• 14

Ove knjige su zauvek promenile naučnu fantastiku!

Predstavljamo vam najuticajnije knjige naučne i epske fantastike koje su inspirisale čitave generacije pisaca i imale veliki odjek, kako kod publike, tako i kod kritičara

  • 14

Spekulativna fantastika je literatura o promenama i otkrićima. Ipak, s vremena na vreme pojavi se knjiga koja promeni pravila u celom žanru. Te izvanredne knjige zatim inspirišu dosta autora u kreiranju nečeg novog.

Predstavljamo vam najuticajnije knjige naučne i epske fantastike koje su inspirisale čitave generacije pisaca i generisale veliki odjek ili priznanja kritike. Nisu poređane po bilo kakvom redu.

"Autostoperski vodič kroz galaksiju" Daglasa Adamsa

Prva, možda i jedina, naučno-fantastična komedija. "Vodič" je najpre bio radio-drama, a zatim je prodat u 250.000 primeraka za prva tri meseca. Prestižni "Guardian" svrstao ga je u svoju listu 1.000 romana koje svi moraju pročitati, dok se u anketi "BBC-ja" nalazi na četvrtom mestu 200 knjiga dobrog štiva.

Foto: Wikipedia/Barbara Abate

Foto: Wikipedia/Barbara Abate

- Nijedna knjiga ne oličava bolje post-herojski ton u SF-u od "Vodiča" Daglasa Adamsa. Kao što samo ime ukazuje, stranice prožima izvesno sumnjivo boemsko ponašanje, kao što je jeftino skakanje do zvezda ljudi čiji cilj nije osvajanje univerzuma, već što jeftnije uživanje u bogatstvima koje one mogu da pruže – kaže kritičar Ted Đoja o komičnoj knjizi o iskušenjima i putovanjima Artura Denta, jedinog preživelog Zemljanina.

"20.000 milja pod morem" Žila Verna

Čitav Vernov opus inspirisao je generacije pisaca, ali priča o podvodnim avanturama Kapetana Nema i podmornice Nautilus imala je presudni uticaj na nauku, a inspirisala je konkretan naučni napredak.

- Svi smo mi na neki način deca Žila Verna. Njegovo ime nikada ne prestaje. Na NASA i vazduhoplovnim okupljanjima, Vern je glagol koji nas pomera u svemir – napisao je pisac Rej Bredberi u uvodu knjige "Vernovo putovanje u centar sebe" Vilijama Bučera.

Foto: Wikipedia/World Imaging

Foto: Wikipedia/World Imaging

Vernov prevodilac, koji je proučavao njegov rad, F.P. Valter, smatrao je "20.000 milja pod morem" jednom od najuticajnijih knjiga ikada napisanih.

- Za mnoge je ova knjiga bila izvor fascinacije,  a sigurno je jedna od najuticajnijih knjiga ikada napisanih. Inspiracija za naučnike i izumitelje kao što su inženjer Sajmon Lejk, okeanograf Vilijem Bibi i polarni putnik Ser Ernest Šeklton. Dr Robert D. Balard, koji je pronašao potonuli Titanik, priznao da mu je ova knjiga bila jedna od omiljenih dok je bio tinejdžer, a Kusto, jedan od renoviranih marinskih istraživača, nazivao ju je svojom brodskom biblijom – napisao je Valter.

"Darlgren" Semjuel Dilejni

Foto: Flickr/Chris Drumm

Foto: Flickr/Chris Drumm

- Od objavljivanja pre 35 godina "Dalgren" je bio podjednako obožavan i omalovažavan. Označavan je kao pad naučne fantastike (Filip K. Dik ga je nazvao "najvećim smećem koje je ikada pročitao"), pretovren u rok operu, ostavljen od strane izdavača, a ponovo objavljivan u drugim izdavačkim kućama. Ovih dana se smestio među kultne klasike. U uvodu trenutnog izdanja knjige, Vilijem Gibson opisuje "Dalgren" kao "književnu singularnost", a Dilejnija kao "najizuzetnijeg stilistu proze koji je proizašao iz Američke naučne fantastike". Džonatan Letem nazvao ga je "tajnim remek-delom, gradskom knjigom-lavirintom koja je progutala zapanjene žive čitalace" – napisao je Sem Anderson u uvodu intervjua sa Dilejnijem.

