UDOVICA BORISLAVA PEKIĆA: Moj hod po trnju i ružama s najvećim srpskim književnikom! (FOTO) (VIDEO)
Supruga velikog srpskog književnika priča o svom ujaku Milanu Stojadinoviću, tome kako se upoznala s Pekićem, gde su izlazili, kako su se borili protiv dekadencije i koje njegovo veliko neobjavljeno delo planira da objavi
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Ana
Odavno nisam naishla na lepshe ispricanu pricu o velikanu Pekicu,ciji sam ljubitelj josh od srednje shkole.Lepo obradjeno,odlican stil,svaka cast. Pozdrav iz Uzica, Ana Maleshevic
Sasa Stojković
Pekić nije jedan od najboljih, nego je najveći srpski pisac. I jedan od velikih pisaca uopšte. No, to prokletstvo jezika jedii je razlog zašto nije uz rame recimo Manu ili Kafki. Svejedno, da ima pameti na ovom svetu, ljudi bi učili srpski samo da bi mogli da ga čitaju u originalu. Ako nečim Srbija može da se hvali, to je činjenica je Pekić pisao na ovom jeziku.
Ljiljana
Mi, njegova uza porodica, smo sve vreme ostali u Londonu. On se cesto vracao i bio izmedju Londona i Beograda. London je smatrao mestom gde uvek moze mirno da radi, bez raznih pritisaka i dekoncentracije sa raznih strana. Tih kasnih godina je napisao i brilijantnu Sentimentalnu povest Britanskog carstva koja je izasla posthumno.