GASTARBAJTER U SVOJOJ ZEMLJI: Neverovatna priča o trubaču koji obilazi Srbiju! (FOTO)

Branislav Sibinović iz Zaječara, trubač, upravo je na privremenom radu u Kragujevcu, kao ulični muzičar. Nekadašnji šljaker drvne industrije iz Istočne Srbije, putuje duž svoje malene domovine, a u svakom gradu radi najviše nedelju dana.

Preporučujemo

Zarađuje prosečno 1.000 dinara dnevno, kada plati preživljavanje, ostane mu 500 dinara. Dok se "Tamo daleko" razleže kragujevačkom glavnom ulicom, Sibinović objašnjava da putuje Srbijom trbuhom za hlebom- on, crni šešir za novac i njegova truba upakovana u braon koferić za ovaj instrument.

- Svirao sam u Beogradu, Novom Sadu, Vrnjačkoj Banji, Čačku, Negotinu, Kruševcu. Svuda ostanem po par dana, najviše nedelju dana. U gradovima gde imam prijatelje, spavam kod njih, gde nemam- plaćam hostele. Malo se pogađam sa gazdama i prenoćište dobijem za 300 dinara. U Kragujevcu ručam pasulj sa salatom i dva parčeta hleba za samo 100 dinara. Za dan zaradim oko 1.000, 500 ode na troškove. Ostane mi oko 500 dinara dnevno - kaže Sibinović.

Jedini grad u kome ovaj ulični svirač nije muzicirao je njegov rodni Zaječar. Banetovi zemljaci ne znaju kako izgleda kada zabrinutom prolazniku osmeh vrati "Besame mućo", izvedena na trubi. Oni propuštaju da u mislima "zavrte" film "Kum" potaknuti muzikom iz ovog ostvarenja.

Razlog za to je što se Bane stidi uličnog posla.

- Malo bi mi bilo neprijatno da mi moji Zaječarci ubacuju novac u šešir. Ni u drugim gradovima mi nije baš prijatno, zbog toga nosim ove tamne naočare. Nekako mi je teško na srcu da gledam ljude koji se savijaju da mi bace koji dinar - tiho izgovara Bane oteklih usana od višesatnog sviranja.

Usne Branislava Sibinovića posle par sati muziciranja su otečene i teško pokretne, nalik silikonskim usnama pevačica.

- Više od tri i po sata dnevno ne mogu da sviram bez posledica. Znao sam pre podne da sviram po dva sata, pa opet posle podne još dva i po. Kada tako uradim uveče ne mogu da govorim, a sutradan sam neupotrebljiv za posao. Jednostavno, usne sutra neće da rade - kaže Zaječarac na privremenom radu u Kragujevcu.

Nije Bane oduvek bio ulični svirač. Davnih osamdesetih godina, na nagovor pokojnog oca, učlanio se u gradski orkestar u Zaječaru i počeo da vežba muziciranje na trubi. Prekinuo je to zbog "ozbiljnog" posla u drvnoj industriji.

Nakon samo deceniju, firma je propala, a Sibinović ostao na ulici. Opet se mašio svoje trube. Svirao je na veseljima, ispraćajima i svadbama. Naučio je i da fotografiše i snima kamerom, pa kada nije svirao, snimao je i slikao. Onda ni ispraćaja više nije bilo. Za Baneta više nije bilo posla.

- Uzeo sam trubu u ruke i krenuo sa njom na put po Srbiji moleći se za lepo vreme i dobru volju prolaznika. Zimi stojim na utrnulim nogama i dok mi se stopala lede na betonu molim se da mi usne ne oteknu previše, da zaradim koji dinar i sutra - objašnjava Sibinović.

Prolaznici u crni Banetov šešir stavljaju od dva do 500 dinara, ali ovi drugi su tek izuzetak. Najviše je onih koji izdvoje od 20 do 200 dinara.

Bane Sibinović je samac. Roditelji su mu umrli, a nije se oženio. Kaže, "žena traži sigurnost" i ni jednoj nije želja da stari kraj uličnog svirača.

Ova umetnička duša prolaznike razveseljava muzikom za sve ukuse, zna da dočara i zvuke Guče, zna da obraduje i ljubitelje džeza.

(M.Raca)