AMERIKANKA KOJA JE BILA U SVEMIRU: Još nisam srela vanzemaljce! (FOTO) (VIDEO)

Kada neko poput američke astronautkinje Marše Ajvins u 37-godišnjoj karijeri na mestu inženjera i astronauta u Nasi ima skoro dve hiljade sati staža provedenih u Kosmosu, onda se sama nameću pitanja koja i nama koji ih postavljamo deluju nestvarno: Kako izgleda svemir?, šta vam prolazi kroz glavu dok se pre poletanja opraštate sa onima koje volite?, da li ste doživeli išta od onoga što smo gledali u kultnoj Kjubrikovoj "Odiseji u svemiru"?

Preporučujemo

Na jedno pitanje, međutim, kako smo saznali pri susretu sa Maršom u Domu omladine gde je povodom manifestacije "Mesec sletanja na Mesec" stigla da obeleži 45 godina od istorijskog poduhvata Misije Apolo 11, ne voli da odgovara.

Veoma je jednostavno i glasi: "Da li ste ikada sreli vanzemaljce"?

- Svemir je kul, a vanzemaljce još uvek nisam srela - počinje sa nama priču kroz osmeh Ajvinsova koja nakon penzionisanja 2010. radi kao nezavisni konsultant za inženjerstvo i kako kaže čeka "sledeću veliku stvar koja će se uskoro dogoditi".

- Pet puta sam putovala šatlom i nikada pred poletanje nisam bila uplašena za sebe. Ako sam se ičega bojala, to je bilo da ne napravim neku grešku koja bi skupo koštala moje prijatelje ili ugrozila misiju - objašnjava Marša dodajući da postoje tri ključna momenta koja morate da "pregrmite" u ovom poslu.

- Prvo ne možete da verujete da ste izabrani za astronauta, onda da su vas izabrali da letite i naposletku kada odete u svemir - da ste zaista tamo... U prve dve stvari poverujete tek pošto pročitate svoje ime na saopštenju za štampu, a u treću - kada se osvrnete oko sebe!

Skromna Marša kaže za sebe da kao klinka nije bila genije za matematiku, fiziku, niti astronomiju, ali da je imala san da putuje i da ga je ostvarila.

Osam godina pre nego što je '69. kao opčinjena, na malom crno-belom televizoru netremice gledala sletanje na Mesec, znala je da će biti astronaut. Tih dva sata i petnaest minuta "hodanja po Mesecu" sve su promenila!

Sve, međutim, nije išlo tako glatko.

U Nasi se zaposlila kao inženjer 1974. Pošto su je dva puta odbili na konkursu za spejs-šatl, prošla ga je tek 1984. godine.

O svim mogućim teorijama zavere prema kojima Nil Armstrong i ekipa zapravo nikada nisu sleteli na Mesec, Ajvinsova priča bez dlake na jeziku.

- Sve ću vam objasniti. Prvo, nije tačno da se ne vide zvezde na Mesečevom nebu, kako tvorci teorija zavera tvrde. Veoma je jednostavno objasniti i zašto je na snimku i fotografijama sve vreme na Mesecu dan... Zato što su se sva sletanja odigrala tokom perioda "mesečevog dana" (a, jedan dan na Mesecu traje oko 28 zemaljskih dana).

Čuveno diskutabilno "vijorenje zastave", koje je nelogično zbog toga što na Mesecu nema atmosfere, američka astronautkinja objašnjava time što se zastava izrađena od legure metala okretala usled pritiska koji je izazvalo poletanje letelice, kao i zbog toga što su ga teškom opremom "zakačili" astronauti, a vakuum omogućava duže njihanje dodajući da ima i objašnjenje zašto više od četrdeset godina ljudi nisu čak ni razmatrali da ponovo idu na Mesec.

- Zbog politike - kratko je prokomentarisala Marša nastavljajući - Ričard Nikson je više puta otkazao planirane letove i na tome se sve završilo.

Navode da Rusi i Amerikanci godinama vode "tajni rat" u svemiru Ajvinsova demantuje.

- Bilo je teških reči između Rusa i Amerikanaca, međutim tenzija više nema, jer su sada i jedni i drugi članovi istih posada. Oni moraju da štite jedni druge, jer im životi zavise od toga i zato je nemoguće da između njih bude tenzija.

Saznajemo da za sada nema finansijskih planova koji bi omogućili da se uskoro ide na Mesec, a da su priče o kolonizaciji Marsa ništa drugo do - rijaliti šou.

- Ljudi će eventualno moći da lete oko Marsa, ali trenutno nema te tehnologije niti novca koji bi omogućio ljudima da slete na Mars - kategorična je američka astronautkinja otkrivajući da je svemir najvernije prikazan u filmu"Apolo 13" dok su sva naučno-fantastična ostvarenja daleko od realnosti!

- Jedino hrana posade podseća na onu koja se služi u "Odiseji u svemiru" Stenlija Kjubrika. Doduše nije baš tako "drastična". Inače, hrana koja se meša sa vodom i zagreva mora da bude začinjenija i slanja, jer u svemiru sve što jedete ima "bljutav ukus", baš kao kada ste bolesni, pa su vam čula začepljena - završava priču za Telegraf Ajvinsova šaljivo dodajući da "gore" svakako nema big-meka, koka-kole i piva, kao ni da nikada zbog posla nije držala stroge dijete ili iscrpljivala telo napornim vežbama!

(Katarina Vuković)