UNUK DIMITRIJA TUCOVIĆA: Tito je bio ljubomoran na mog dedu! (FOTO)

Ni sto godina nakon izbijanja Prvog svetskog rata i pogibije vođe socijalističkog pokreta u Kraljevini Srbiji, osnivača socijaldemokratske partije i komandira 1.voda 1. čete 4. bataljona Moravske divizije, Dimitrija Tucovića (1881-1914), kontroverza oko lika i dela ovog srpskog heroja ne jenjava.

Preporučujemo

Niko prema Tucoviću ni za života, a ni decenijama nakon njegove pogibije u Kolubarskoj bici na Vrače Brdu kod Lazarevca nije bio ravnodušan.

Dok su ga jedni smatrali velikim srpskim herojem, drugi su ga osporavali. Prvima je smetalo što su njegove kosti prenesene na najprometniji beogradski trg - Slaviju gde, kažu, godinama ne mogu "ljudski" ni da im se poklone, dok su drugi nad takvim i sličnim "propustima" komunističke vlasti - likovali.

O tome zašto je na Tucovića bio ljubomoran Josip Broz Tito, da li i zašto bi ga komunisti najverovatnije ubili da je preživeo "velike ratove", ko je na njega zapravo bio ljut, kao i za koje ideje se do smrti borio razgovarali smo sa Dimitrijevim unukom, profesorom Ugostiteljsko-turističke škole i predsednikom Udruženja Užičana u Beogradu Milošem Tucovićem i to baš na Slaviji, pokraj kostiju njegovog dede.

- Dimitrije je imao brata Vladimira i sestru Dragicu. Samo je Dragica nastavila lozu, te sam praktično preko njene "linije" Dimitrijev potomak. Moj otac je prvi, u čast Dimitrija koji nažalost nije imao potomke, poneo njegovo ime - počinje priču za Telegraf Miloš Tucović otvarajući je omiljenim citatom svog pretka: "Neću ni sada, kao što nisam nikada, ni pomišljati da sebe sklanjam od sudbine koja prati ceo narod".

- Takav je moj deda bio - kaže pomalo zamišljeno Miloš dodajući da je citat izvučen iz čuvenog dnevnika njegovog slavnog pretka, kao i da su ove Dimitrijeve reči bile upućene njegovom ocu pravoslavnom svešteniku.

- Naša porodica je od vajkada bila podeljena na dve struje. U jednoj su bili sveštenici, u drugoj - socijaldemokrate - priča Miloš nastavljajući - Familija je iznedrila više od 19 sveštenika, a Dimitrije se socijalizmom "zarazio" u realnoj gimnaziji u Užicu gde je 90-ih godina 19. veka učestvovao u osnivanju đačke družine "Napredak" i gde je od Radovana Dragovića dobio knjige sa socijalističkom tematikom. Inače, Dimitrije je rođen u selu Gostilje u arhaičnoj dvodelnoj starovlaškoj brvnari karakterističnoj za zlatiborski kraj. Znate, sa onim starim ognjištem na sredini - priča Miloš dodajući da iako je ta kuća odavno spomen-muzej na njoj ima mnogo da se radi.

Brigu o Tucovićevoj rodnoj kući koja je vlasništvo Turističke organizacije Zlatibor na sebe je, saznajemo, uzeo Milošev rođak Rade.

- Kuća je u lošem stanju i trebalo bi što pre da se rekonstruiše. Bar je toliko zaslužio ovaj vizionar i borac za prava radnika - naglašava Miloš podsećajući nas kako je tekao njegov život koji je završio u simboličnoj 33. godini.

Bilo mu je svega 20 godina kada je obnovio Beogradsko radničko društvo i formirao socijalističku grupu velikoškolaca, da bi godinu dana kasnije organizovao demonstracije studenata u Senatu protiv Nikole Pašića.

- Tucović je bio na čelu martovskih demonstracija protiv kralja Aleksandra Obrenovića 5. marta 1903. godine. Nakon toga je, sasvim logično, morao da emigrira u Zemun, pa u Beč... U ono vreme nije bila mala stvar okupiti 5.000 demonstranata! To vam je kao da danas neko okupi pet miliona ljudi - kaže Miloš.

Posle majskog prevrata, u Beogradu je 2. avgusta 1903. održan Osnivački kongres srpske socijaldemokratske partije. List preko kojeg su iznosili svoje ideje zvao se "Radničke novine". Urednik je bio Tucović.

