Džinovska crna rupa iznenada se „upalila“ i postala jedan od najsjajnijih objekata u svemiru

FOTO: ESO/M. Kornmesser

Naučnici su otkrili tragove najneverovatnijeg „paljenja“ ogromne crne rupe koje je ikad zabeleženo, saopštilo je Kraljevsko astronomsko društvo iz Velike Britanije. Kako su naveli, reč je o otkriću tima astronoma sa Univerziteta u Birmingemu, Univerzitetskog koledža u Londonu i Kraljičinog univerziteta u Belfastu, a rad će biti objavljen u mesečniku Društva.

Crnu rupu, nazvanu J221951, otkrili su dr Samanta Outs, astronom sa Univerziteta u Birmingenu, i njen tim još u septembru 2019. dok su tragali za elektromagnetnim svetlom. Koristili su ultraljubičasti i optički teleskom Opservatorije Nil Gerels Svift pokušavajući da pronađu kilonovu, znak neutronske zvezde koja se spaja sa drugom neutronskom zvezdom ili crnom rupom. Kilonova je uobičajeno plava, a onda izbledi i postane crvena u roku od nekoliko dana. Ono što su našli bilo je mnogo neverovatnije – J221951, koja je prvo delovala plavo, ali nije promenila boju, niti izbledela kako se očekivalo, navodi se u saopštenju Kraljevskog društva astronoma.

Preporučujemo

Nastavili su da prate J221951 korišćenjem i drugih teleskopa, uključujući Habl i Svift američke agencije NASA, Veliki južnoafrički teleskop i objekte Evropske južne opservatorije.

Spektar J221951, koje je zabeležio Habl, odbacio je mogućnost povezanosti ovog objekta sa gravitacionim talasima i disrupcijom zvezda. Proučavanjem svetlosnog spektra, dr Outs i njen tim zaključili su da je objekat udaljen 10 milijardi svetlosnih godina. Činjenica da je svetleo tako jako na takvoj udaljenosti značilo je da je reč o najsjajnijem objektu koji do sada detektovan.

Dokazi ukazuju na to da je J221951 nastao kada je supermasivna crna rupa počela veoma brzo da se hrani okolnim materijalom. Crvena galaksija primećena je na tom delu svemira pre pojave J221951, a njena lokacija u skladu je sa centrom galaksije, gde se obično nalaze masivne crne rupe. Počela je da sija veoma brzo, oko 10 meseci pre nego što je otkrivena, što znači da se crna rupa brzo hranila nakon što je pre toga neko vreme bila mirna.

Tim je otkrio dva moguća mehanizma koja bi mogla da objasne ovo ekstremno hranjenje supermasivne crne rupe. Prvi je da je to verovatno izazvala neka zvezda koja je prošla pored crne rupe. Drugi da je aktivno jezgro galaksije počelo da menja stanje iz pasivnog u aktivno.

- Naše razumevanje toga šta sve supermasivne crne rupe mogu da urade dosta se proširilo poslednjih nekoliko godina, sa otkrićem zvezda koje su razorile crne rupe ili crne rupe čija svetlost varira. J221951 jedan je od najekstremnijih primera do sada, tako da nas je iznenadila. Dalje praćenje izbačene energije može da nas dovede do zaključka da li je reč o crnoj rupi koja je razorila zvezdu ili je reč o nekom nama dosad nepoznatom „paljenju“ – rekao je dr Met Nikol, član tima sa Kraljičinog univerziteta u Belfastu, navodi se u saopštenju.

Dr N. Pol Kvin, drugi član tima sa Univerzitetskog koledža u Londonu, rekao je da je ključni deo otkrića to što je uljtraljubičasti spektar sa Habla odbacio galaktičko poreklo kao mogućnost.

- Moraćemo da nastavimo da pratimo J1221951 narednih nekoliko meseci ili godina kako bismo videli dalje ponašanje -rekla je dr Samanta Outs.

(Telegraf Nauka/Royal Astronomical Society)