KRALJ GARAŽNOG ROKA: Jack Oblivian 7. septembra u Beogradu! (FOTO) (VIDEO)

Memfis je zbog Sun Records produkcije 50-tih godina 20. veka važio za rodni grad rokenrola, a poslednjih 20 smatra se glavnim gradom garažnog roka ponajviše zahvaljujući Džeku Oblivijanu (Džek Jarber).

Preporučujemo

Osim što je tokom 90-tih predvodio dva vrlo uticajna garage-punk benda - Compulsive Gamblers i Oblivians - Džek Oblivijan je i po raspadu potonjih svirao u par sjajnih grupa sa legendama kakve su Artur Li, Andre Vilijams, Natanijel Majer, Tej Falko, Džefri Evans, ali i paralelno radio na sopstvenoj solo karijeri sa bendom koji je menjao imena od The Tearjerkers do Jack-O & The Tennessee Tearjerkers, te svirao u (pored ostalih) još tri izuzetno važne grupe: South Filthy, Cool Jerks i Knaughty Knights.

Oblivijan je rođen u mestu Corinth, Misisipi 1967. Jedan od prvih bendova, Johnny Vomit & the Dry Heaves, formirao je sa rođakom Džimboom Matusom (Squirrel Nut Zippers). U Memfis se sele zajedno sredinom 80-tih i sviraju pod imenom The End. Jimbo ubrzo napušta Memfis, a Džek '91. okuplja prvi ozbiljniji sastav Compulsive Gamblers sa Gregom Cartwrightom. Uprkos odličnim pesmama bend objavljuje tek par singlova dok se materijal za long-play krčka i čeka neka bolja vremena za objavljivanje.

Godine 1993. Džek, Greg Kartvrajt i Erik Friddl prave Oblivians, lo-fi punk/blues trio i nepune dve godine posle izbacuju prvu dugosvirajuću ploču "Soul Food" za Crypt Records. Ideja je sledeća: sva trojica koriste prezime Oblivian (posveta jednom od najvažnijih bendova u istoriji rokenrola – Ramones), nema basa, sva trojica pevaju i sviraju gitare i bubnjeve, kompletna produkcija je lo-fi (posveta The Gories iz Detroita) i šibaju trash-garage. Sličan recept ubrzo će koristiti mnogi, posebno u vezi sa odsustvom svake pitke produkcije i bas gitare (White Stripes i Black Keys na prvim pločama).

Za samo pet godina Oblivians su snimili tri albuma za Crypt Records, par 10" i kompilaciju neobjavljenog materijala za Sympathy For The Records Industry, te više singlova za razne izdavače, mahom u SAD. Važnije od ovih podataka jeste da se, iako nisu bili prvi bend koji je koristio raspalu opremu, nije imao bas i ukrstio je nepomirljive žanrove (blues i punk ili garage punk), Oblivians danas smatraju jednim od najuticajnijih garage bendova s kraja 20. veka.

Drugi garage revival talas koji je iznedrio neviđeni broj novih grupa započeo je sa The Gories krajem 80-tih, ali su baš Oblivians nekoliko godina posle svojim beskompromisnim i pankerskim pristupom bluzu čitavu stvar daleko ozbiljnije zakotrljali i približili klincima koji su prangijali svoje instrumente po garažama i podrumima širom SAD.

1998. razilaze se bez svađe.

Erik Oblivian posvećuje se svojoj izdavačkoj kući Goner Records, a Džek i Greg pokušavaju opet sa Compulsive Gamblers daleko uspešnije nego ranije, a zahvaljujući prašini koju su Oblivians podigli za pet godina postojanja. Ipak, posle par godina i par albuma Jack se posvećuje solo karijeri, a Greg formira Reigning Sound.

Jarberov novi bend The Tearjerkers (potom Jack-O & The Tennessee Tearjerkers) snima tri albuma za Sympathy For The Record Industry ("Bad Moon Rising", 2001. | "Don’t Throw Your Love Away", 2005. i "Jack-O Is The Flip Side Kid", 2006.), a potom jedan za Goner Records ("The Disco Outlaw", 2009.). Od prelaska na Big Legal Mess 2010. godine (potkuću Fat Possum Records: The Black Keys, Iggy & The Stooges, Dinosaur Jr...) sva izdanja se potpisuju krajnje jednostavno sa Džek Oblivijan.

Muzički izraz smešten je na teren koji Jarber istražuje po raspadu Oblivians: punk estetika u interakciji sa snažnom emocijom blues/soul pesme. Poslednja ploča "Rat City" (Big Legal Mess/Fat Possum, 2011.) dobila je dosta pozitivnih kritika, a recenzenti su složni u vezi jedne stvari – niko kao Oblivian ne uspeva tako umešno da veže zvuk Rolling Stones iz vremena "Exile On Main St." i "Sticky Fingers" sa lokalnim nasleđem crne (blues, R'n'B/soul) i bele (country) muzike. Sve ovo propušteno kroz za Obliviana neizbežni punk filter rezultira savršeno ukusnom džambalajom.

Prošle godine Oblivians u originalnoj postavi snimaju povratnički album - "Desperation", a u studiju Dena Auerbaha iz Black Keys. Priča o kraljevima garažnog rokenrola ponovo je aktuelizovana i nastupima na nekoliko festivala i u više bitnih klubova u SAD. Džek Oblivian bi do kraja godine trebalo da ima i novu ploču, a pre toga dolazi na mesec i po dana dugačku evropsku turneju da potvrdi svoje mesto na tronu najvećeg garažnog rokera poslednjih 15-ak godina.

Beogradski koncert biće održan u nedelju, 7. septembra u KC Grad-u (Braće Krsmanović 4) od 21.00 čas. Pored Obliviana nastupiće i Repetitor kao domaća podrška i atraktivne mlade nade garažne scene Memfisa - The Sheiks.

Karte u pretprodaji na šanku KC Grad-a i u Pinball Wizard Records prodavnici do 7. avgusta - 1000 dinara, od 7. avgusta do 6. septembra - 1200 dinara i na ulazu u KC Grad 7. septembra - 1500 dinara.

(Telegraf.rs)