JEZIVO: Evo kako piletina s Kosova truje građane Srbije!

U nelegalnom transportu na administrativnim prelazima sa Kosovom prednjači šverc mesa, mesnih prerađevina i žive stoke od koga šverceri zarađuju milione. Oni, uglavnom bez bilo kakve prateće dokumentacije o poreklu robe, prema podacima Policijske uprave Vranje, koja kontroliše ceo Pčinjski okrug, preko granice prenose razne vrste mesa - najčešće pileće batake, svinjsko i goveđe smrznuto meso, kao i razne mesne prerađevine.

Preporučujemo

Ovakav šverc, koji se na jugu odvija poprilično neometano, uz sve ređe policijske zaplene, nastavlja da ometa uvođenje vladavine prava u oblasti prekograničnog prometa robe.

Posle cigareta i duvana, najorganizovaniji ilegalni uvoz robe je uvoz pilećeg mesa, pre svega pilećih bataka. Direktor veterinarske stanice u Bujanovcu Miodrag Milković naglašava da se ovaj šverc preko granica i administrativne linije s Kosmetom odvija nesmanjenim intenzitetom i čak poprima zabrinjavajuće razmere.

OTROVNI BATACI

- Na nekoliko tačaka porozne granice s Kosmetom, prema našim procenama, prođe između četiri i osam tona pilećih bataka. Deo se švercuje teretnim vozilima, a ako računamo sitan šverc autobuskim linijama kojih je pedesetak dnevno, onda s Kosmeta na naše područje stigne i do petnaest tona pilećeg mesa - otkriva Milković.

Prema njegovim rečima, bataci se dopremaju s Kosova u Bujanovac ili prigradska naselja. Odatle se roba dalje distribuira širom Srbije.

- To se dešava svakodnevno. Problem je što roba iz distributivnih centara u Bujanovcu kreće ka drugim srpskim gradovima u veoma lošem stanju. Ona se tokom transporta s Kosmeta i skladištenja u Bujanovcu više puta odmrzava, tako da odavde uglavnom odlazi u neispravnom bakteriološkom stanju - kaže Milković.

On naglašava da šverc postaje masovniji otkad je vrlo aktivan izvoz našeg mesa u Rusiju. U te kontingente razni prodavci pokušavaju da uvuku i meso s nekih drugih prostora čiji su ispravnost i poreklo vrlo sumnjivi, što predstavlja veliki ispit za veterinarsku inspekciju.

Ako takvo meso bez problema prolazi granice, onda je to velika opasnost po zdravlje stanovništva, pogotovo kod pojedinih vrsta pilećeg mesa.

- Pre svega,  tu mislim na američke batake, jer je reč o mesu koje je puno hormona imajući u vidu da je u SAD dozvoljena upotreba hormona u tovu pilića -  kaže veterinar Milković.

Konzumiranje takvog mesa opasno je pre svega za mladi naraštaj u adolescentskom periodu, jer hormoni izazivaju strahovit lom u organizmu.

Kod odraslih se to manifestuje tek upalom grla ili stomačnim tegobama, ali je upotreba tog mesa u dužem periodu veoma štetna. Opasno je što su mnogi ljudi na ovom siromašnom području prinuđeni su da sebi kupuju batake s Kosova.

To je za njih jedini način da imaju meso u obroku. Kad je reč o sličnom mesu iz Brazila i Argentine, ono je pre svega bakteriološki neispravno jer je usput zamrzavano i odmrzavano ko zna koliko puta.

Iz navedenih zemalja roba stiže u Gnjilane, u hladnjače tamošnjih klanica.

- U “posao” je uključeno na stotine ljudi iz opština Preševo i Bujanovac, sa Kosova i Metohije, te delom iz Vranja - dodaje Milković.

ŠVERCERSKI KANALI

Meso na Kosovo, pak, stiže uglavnom preko luka u Crnoj Gori, odakle se dovozi bez bilo kakvih carinskih deklaracija.

Meso je duboko zamrznuto i pakuje se u kutije od po pet kilograma. Šverceri ga odatle malim kombijima prevoze dalje, slobodno prolaze kroz granična sela između Srbije i Kosmeta, na mestima gde nema carine i dobijaju po 200 evra za turu.

O opasnim posledicama uvoza mesa bez deklaracije i druge papirologije o poreklu koje iz SAD i Latinske Amerike stiže na tržište Srbije govori i šef Odseka privrednog kriminaliteta u PU Vranje Saša Nedeljković.

- Najizraženiji nelegalni uvoz mesa je s područja Kosova i Metohije, odakle najviše stižu američki bataci, ali i brazilsko svinjsko meso koje se dalje distribuira na području Vranja i južne Srbije. Meso se delom prodaje u kafanama, a posebno u većim količinama za pripremu masovnih proslava - svadbi, rođendana...

Da bismo mogli da reagujemo u vezi s krivičnim delima krijumčarenje i nedozvoljena trovina, potrebna je veća količina, odnosno veći novčani iznos protivpravno pribavljene imovinske koirsti.

U najvećem broju slučajeva odgovornost preuzima veterinarska inspekcija koja podnosi prekršajne prijave, a ukoliko je vrednost robe veća, posle konsultacija s nadležnim tužiocem, podnosimo i krivične prijave - navodi Nedeljković.

On predočava šta je najžešća posledica nelegalnog prometa robe.

- To je direktan udar na budžet Republike Srbije jer šverceri, izbegavajući zakonske propise vezane za uvoz robe, carine i ostalih dažbina, nanose veliku štetu državi - ukazuje Nedeljković.

(Telegraf.rs / Izvor: OK radio)