produkciji u kojima igram.

Nećete da kažete koje?

Ivan Tomić: Neću za sada.

A što se tiče stand-up nastupa?

Ivan Tomić: Što se tiče stand-up nastupa, to ide svojim tokom. „Svakodnevna koma“ je stand-up predstava, ide svojim tokom. Takođe radim još jednu predstavu za koju još uvek tražimo ime – evo mogu i ovi da predlože – koja je zapravo improvizatorska predstava. Predstava u kojoj učestvuje publika, koja je potpuno nepripremljena, gde učestvuju stand-up komičari Nikola Silić, Aleksandar Perišić, Neša Bridžis i ja. Dakle, to je nešto što eto ja volim razne načine da sam na sceni – i u stand-up-u, i u pozorištu, klasičnom konvencionalnom pozorištu, a volim i ove improvizacije gde ne znate šta će da se desi sledećeg trenutka. Vrlo je zabavno, publika to mnogo voli i nadam se da će to trebati još da se igra po Srbiji i nadam se da će se u tome uživati.

Je l' teško nasmejati publiku?

Ivan Tomić: Mislim da danas nije. Mislim da nije. Publika je željna smeha i mislim da negde publika možda oseća da živi u komediji. Čini mi se da možda ljudi osećaju da žive u komediji i da traže istu tu komediju i da prepoznaju to. Primetio sam na predstavama koje su komedija, na stand-up večerima, da ljudi su željni i čini mi se da nije baš teško nasmejati ih.

Šta Ivan radi kada se ne bavi glumom? A znam da dosta toga radi.

Ivan Tomić: Pa kad se ne bavi glumom... ništa, igram igrice.

Igrate igrice? I pomažete još nekome nešto?

Ivan Tomić: Pa ne znam na šta mislite.

Lajf koučing i tako dalje.

Ivan Tomić: A to, da, da, da. Imam treninge javnog nastupa koji su onako...

Pomažete ljudima znači?

Ivan Tomić: Jeste, pomažem ljudima. Ovo što sam ja na sceni, da to prenesem ljudima kojima je to potrebno, koji prezentuju, koji idu na razne neke scene, koji imaju teške razgovore sa klijentima, u pregovaranjima, teške prodajne razgovore, za izbor posla...

Jeste li dobar profesor?

Ivan Tomić: To treba drugi da kažu, ali ja bih nešto sebe visoko ocenio. Ali imam dobre učenike.

Pa imate dobre učenike.

Ivan Tomić: Da, da, sjajne. Vrlo volim taj deo svojih aktivnosti. Vrlo je lepo kad vidite kako sa par nekih indikacija, par nekih postupaka zapravo kako ljudi kreću da se otvaraju i da bivaju zapravo bolji komunikatori, što je vrlo...

Zar Vam nikada nije padalo na pamet da se okrenete pedagoškom poslu? Mislim da biste tu bili dobri.

Ivan Tomić: Pa ne, nije mi padalo na pamet. Jer mislim... ne znam zašto. Je l' smo sad u intervjuu nekom ili...?

Intervju, zanima me stvarno zato što mislim stvarno...

Ivan Tomić: Onda hvala Vam, hvala Vam. Ali hajmo da se vratimo na predstavu ako hoćete.

Dobro. Kad ste rekli video igrice... jeste li stvarno zaluđeni video igricama?

Ivan Tomić: Jesam, jesam, igram igrice.

Koja je trenutno aktuelna?

Ivan Tomić: Trenutno, i mislim da bi možda trebalo i da malo poradim, možda sam čak i pomalo zavistan od te igrice – to je igrica Fortnite OG... Oni koji igraju znaće, OG build, ali ja ne bildujem (ne gradim)...

Da, imali ste zapažen nastup na festivalu stand-up komičara gde ste nastupali i sa Nešom Bridžisom i sa Migelom Haramiljom. Da li ćemo imati prilike da vidimo nešto slično u budućnosti i da li planirate neke zajedničke nastupe sa Nešom ili sa Migelom i šta mislite o Migelu?

Ivan Tomić: Migela obožavam, Srbi ga obožavaju. On je ovaj, kako se to zove, Čarapanspanac. Čarapanspanac. Tako nekako, pošto mu je žena iz Kruševca pa je Čarapanka, on je Čarapanšpanac ili Čarapošpanac. On mnogo voli Srbiju i ljudi to prepoznaju i vole njegove nastupe. A pogledajte impro-večeri: Neša Bridžis, Aleksandar Perišić, Nikola Silić i moja malenkost ume da bude jako zabavno.

(Telegraf.rs)