- U to vreme SSDP postaje članica Druge internacionale, a Tucović sarađuje sa imenima poput Roze Luksemburg i Vladimira Lenjina. Drugovanje sa Lenjinom bilo je stvar časti, ugleda i prestiža... Da ne pominjem da se povodom Dimitrijeve pogibije oglasio i jedan Lav Trocki - ističe Miloš naglašavajući da je upravo preko "Radničkih novina" Tucović vodio kampanju za smenu prestolonaslednika Đorđa Karađorđevića pošto je nasmrt prebio svog poslužitelja.

Tri godine kasnije, 1906. Dimitrije završava prava na Beogradskom univerzitetu da bi se po povratku iz Berlina, ne stigavši da ostvari svoj san o doktoratu, posvetio radu u socijalističkom i radničkom pokretu kao sekretar SSDP.

Godinu 1910. obeležilo je pokretanje časopisa "Borba" čiji je glavni urednik opet bio Tucović i Međunarodni socijalistički kongres u Kopenhagenu na kojem je srpski socijalista održao značajan govor u kojem je ukazao na loš stav vođa austrijske socijaldemokratije povodom nacionalnog pitanja, pogotovo slučaja aneksije Bosne i Hercegovine.

- Iste godine, Dimitrije osniva Prvu balkansku socijalističku konferenciju na kojoj su se učesnici iz Bugarske, Rumunije, Turske, Makedonije, i slovenskih oblasti Austrougarske složili oko ukidanja nasilno iscrtanih granica na Balkanu i založili za stvaranje Balkanske federacije. To je važan momenat, jer govori o idejama za koje je moj deda živeo - objašnjava Miloš poentirajući da je ubedljivo najveću kontroverzu oko Tucovićevog imena izazvalo njegovo žustro protivljenje teritorijalnoj ekspanziji Srbije u Prvom balkanskom ratu.

- Nazivajući srpsko zauzimanje Kosova "imperijalnim osvajanjem" povećao je broj ionako velike grupe neprijatelja. A, istina je da je Dimitrije u svojim razmišljanjima bio preteča ideja koje danas propagira Evropska Unija - priča Miloš - On je bio branitelj Srbije, a ne osvajač! Bio je rezervni oficir, učesnik balkanskih ratova i čovek koji je prekinuo rad na doktoratu u Berlinu ne bi li se vratio u zemlju da pomogne svojima i sa srpskom vojskom pređe Albaniju sve do Elbasana.

Prema Miloševim rečima, upravo zbog toga što je imao hrabrosti da živi za svoje ideale, koje je najopsežnije opisao u čuvenoj studiji o albanskom narodu "Srbija i Albanija", Dimitrije je mnogima bio "trn u oku", naročito komunistima.

- Komunisti su zapravo gajili podeljene emocije prema Dimitriju. S jedne strane su ga smatrali pretečom socijalističkog pokreta, i hteli su na neki način da mu se zahvale, a s druge su hteli da ga kazne zbog toga što je isuviše bio svoj i mislio svojom glavom... A, to se u ono vreme kažnjavalo - objašnjava Miloš i nastavlja - Zato su, reda radi, 1949. iz Lazarevca preneli njegove kosti na Trg na Slaviji, koji je ubrzo preimenovan u Trg Dimitrija Tucovića. Kosti su pohranjene tako da niko ne može da im priđe. Time su ga na sebi svojstven način kaznili.

O tome da li je iza ove "ujdurme" stajao Maršal lično, Miloš kaže:

- Svima je jasno ko je bio Tito! Svi oni koji su štitili srpske interese bili su na Titovoj crnoj listi. Broz je bio ljubomoran na moga dedu, a da je kojim slučajem preživeo Prvi i Drugi svetski rat, Dimitrije bi u najboljem slučaju prošao kao Aleksandar Ranković. U najgorem bi ga, razume se, likvidirali po kratkom postupku - iskren je Miloš.

Mnogi su se za ovih sto godina izjašnjavali kao nastavljači Tucovićevog dela. Na podužem spisku između ostalog našli su se i: SPS, Socijalistička narodna stranka i Srpska socijaldemokratska partija... Njegov unuk, međutim, kaže da pravih nastavljača dela njegovog dede zapravo nema.

- Svi su pokušali da iskoriste ime i delo Dimitrija Tucovića, a istina je da su svi, ništa drugo do njegova bleda kopija! Sve su to ljudi koji nemaju ni njegovu harizmu, niti su iskreni u svojim idejama na način na koji je on bio. Ko bi od njih imao hrabrosti da da život za svoj srpski narod ili se do poslednjeg atoma snage bori za socijalnu pravdu, radnička prava, ravnopravnost polova i pravo glasanja? - završava pomalo upitno priču sa nama Miloš Tucović bacajući još jednom, na putu kući, pogled na spomenik svoga dede koji još uvek stoji na Trgu na Slaviji.

Kad već ne može da mu priđe...

(Katarina Vuković)