"Dalgren" je ostao popularan i reizdavan sedam puta od 1975. Originalni izdavač Bantam odustao je od romana zbog LGBT tema, uprkos činjenici da je prodat u više od šest miliona primeraka.

Ovo je jedna od knjiga koja se najčešće pominje kada pisci navode dela koja su ih podstakla na inovativnost i hrabrost prilikom eksperimentisanja sa formom, piše portal io9.com.

"Gospodar prstenova" Dž.R.R. Tolkina

Foto: flickr/Filipe Rodrigues

Foto: flickr/Filipe Rodrigues

- Mislim da mogu sa sigurnođću da tvrdim da je bukvalno svaki pisac epske fantstike danas, a koji je počeo sa pisanjem posle triologije "Prstenova", Tolkinov dužnik. On možda nije izmislio ovu formu, ali je stvorio najvažniji model modernog doba, a svaki pisac svestan je njegovih različitih komponenti. Pitajte ih. Malo njih će me osporiti. Šta više, materijal je takođe uticao i na pisce drugih kategorija fikcije, ne toliko sadržajem, koliko formom i stilom – objašnjava pisac Teri Bruks kako je ova triologija omogućila čitav žanr.

"Rat svetova" H.G. Velsa

- Od 1989. "Rat svetova" preveden je na nebrojeno mnogno jezika, adaptiran za stripove, radio, film, pozornicu, pa čak i komjuterske igre, a inspirisao je i širok spektar priča o invaziji vanzemaljaca. Malo ideja je tako dobro zahvatilo imaginaciju toliko mnogo ljudi širom sveta u prošlom veku. Priznanje je Velsu što je njegova priča o invaziji vanzemaljaca ne samo prva ove vrste, već i jedna od najboljih.

Foto: Flickr/Steve Jurvetson

Foto: Flickr/Steve Jurvetson

Može se reći da je izdanje iz 1927. bilo jedno od pokretača zlatnog doba naučne fantastike. Inspirisalo je Džona Kempbela, koji je, opet, inspirisao pisce kao što su Artur Klark, Kliford Simak, Robert Hajnlajn...

"Zadužbina" Isaka Asimova

"Zadužbina" je zanosna priča o psiho-istoriji i bici za intelektualnu dušu civilizacije. Psiho-istorija je fikcionalne nauka u "Zadužbini" koja kombinuje istoriju, sociologiju i matematičku statistiku kako bi predvidela ponašanje veće grupe ljudi.

- Serijal "Zadužbina" pomogao je u lansiranju karijera tri značajna pisca sledeće generacije. Dženet Asimov odobrila je ove romane objavljene krajem devedestetih: "Strah zadužbine" Gregorija Benforda, "Zadužbina i haos" Grega Bera i "Trijumf zadužbine" Dejvida Brina. Bez ikakve sumnje pokrenula je imaginaciju nebrojeno mnogo drugih pisaca – piše BBC.

Foto: Flickr/Anne-Lise Heinrichs

Foto: Flickr/Anne-Lise Heinrichs

 "Zadužbina" je 1996. godine dobila Hugo nagradu za najbolji serijal ikada.

Pionir istraživanja veštačke inteligencije Marvin Minski smatrao je da je Asimov "jedan od najboljih modernih filozofa". Ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Pol Krugman je jednom prilikom izjavio da kao mali nije želeo da bude poseban ili da učestvuje u herojskoj potrazi, već da bude Hari Seldon i sapasi civilizaciju pomoću matematike ljudskog ponašanja.

"Stranac u stranoj zemlji" Roberta Hajlajna

Prva SF knjiga koja je dospela na "New York Times" bestseler listu najprodavanijih knjiga. Prodata je u više od pet miliona primeraka. Kurt Vinegut je nazvao "predivnom humanom rukotvorinom za one koji smatraju da je mesto ljudi u svemiru, a ne za kuhinjskim stolom".

Foto: Flickr/KAZ Vorpal

Foto: Flickr/KAZ Vorpal

- Ljudi često organizuju svet po njegovim prototipima. Definišemo tipičan skup i grupu sličnih stvari po određenom primeru. Na primer, kada sam odrastao prototip pisca bio je Šekspir, umetnika Rembrant, a kompozitora Betoven. Hajnlajn je na neki način bio prototip pisca naučne fantastike. Dok promene i paradigme potresaju ovo polje, on je i dalje važi za predstavnika stare generacije pisaca naučne fantastike  – smatra Artur Halavati.

