PRE PET GODINA NAPUSTIO NAS JE SVETAC: Ovo su najmudrije reči patrijarha Pavla

Na današnji dan 2009. godine napustio nas je patrijarh Pavle, vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve i jedan od najvećih i najinteligentnijih ljudi naše crkve i istorije.

Preporučujemo

Patrijarh Pavle rođen je kao Gojko Stojčević 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci u Slavoniji. Veoma rano je ostao bez roditelja, pa su njega i brata Dušana preuzeli baba i tetka.

- Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti; od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja - rekao je Pavle.

Nakon završetka četvororazredne osnovne škole u rodnom mestu, otišao je u manastir Orahovica, gde se pripremao za nastavak školovanja u Tuzli. Zanimljivo je da je tokom ovog školovanja imao dvojku iz veronauke, a više su mu išli prirodni predmeti. U Sarajevu je zatim završio šestorazrednu bogosloviju, a bio je i član društva “Trezvena mladež” koje se borilo protiv opijanja i pušenja.

U Beograd je došao 1936. godine gde je upisao Bogoslovski fakultet. Želeo je da završi i Medicinski fakultet, ali ga je u tome omeo Drugi svetski rat.

- Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali bar onog što je malo manje od ljubavi – jer, ljubav je veza savršenstva – kada bi se makar držali principa “što želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi, to ne činite drugima”, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja – pričao je Pavle.

Kako je bio slabog zdravlja, nije mogao da učestvuje na frontu, već je deo rata proveo u manastiru Svete Trojice. Nažalost, još jedna tragedija ga je pogodila – tokom rata ustaše su ubile njegovog brata Dušana.

Gojko se zamonašio u manastiru Blagoveštenje 1948. godine i dobio ime Pavle, po apostolu. Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 1957. godine. U svojoj eparhiji je gradio nove i obnavljao stare crkve. Govorio je pred Ujedinjenim nacijama o stradanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

- Kada je sujeta prisutna onda dolazi do gordosti, svađe. Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati sa više strana. Ali često kod nas dolazi do onog što nije razlika u mišljenju. Toga se moramo osloboditi. Ako budemo tolerantniji, onda ćemo moći da shvatimo i to gledište drugoga. Ne da ga usvojimo ako nije dobro, ali da ga shvatimo da ne dođe do mržnje i ovog što nas cepa i deli – kazao je Pavle.

Tokom tih godina, Pavle je svuda išao peške, od Peći do manastira Pećke patrijaršije, od Prištine do manastira Gračanice i veoma retko je išao autobusom. Izabran je patrijarha SPC 1. decembra 1990. godine, a sutradan je ustoličen u Sabornoj crkvi u Beogradu.

- Moje su snage slabe, to svi znate. Ja se u njih ne nadam. Nadam se u vašu pomoć, kažem i ponavljam, u pomoć Božju kojom me je On i do sada držao. Neka bude Bogu na slavu i na korist Njegovoj crkvi i našem napaćenom narodu u ova teška vremena. Mi nemamo nikakav program patrijaršijske delatnosti, naš program je Jevanđelje Hristovo – rekao je tad Pavle.

Pavle se bavio i naučnim radom, objavljivao je studije iz Liturgike, koje su kasnije postale delo “Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere”. Tokom njegovog mandata osnovano je više eparhija, obnovljena je Bogoslovija na Cetinju, otvorena je Duhovana akademija Svetog Vasilija Ostroškog u Srbinju, zatim Bogoslovija u Kragujevcu, a takođe je osnovana i informatrivna služba SPC.

Skor0 svako jutro je služio liturgiju u Patrijaršiji, a uvek je nosio Sveto pismo i molitvenik. Brojni Beograđani su pričali kako redovno viđaju Pavla da ide peške, a neki su ga primećivali i u gradskom prevozu. Živeo je asketskim životom, a već je uveliko poznata činjenica da je sam sebi šio odeću i krpio cipele.

- Vreme je jedno trajanje koje ima prošlost, sadašnjost i budućnost. Ali prošlosti kao vremena nema. Ima ostataka od prošlosti. Budućnosti takođe nema, ona će biti. A šta ima? Ima samo sadašnjost. Ta kategorija vremena ne odnosi se na Boga. Na Njega se odnosi večnost. A večnost je stalna sadašnjost. Nema ni prošlosti ni budućnosti – rekao je Pavle.

Tokom decembra 2005. godine primljen je na lečenje na VMA zbog povrede kuka. Ubrzo se oporavio i vratio u Patrijaršiju. Međutim, 2007. godine je primljen ponovo na VMA zbog iscrpljenosti i upale pluća. U ovoj bolnici je proveo dve godine na lečenju, do svoje smrti.

Patrijarh Pavle preminuo je na Vojnomedicinskoj akademiji 15. novembra 2009. godine. Vlada Srbije je tada proglasila trodnevnu žalost za čovekom koji je svojim skromnošću i čovekoljubljem zauvek ostavio trag ne samo u srpskoj crkvi, nego i u srcima građana Srbije.

- Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje – ispričao je jednom prilikom Pavle.

(Telegraf.rs)