OVAKO SE SLAVI ĐURĐEVDAN: Novčanik prazan, srce puno, na licu suze od sreće! (FOTO)

Skoro čitavu proteklu noć, ali i ovog prepodneva, traje slavlje i priprema Đurđevdana u kragujevačkim romskim naseljima. Nigde u Kragujevcu današnja slava nije bila spremana u većem veselju nego u naselju Licika.

Preporučujemo

Sve je počelo još juče ujutru spremanjem pečenica koje su na ražnjeve pale sinoć. Ispečene su tokom noći, a već za koji sat bile su na svečanim soframa. Slavlje nije prestajalo i neće biti završeno do Markovdana.

Domaćin Zoran Zogovac iz Licike kaže da se izdržava od prodaje na pijačnoj tezgi, da se u naselju nikad nije živelo gore, ali da on za Đurđevdan peče dva jagnjeta i prase.

-Imam tri sina i dve ćerke i svi su kraj mene na Đurđevdan, mada dva sina i obe ćerke žive i rade u Austriji. Oni su mi pomogli da ovako spremim. Najpre smo ispekli piliće i večerali, pa onda pekli jagnje, pa prase, pa sada još jedno jagnje. Jeste skupo, ali ja živim za ovaj dan, srce mi je puno na ovaj dan - kaže Zogovac.

Odmah dodaje da su domaćini iz ovog romskog naselja nekad pravili i ,,bosanske vatre", da su po 30 pečenica pekli jedan kraj drugog svi zajedno, ali da više nema ni te sloge, ni para.

- Tradicija ipak ostaje i slavlje traje od petog do osmog maja! Petog pečemo prasad i jagnjad, šestog je slava, sedmog drugi dan slave, a osmog ispraćaj slave. Osmog maja je Markovdan i mi tad ispraćamo Đurđevdan i pečemo jare. Slavlje je u naselju, okupimo se svi i uz kolač, veselje i kolo ispraćamo našu najdražu slavu - kaže domaćin, nazdravljajući ,,Rankom" iz Pazara, šljivovicom pečenom i čuvanom samo za Đurđevdan.

Drugi domaćin Božidar Stojanović najpre je ispekao jagnje koje se hladi nadomak budnog oka porodice. Na žaru je džigerica, da se muškarci posle napornog pečenja jagnjeta okrepe. Muzika ,,jauče", domaćinove prelepe ćerke i unuci igraju kraj vatre.

- Tu su mi sve četiri ćerke i zetovi, četiri unučeta. Tu mi je sve najbitnije na svetu. Dve ćerke iz Austrije stigle su samo za Đurđevdan, pa se odmah vraćaju. Meni Đurđevdan nije slava, ne sečem kolač, nego Litije, dan koji slavi čitavo naselje. Na ovaj dan, prema običaju, peče se jagnje i namenjuje za zdravlje dece. Nekome u naselju ovo je slava, a nekome Litije.

Kajtazi Isak uzima pivo i predstavlja se kao Boban četnik u strahu da mu ime neće biti valjano zapisano.

- Deca mi po inostranstvu, žena u Austriji, ja čekao da mi grad da pare za Đurđevdan, ne dadoše. Ja sam muslimanski Ciganin, možda i zato. A četnik mi nije nadimak, ja jesam četnik! Ratovao sam za Srbiju kao dobrovoljac u Vukovaru, Mostaru, Sarajevu, na Kosovu. Sad nikome ne trebam. Kada u Kragujevcu na vlast dođu ovi moji, sve ima da se promeni, i na mene će neko da pogleda.

Čitavo naselje sinoć pred ponoć čekalo je gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića, prvog koji im svake godine čestita Đurđevdan. U dimu od desetina jagnjadi na ražnjevima svi tvrde da je ovog Đurđevdana beda stisla kao nikada pre.

Struju neki kraj ražnja, kako priznaše, ne plaćaju po 20 godina. Žive u naselju gde se muž ,,vodi" na kućnom broju 13, a žena u krevetu pored njega na broj 25. Fiksne telefone mnogi nemaju, internet još manje njih. Uprkos svemu, slave tri dana i plaču od sreće što su se na Đurđevdan okupili.

(M. M.)