Pisac Ted Đoja vidi glavnog lika "Stranca u stranoj zemlji" takođe kao prototip.

- Smit je više od lika. On je prototip alternativne strukture ličnosti. Pitanje je možemo li ličnost preurediti od početka – piše Đoja.

 Do danas je bilo 28 izdanja ove knjige.

Foto: Flickr/Chris Drumm

Foto: Flickr/Chris Drumm

 "Leva ruka tame" Ursule Legvin

- "Leva ruka tame" nije samo promenila fantastiku, već i feminizam, a bila je i deo procesa promene koncepta o tome šta znači biti muško ili žensko. Bitka koja možda nije završena – komentariše Džo Valton ovaj roman o međuzvezdanoj diplomatiji i antropologiji.

Književi kritičar Harold Blum je 1994. uključio ovo delo u svoj kanon zapadnjačke literature smatrajući da je "Le Gvinova, više nego Tolkin, podigla fantastiku u više literarne krugove današnjice".

 "Neuromanser" Vilijama Gibsona

Foto: Flickr/thierry ehrmann

Foto: Flickr/thierry ehrmann

Do 2007. ovaj sajberpank klasik prodat je u više od šest i po miliona primeraka. Odgovoran je za uvođenje brojnih novih termina i ideju Interneta. "Enciklopedija novih medija" navela je da je "Neuromanser" važniji od romana "Na putu" Džeka Keruaka zbog uticaja koji je izvršila na kultruru, formiranje medija (od “Wired” magazina, do “Dosijea X”) i samog pojma Interneta.

Nakon kreiranja Arpaneta, Pol T. Ridel napisao je da je Internet oblikovan jer su "povodljivi studenti čitali Gibsonove priče i romane i pomislili "možemo ovo".

"Neuromanser" je prvi roman koji je dobio sve tri velike SF nagrade – Nebula, Hugo i Filip K. Dik.

 "Dina" Frenka Herberta

Skot Timberg iz "L.A. Times-a" kaže da Herbertov epski roman u kom se plemićke porodice bore za kontrolu planeta, nije samo obimno već i revolucionarno delo.

Foto: Flickr/Bryan Ward

Foto: Flickr/Bryan Ward

- Pisci su i ranije zamišljali život na drugim planetama i katastrofe žvotne sredine, ali razmera "Dine" je bez presedana, uporediva, po mišljenju Artura Klarka, samo sa "Gospodarima prstenova" - kaže Timberg.

Nije baš Novi talas koji se razvio krajem šezdesetih, nije prethodnik sajberpanka, a ni preteča renesansne svemirske opere. Neka vrsta singularnosti, smatra Latam.

"Dina" je kanalisala i podstakla veću svesnost o životnoj sredini u SF-u. Ursula Legvin, Džon Braner i Oktavija Batler nastavili su da pišu o planetarnoj ekologiji.

Dobila je 1966. godine Hugo, kao i prvu ikada Nebula nagradu.

Foto: Borivoje Mikić

Foto: Borivoje Mikić

Nikada neće biti moguće sastaviti listu koja bi u potpunosti obuhvatila dela koja su imala veliki uticaj na naučnu i epsku fantastiku. Ovi žanrovi su živi i razvijaju se svakoga dana. Zato ovoj listi dodajemo još naslova, koji jednostavno moraju biti pomenuti.

"Opasne vizije" Harlana Elisona, "Kraj detinjstva" Artura Klarka, "Prstenasti svet" Larija Nivena, "Lavina" Nila Stivensona, "Igra prestola" Dž.R.R. Martina, "Rodbina" Olivije Batler, "Hari Poter i kamen mudrosti" Džoane Rouling, "Mehanička devojka" Paola Baćigalupija, "Večiti rat" Džoa Haldemana, "Klanica pet" Kurta Vonneguta i "Marsove hronike" Reja Bredberija.

Koja dela bi ste vi dodali na listu?

(A. B. / Izvor: io9.com)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Marijana

    Roger Zelazny : "Devet Princeva Ambera"

  • Gordana

    Klark - Rajski vodoskoci Ben Bova - Mars Klajv Barker - Utkani svet

  • Zoran G.

    Kliford Simak - Grad Den Simons - serijal Hiperion

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima