DŽABA NAM STRANCI: Medicinski turizam šansa koju Srbija ne koristi!

Stranci koji dođu u Srbiju, neretko se odluče da vreme provedeno u našoj zemlji iskoriste kako bi obavili neki medicinski zahvat. Bez premca, najviše popravljaju zube, a potom se i "doteruju" kroz povećanje grudi, korekcije kapaka i presađivanje kose.

Preporučujemo

Međutim, medicinski turizam, koji podrazumeva putovanje u drugu zemlju zbog određene medicinske usluge, nije razvijen u Srbiji u dovoljnoj meri. Za razliku od nas, Mađari su, na primer, tu šansu ulaskom u EU, dobro iskoristili i na to ime zaradili čak milijardu evra godišnje, koliko Srbija inkasira od svih vidova turizma.

Nije sporno da bi naši lekari rado pružali zdravstvene usluge strancima jer bi im to bila mogućnost da dodatno zarade. Kroz naplatu poreza punio bi se i budžet Srbije pa bi i zdravstvo imalo korist od toga.

Dr Ivana Vranić, kardiolog u Kliničkom centru Srbije objašnjava da su naši lekari ograničeni zakonom da obavljaju u državnim ustanovama ovakve zahvate strancima zbog čega medicinski turizam mora da se podigne na nivo nacionalne strategije.

- Propušta se odlična zarada od medicinskog turizma jer naša zemlja nema zakonsku mogućnost da se u državnim zdravstvenim ustanovama leče strani državljani koji bi za tu uslugu plaćali komercijalnu cenu. Zbog toga, korist od tog posla u ovom trenutku imaju samo privatne zdrvstvene ustanove, pre svega u Beogradu. Kakva se propušta šansa pokazuje i podatak da je jedna privatna klinika za godinu dana od medicinskog turizma zaradila dva miliona evra - navodi Vranić za Telegraf.rs.

Vranić ističe da bi ukidanjem zabrane na dopunski rad lekara i izmenom zakona koji bi državnim zdravstvenim ustanovama omogućio da pružaju medicinske usluge strancima, mnogi lekari u našoj zemlji došli do posla.

Dr Milan Colić, direktor Specijalne bolnice za plastičnu, estetsku i rekonstruktivnu hirurgiju Colić, kaže da godišnje oko 100 stranaca zatraži usluge te bolnice.

- Ono što strance sprečava da u većem broju koriste usluge je i činjenica da Srbija nije članica Evropske unije. Njihovo zdravstveno u Srbiji ne važi pa se samim tim ovde osećaju nesigurno. Usluge koje pružaju naši lekari verovatno su i bolje nego one koje se obavljaju u Mađarskoj i Rumuniji, ali to nemenja ništa kada se stranci komfornije osećaju tamo gde njihovo zdravstveno važi. Mi još nismo uskladili propise i to nas dodatno koči u razvoju medicinskog turizma - navodi Colić za Telegraf.rs.

U bolnici Colić strani pacijenti najviše traže povećanje grudi, fejslifting, presađivanje kose, zatezanje kapaka i stomaka. Najviše dolaze pacijenti iz Švajcarske, Austrije, Nemačke i Francuske.

Procenjuje se da je globalno tržište medicinskog turizma vredno 100 milijardi evra.

(N. S.)