KOLJEVIĆ: Mladobosanci su bili socijalni buntovnici! (VIDEO)

Srđan Koljević, reditelj i scenarista filma "Branio sam Mladu Bosnu", koji će u utorak 14. oktobra biti premijerno prikazan u Sava Centru otkrio je u emisiji "Kažiprst" između ostalog i zašto je izabrao da priču o Sarajevskom atentatu ispriča iz vizure Rudolfa Cistlera, advokata koji je branio članove Mlade Bosne, kako gleda na aktuelnu polemiku o Gavrilu Principu i mnogim drugim stvarima...

Preporučujemo

- Meni je ta vizura na ceo događaj i likove bila interesantna, a on sam - Rudolf Cistler - i njegova priča je filmična i on je primer te vrste i filmske i građanske hrabrosti, individualne. Ljudi ne znaju za njega, a ja sam bio srećam kada sam naišao na tu priču još pre 20 godina i od tada istraživao sam tu priču. Glavni junak je advokatski kandidat, on samo što je predao molbu, pripravnik, poreklom od oca Austrijanac, od majke Hrvat, a po opredeljenju socijalista, znači mladi intelektualac, koji je došao u Sarajevo i onda u ovom procesu sud ga je postavio za jednog od branilaca po službenoj dužnosti. Suđenje se odigrava baš u oktobru i vremenski će da se poklopi sa premijerom filma. Već je ceo svet u ratu i suđenje treba da dokaže da su stvari onakve kakve su bile iz asutrijske perpektive. Proces je bio pod senkom rata, u Sarajevu se odvija proces i to posle Cera i austrijskih poraza s ove strane Drine - rekao je Koljević, a prenosi "B92".

- On je čovek koji je rešio da shodno svom moralu da ih zaista brani, dok su ih ostali branioci više teretili nego što su ih zaista branili. I on je taj koji je po cenu sopstvenog linča stao "na crtu", što kažu. On ih brani na najriskantniji i najospasniji način, gledano politički i istorijski, jer se njegova odbrana temelji na tezi da aneksija BiH nije prošla i da nije ratifikovana u austrijskom i ugarskom parlamentu i da je aneksija stanje koja uživa "zaštitu sile, ali ne i zaštitu zakona". Odnosno da je Bosna okupirana i da nije utemeljena u Austrijsku monarhiju. Takvu tezi izneti u trenutku kada je rat već počeo, a on je to izneo, jer su njih teretili za veleizdaju i da su oni hteli da otrgnu BiH iz Austrougarske monarhije, a on je rekao da BiH zakonski ne pripada monarhiji i ne možete im suditi i taj čin nije po našem zakonu kažnjivo delo - objašnjava Koljević dodajući:

- Sve se i kod nas i u svetu svodi na nivo estrade. Ja kao neko ko se bavio ovom temom duži niz godina neprijatno mi je zbog banalizacije cele ove teme (Sarajevskog atentata). U javnosti su bile prisutne te poluinformcije i etikete koje su zauzimanje stavova i koriste se kao neki argumenti za neke druge stvari. Vi lako manipulišete nekim događajem kada uzmete samo jedan deo a ne celu sliku. To je kao neka pikselizacija, uzmete jedan i uvećate ga i on postane apstraktan.

O poređenju Principa i Snoudena reditelj je rekao:

- To je neka vrsta poređenja da istaknem da je njihov bunt bio protiv ustrojstva i tadašnjeg svetskog poretka, za koji su mislili da je nepravedan, oličen u okupaciji Austrougarske. Nerazlučiva je ideja socijalne i nacionalne slobode i ekonomske naravno, jedna se prožima sa drugom i to treba imati u vidu. Zato su oni socijalni buntovnici, borci za pravdu i slobodu, Bosna je bila 200 godina iza svog vremena, a Austrogarska je bila 100 godina iza svog vremena, a oni su bili ispred svog vremena i to je bio neviđen sukob.

O tome kako, pak, finansijski izgleda snimati film u Srbji reditelj je dodao:

- To je tužna priča, ali sa srećnim krajem. Imali smo obećanja, peripetije... Producent Zoran Janković i Sloba Terzić i ja smo išli na sastanke sa prethodnim ministrom, dve Vlade su obećale da da će da pomognu film – ništa od toga svega nije bilo, što je i u redu na neki način, pošto odgovara vizuri mladobosanaca. Institucije nisu pomogle, ali kao i sve svoje prethodne fimove, film smo realizovali tako što sam se prijavio na konkurs FCS-a, dobili smo pare od njih, dobili smo novac od RTS-a, i sa nešto para i puno požrtvovanja i entuzijazma - bio je to veliki rizik umetnički i za mene i za producente da uđemo u ovaj film u skučenim uslovima i kratkim vremenskim rokom u ovaj projekat i onda dođe do neke sinergije i pod tim protiskom... često pravim analogiju sa našim košarkašima, niko nije verovao da mi možemo nešto da napravimo...

(Telegraf.rs)