Andrija Daničić: Nekoliko dana Limenka Teatar Festa izgleda kao bajka

Limenka Teatar Fest, koji se ove godine održava peti put, još od 2022. godine putuje uzduž i popreko naše zemlje – od Novog Sada, Sombora, Kikinde i Kruševca do Požarevca ove godine, gde će biti održan od 9. do 13. septembra. Festivalske ulaznice se umesto novcem kupuju limenkama za piće, koje će nakon toga biti poslate na reciklažu. Uz suosnivače festivala Novicu i Valentinu Pavličić, najuži član tima je i glumac Andrija Daničić, u svojoj karijeri veoma aktivan u radu sa najmlađima i njihovoj edukaciji.

Dugogodišnji si deo tima Limenka Teatar Festa. Šta je to što ti je ostavilo utisak prvi put kad si radio na festivalu, zbog čega si ga i zavoleo?

Preporučujemo

U Kikindi 2024. godine sam bio gost festivala, sa manjim zaduženjima – najavljivao sam predstave pre početka. Pozvao me je direktor festivala, Novica Pavličić, sa kojim sam dosta vremena proveo razgovarajući i razrađujući mnoge zajedničke teme i ideje. Imao sam priliku da osetim i vidim kako to sve izgleda. Sa sinom sam skupljao limenke oko zgrade u Beogradu i uočio koliko ih zapravo mnogo ima na svakom ćošku, bukvalno.

Napravili smo i veliku kutiju koju smo postavili u ulazu zgrade i na njoj napisali da prikupljamo limenke za pozorišni festival. Naišli smo na dobar odziv. Pošto smo u Kikindu otišli svi porodično, trebalo mi je neko vreme da složim Tetris u autu i da upakujem sve te limenke koje smo prikupili. Nisam u tom trenutku ni slutio da će upravo u Kikindi biti oboren rekord prikupljenih limenki – 84.000. Mislim da me je sve to zajedno uvuklo u festival na kome se bavimo edukacijom, ekonomijom i ekologijom, a pozorište je mesto okupljanja sa vrhunskim predstavama za decu iz celog sveta.

Tokom godina festival se razvija i evoluira – na koji način lično vidiš ključne tačke evolucije Limenka Teatar Festa? Šta je to što je pouzdana konstanta, a gde su pravci razvoja i inovacija?

Svaka godina je izazov za sebe, zato što se svake godine menja grad u kome se festival održava. Potrebno je promeniti lokalne navike i uneti mnogo novih komponenti za tako kratko vreme. Čim se jedno izdanje festivala završi, počinju pregovori sa drugim gradovima.

Na tom putu evolucije, uvek moramo za trenutak da se vratimo na početak i na osnovne stubove festivala, kako bismo lokalnim upravama zapravo objasnili šta je to što radimo. Kada pređemo taj početni nivo, svakog puta iznova, jer je i to samo po sebi novo i evolutivno za sredine u koje dolazimo, onda razvijamo sve što možemo u odnosu na prethodno izdanje festivala.

Na primer, od ove godine smo postali korisnici Google Workspace platforme za neprofitne organizacije. To je veliki napredak i pomoć koja je olakšala komunikaciju i razmenu datoteka među ljudima u timu, s obzirom na to da imamo ljude iz raznih gradova po Srbiji, od Niša do Novog Sada.

U Kruševcu 2025. godine prvi put je izvedena nova himna Limenka Teatar Festa, koju je komponovao Sale Sedlar, a planovi su da se ta himna zvanično izda kao singl i za nju snimi spot, čime bi se pojavila i u bazi muzike za društvene mreže. To su sve primeri kako se festival iznutra razvija, tim napreduje, sredstva komunikacije se unapređuju, ideje se razvijaju, a pouzdana konstanta ostaje: „Skupljamo limenke, čistimo gradove”, kako kažu stihovi iz himne LTF-a.

Foto: Vladimir Veličković/Ustupljena fotografija

Šta ti je u kontaktu sa decom ostalo kao glavni utisak – na šta najbolje reaguju tokom festivala? Da li su to same predstave, ekološki koncept sa limenkama, ili možda sveukupni utisak?

Teško mi je da to izdvojim. Hteo sam prvo da kažem ekološki koncept sa limenkama, ali onda se setim prepunih pozorišnih sala i dečje vriske od uzbuđenja na aplauzima, pa bih pre rekao da je sveukupni doživljaj.

Kakva su tvoja očekivanja od predstojećeg izdanja u Požarevcu, još jednom u novom gradu za festival?

Imam utisak da će Požarevčani nadmašiti rekord koji je Kikinda postavila.

Kada se osvrneš na gradove kroz koje je festival prošao i različite generacije dece koje su ga posetile, postoji li neki trenutak ili susret koji posebno pamtiš i koji na najbolji način oslikava duh Limenka Teatar Festa?

Tih nekoliko dana festivala izgleda kao neka bajka – svi su nasmejani, uzbuđeni, gradovi vrve od ljudi, centar i trg oko pozorišta ili kulturnog centra su zatvoreni, traži se limenka više. Policajci sa decom i maskotom festivala Li-men stavljaju limenke u presu. Nikada neću zaboraviti momke iz Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu. Oni su volontirali na festivalu, a za ALU koine moglo se kupiti razno cveće koje oni uzgajaju. Na kraju smo se svi zajedno fotografisali sa njima pored brda od džakova prepunih limenki i taj trenutak me je posebno dirnuo. To je bilo poslednje što smo uradili, posle toga smo se razišli, svako svojoj kući, do sledećeg festivala.

(Telegraf.rs)