Putin zaplakao zbog trećeg predsedničkog mandata (VIDEO)

Vladimir Putin će treći put biti predsednik Rusije, pošto je na jučerašnjim izborima osvojio 63,85 odsto glasova birača i ubedljivo savladao četvoricu rivala.

Svetski mediji prenose da je njegova pobeda bila očekivana, ali i da neće ućutkati njegove kritičare, dok su posmatrači OEBS-a ocenili da su uslovi za kampanju bili na strani pobednika. Vanparlamentarna opozicija koja protestuje još od decembarskih parlamentarnih izbora najavila je za večeras novi protest u centru Moskve u okviru kampanje "za poštene izbore".

Iako su danas akcije u svetu oslabile, ruske berze akcija su ojačale posle pobede Putina. Ruska rublja je, međutim, zadržala stabilnu vrednost u očekivanju ishoda protesta protiv rezultata tih izbora.

Putin je pobedu proglasio još sinoć, kada se oko 23 časa na Manježnom trgu u centru Moskve pojavio pred oko 100.000 pristalica i u emotivnom govoru, sa suzama u očima, zahvalio na podršci i naglasio da im je pobedu obećao, kao i da je ona bila poštena. "Bile su to prave suze, ali od vetra", rekao je kasnije Putin.

On je ocenio da danas nisu bili samo izbori za predsednika, već i test za nezavisnost i odbranu Rusije od "uzurpatora vlasti" i naglasio da takav scenario otimanja vlasti u Rusiji ne prolazi.

- Radićemo pošteno i naporno i pozivam sve da nam se pridruže - rekao je Putin, koji je dvominutni govor završio rečima - "slava Rusiji".

Prema preliminarnim podacima izborne komisije, na drugom mestu je lider Komunističke partije Genadij Zjuganov, sa 17,18 odsto glasova, a treći je samostalni kandidat Mihail Prohorov sa 7,75 odsto. Sledi predsednik Liberalno demokratske partije Vladimir Žirinovski sa 6,23 odsto, dok je poslednji lider Pravedne Rusije Sergej Mironov, koji je dobio 3,84 odsto podrške. Žirinovski i Mironov odmah su novom predsedniku čestitali pobedu, ocenivši da su izbori bili pošteni, ali je Zjuganov nazvao izbore nelegitimnim, jer Putin nije učestvovao u predizbornim debatama sa drugim kandidatima.

Prema izjavama nezavisnih međunarodnih posmatrača, među kojima su i Josip Joška Broz i Nataša Radulović iz Srbije, nije bilo ozbiljnih izbornih nepravilnosti, a sličnu ocenu su izneli i posmatrači iz Zajednice nezavisnih država, kao i oni iz zapadnih država Evrope.

Posmatrači OEBS su, međutim, ocenili da su izbori za predsednika Rusije rezultirali jasnom pobedom Putina apsolutnom većinom glasova, ali da su praćeni proceduralnim nepravilnostima, kao i da su uslovi za kampanju bili na strani pobednika. Maja Kocijančić, portparolka evropske visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, rekla je da se Evropska komisija "u principu slaže" sa izveštajima međunarodnih posmatrača koji su konstatovali "izvesne nepravilnosti"

Zvaničnici Evropske unije su sa naglašenom uzdržanosaću reagovali na rezultate predsedničkih izbora u Rusiji, a izostala je i uobičajena čestitka pobedniku od strane funkcionera EU.

Na pitanje zašto predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo nije uputio čestitku pobedniku Vladimiru Putinu, portparolka Komisije Pija Arenkilde Hansen odgovorila je da će Barozo "sam odlučiti kada će poslati poruku Putinu i kakav će biti njen sadržaj". Ni Ešton ni predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej dosad nisu čestitali Putinu, iako su takve čestitke uobičajena praksa nakon izbora u demokratskim zemljama.

"Njujork tajms" ocenjuje da Putinova pobeda na izborima nikada nije bila dovedena u pitanje, ali da ona neće ni ućutkati njegove kritičare.

Kako se Putin bude odnosio prema zahtevima za većim političkim otvaranjem, i kako opozicioni pokret bude iskoristio svoj trenutak, zavisiće pravac kojim će ići njegov šestogodišnji mandat, ocenjuje Vol Strit Džurnal. List navodi da je Putin tokom kampanje imao izraženu antiameričku retoriku, ali da bi sada to moglo da se ublaži kada su prošli izbori.

Vašington post piše da je pobeda Putina očekivana, uz konstataciju da opozicija najavljuje demonstracije zbog navodne krađe na izborima, ali dodaje da decembarske demonstracije, i pored dobrog odziva građana u Moskvi, nisu uspele da pokrenu ljude da izađu na ulice van ruske prestonice.

Francuski "Figaro"deli stav Njujork Tajmsa da Putin ne bi smeo da ignoriše svoje kritičare i ukazuje da je nova opozicija u Rusiji "rođena u protestima kao rezultat ranijih parlamentarnim izbora".

Američki "Fajnenšl tajms" primećuje da se Rusija danas značajno promenila od kada je Putin prvi put izabran na mesto šefa države zbog narastajuće srednje klase.

I nemački konzervativni "Velt" zastupa sličan stav. "Rusija ima danas nešto što nikada nije imala ranije - srednju klasu koja želi da bude shvaćena ozbiljno i dosta joj je sveprisutne korupcije", ističe Velt.

Levičarski britanski "Gardijan" (Guardian) ocenjuje da su rezultati predsedničkih izbora podigli izgled o Putinovoj vladavini u Rusiji, ali su ga uporedili s generalnim sekretarom Socijalističke partije bivšeg Sovjetskog saveza Leonidom Brežnjevim koji je u Kremlju proveo 18 godine. "Putin je jednostavno prestao da bude izborni lider i, u kontinuitetu, se transpormisao u doživotnog predsednika države. Pošto je uredno zaobišao zakon, tako što mu je bio prebačen na mesto premijera, Putin sada može da nastavi (da vlada) još i još", navodi britanski list.

Agencija Frans pres navodi da se Putin, osim sa antirežimskim protestima, suočava i sa ekonomskim izazovima kao što je sprečavanje da zemlja upadne u stagnaciju i pronalaženja načina da zemlja okonča zavisnost od svojih izvoznih energenata.

Konačni rezultati glasanja biće poznati do 14. marta, a do 17. marta moraju biti zvanično objavljeni. Novi predsednik stupiće na dužnost 7. maja. Putin će na predsedničku dužnost zvanično stupiti 7. maja, kao i ranije 2000. i 2008. godine kada je biran za predsednika.

(D.P/Tanjug)