NIJE IZVRŠIO SAMOUBISTVO: Branka Miljkovića ubili hrvatski nacionalisti?

Bio je zimski dan bez snega. Vraćao sam se sa grupom pesnika sa Kalemegdana, kad je pesnik Aca Sekulić prišao i rekao: "Znate šta je bilo u Zagrebu? Obesio se Branko Miljković". To je odjednom odjeknulo kao bomba, priča književnik Petar Pajić, Miljkovićev prijatelj.

Preporučujemo

Prema zvaničnim nalazima istrage nadležnih u Zagrebu, književnik Branko Miljković preminuo je nakon što je izvršio samoubistvo u Ksaverskoj šumi. Poznati srpski pesnik i prevodilac pronađen je u noći između 11. i 12. februara 1961. godine obešen o drvo. Međutim, i tada a i godinama kasnije njegovi prijatelji i porodica sumnjali su u taj izveštaj tvrdeći da je Branko ubijen.

- Znate li kako izgleda čovek skinut s opasača ili konopca? Možete to videti u svakom udžbeniku sudske medicine: oči izbuljene, jezik isplažen, natečen vrat s jasnim oznakama davljenja i to u vidu brazde. Nijednog od tih očiglednih simptoma nije bilo na našem Branku i zato sam u očajanju, poput svake ucveljene majke, izbezumljena povikala: "On je ubijen! Morate nam odati ubicu mog deteta!" Zapretili su mi da ćutim iz političkih razloga. I zato sam namerno, svetu na uvid, uzela sanduk sa staklenim prozorom naspram Brankove glave da svako može da se uveri da je imao neozleđen vrat - navodi njegova majka Marija u knjizi "Ubijeni pesnik" Koste Dimitrijevića.

Brankovo telo pronađeno je u Jandrićevoj ulici, nadomak šume. U blizini drveta o koje je obešen nalazila se krčma. Mnogi navode da je iz nje u neko doba dopirala velika buka, ali to je bio takav deo Zagreba gde noću nije bilo bezbedno izlaziti.

Miljković je nađen u klečećem položaju, a kako su kasnije naveli svedoci, a preneli Brankovi prijatelji, književnici, oko tela bilo je mnogo otisaka stopala u snegu. Tako su se, kažu, nalazili i tragovi po kojima je bilo očigledno da je telo pesnika dovučeno upravo iz obližnje krčme. Telo mu je bilo u modricama.

Međutim, vlasti se nisu mnogo bavile istragom. Brzo je zaključeno da je reč o samoubistvu, a svedoci su suptilno primorani da o svemu što su videli ili čuli, ćute.

- To je prosto bilo neverovatno. On je nađen kako kleči u toj šumici na mračnoj periferiji Zagreba, obešen svojim kaišom od pantalona o jednu grančicu, tanku kao dečja ruka. On je u to vreme imao 110 kilograma. Sama ta činjenica da je nađen kako kleči, ne znam koliko je to moguće... Obešen o grančici koja bi se slomila pod tim teretom...ne, on je tako namešten - priča Pajić o smrti svog prijatelja.

Kako objašnjava, Brankova smrt se malo istraživala, a jedan od razloga bio je i to što je to bilo vreme građenja bratstva i jedinstva. Miljković je u to vreme konkurisao na tri mesta: u Radio Sarajevu, Podgorici i Radio Zagrebu. Primljen je svuda, ali je odabrao mesto kulturnog urednika Radio Zagreba, jer je u tom gradu imao prijatelje, pesnike sa kojima se družio.

Branko je, priča Pajić, voleo da popije i da diskutuje. Bio je meraklija i imao je "mentalitet južnjaka srbo-turski".

- On je pisao filozofske pesme o smrti, ali je voleo život. Sve je sumnjivo oko njegove smrti. To što izaziva radoznalost, nikada nije ispitivano. Svi ti događaji nikada kasnije nisu ponovo istraženi, ali postoje verovatno i neki podaci koje mi ne znamo. Njegova rodbina i prijatelj Tasa Mladenović su išli u Zagreb da sve to ispitaju, ali zaustavilo se to istraživanje. Kada smo njegovoj majci izrazili saučešće ona je rekla: "Ja ga najbolje poznajem, on se nikad ne bi ubio" - zaključuje Petar Pajić.

Jedna od pretpostavki o smrti Branka Miljkovića je i da je stradao jer se bavio istraživanjem porekla Josipa Broza po njegovom dijalektu. Navodno, neposredno posle rata Tito je veoma malo govorio srpski. Miljković je tvrdio da je Broz imao izmešan govor s asocijacijama na ruski, austrijski i nemački jezik. Takođe, navodi se da su ga ubili hrvatski nacionalisti jer im se rugao i pevao srpske pesme.

Međutim, u prilog činjenici da je izvršio samoubistvo govorilo je pismo koje je pesnik poslao kritičaru Petru Džadžiću govoreći o svojoj neizmernoj ljubavi prema jednoj ženi. Međutim, njegovi prijatelji tvrdili su da je pesnik to uradio namerno, kako bi Džadžića doveo u zabludu. Takođe, navodno je i ranije pokušavao da izvrši samoubistvo, ali o tome postoje različite verzije. Prema jednoj od njih to se dogodilo u kafani "Prešernova klet", gde su se često okupljali književnici.

Ipak, zvaničan nalaz istrage nikada nije ponovo ispitan, a drvo o koje je obešen je odavno posečeno. Povremeno bi na tom mestu osvanuo poneki buket. "Umesto posečene vrbe", navodi Kosta Dimitrijević, "likvidatori su stavili veću drvenu tablu s krupno napisanim rečima upozorenja: Zabranjeno za pse, Srbe i Cigane." Branko Miljković sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

(M. Stojanović)