DABAR ZA TELEGRAF: Mnogo mi je lepo u Srbiji, ne planiram da se selim! (VIDEO) (FOTO)

Foto: Milena Đorđević

Naravno, ovaj lepi dabar koji gleda u kameru Telegrafa nije rekao ovo, ali da može da govori, sigurno bi kazao nešto slično. Jer, prošlo je 10 godina od velikog povratka dabrova u Srbiju, i od tada te životinje kod nas uživaju - sve je više i njih i njihovih čuvenih brana. A ako niste znali, dabrovi su prema narodnom predanju životinje koje donose sreću, pa možemo očekivati da će u narednom periodu Srbiju da "obasja sunce", koje nas je napustilo baš tako nekako kad su dabrovi i nestali iz ovih krajeva.

Preporučujemo

U petak 14. novembra 2014. godine u rezervatu "Zasavica" organizovano je svečano puštanje dabra u vodu, povodom deset godina od povratka ove divne životinje u Srbiju. Specijalni rezervat prirode Zasavica je, inače, prirodni rezervat stavljen pod zaštitu države 1977. godine kao prirodno dobro I kategorije od izuzetnog značaja. Rezervat se prostire u severnoj Mačvi na teritorijama opština Sremska Mitrovica i Bogatić.

Otišli smo do rezervata da prisustvujemo događaju, i usput imali priliku da uživamo u prelepoj panorami vojvođanske ravnice, i lepotama koje rezervat nudi. U Zasavici smo razgovarali sa Slađanom Papićem, zamenikom upravnika rezervata koji nam je objasnio zbog čega je povratak dabrova u Srbiju bitan.

- Kao i za svaku iščezlu vrstu, značajno je kada se vrate i izbore sa činjenicom da je čovek pokušao da ih uništi. Inače, kako dabar, tako i svaka životinja na ovom svetu ima svoju ulogu. Pođimo od ovoga: šta bi bilo da presuši reka ili potok? Dabar je napravio branu i ogradio jedan deo, tako da je dovoljno za njega da preživi, da jedan deo riba, životinja i ptica na tom delu preživi i da se zadrži jedan deo vode. Zaboravljamo da je i to njegova uloga. 

Papić je dodao i da su se ljudi malo odvikli od tih životinja, pa ako je on posekao par stabala ili ukrao nekoliko struka kukuruza, odmah se diže galama kao da ne treba da živi niko već samo čovek. On naglašava da mora da se shvati da svi moramo da živimo u jednoj zajednici.

- Ovde u Zasavici imamo oko stotinak dabrova, ali oni se raseljavaju. Svaka porodica ima svoj deo Zasavice, i tu ne primaju nikoga iz drugih porodica. Oni se stalno sele... tako su stigli do Šapca, do Brčkog, čak su krenuli i prema Fruškoj Gori. Mnogi seljaci koji imaju njive kažu da su im dabrovi učinili veliku uslugu, jer su pregradili kanale pa oni više ne moraju da navodnjavaju.

Vrlo je simpatično kako su lokalni meštani reagovali na pojavu dabrova.

- Kada su tek došli dabrovi, ovdašnji seljaci nisu imali iskustva sa tim kako se ponašaju, pa je krenula priča kako im komšija krade kukuruze, i to ne po klip nego ukrade celu stabljiku. I, počeli su da se zameraju međusobno dok nisu shvatili ko je "pravi krivac", objasnio je kroz smeh gospodin Papić.

S obzirom da ne izgledaju naročito druželjubivo, pitali smo da li su dabrovi opasni i napadaju li čoveka.

- Ne, on ne dira nikog, već se samo brani ako pokušavamo da ga uhvatimo. On beži od čoveka osim kada neko krene direktno na njega. Deca ga hrane jabukama, kukuruzima, svim što voli da jede i nema incidenata.  Isto tako, dabar je životinja noći - kada mi spavamo, on živi i radi, pa je retko u kontaktu sa čovekom.

Puštanje dabra u vodu zaista je bio pravi spektakl, uzbudljivo iskustvo kakvo je gotovo nemoguće opisati rečima. Sa čamca koji su domaćini Zasavice pripremili samo za našu ekipu, snimili smo vam deo događaja i uspeli da uhvatimo dabra kako se spušta u svoje prirodno stanište - vodu.

Puštanje dabra u vodu i uopšte celu inicijativu dovođenja dabra u Srbiju pokrio je, između ostalog, i Biološki fakultet na čelu sa doc. dr Duškom Ćirovićem koji je bio dovoljno ljubazan da nam kaže koji je značaj "Zasavice" za Srbiju, da nam da maleni uvid u to kako dabrovi žive, i uputi nas u neke interesantne činjenice koje ne bismo, inače, znali o ovim sisarima.

- Na početku 20. veka preživelo je svega 1.200 jedinki. Očigledno je da su dabrovi vitalni zato što je većina njihovih naseljavanja u Evropi uspela i danas su širom Evrope rasprostranjeni, kaže doc. dr Duško Ćirović i objašnjava da dabrova danas nema samo na jugu Evrope, u Portugaliji, Italiji, Makedoniji, Grčkoj, Bugarskoj i da su sve ostale zemlje vratile dabrove u svoje nacionalne okvire.

Inače, vraćanje dabrova u Srbiju pokrenuo je program Biološkog fakulteta i Ministarstva, a Bavarska ih je ponudila jer imaju viška dabrova.

- Ko zna, možda ćemo i mi kroz desetak godina hvatati dabrove i davati ih zemljama kojima su potrebni, kaže za Telegraf osnivač rezervata Slobodan Simić i nadovezuje se jednim interesantnim podatkom

- Neki kažu da je Katolička crkva odobrila da se dabrovo meso jede u postu jer on jede samo biljnu hranu. Sve to što se od dabra "očekivalo" - korišćenje žlezda za parfeme, prehrana ljudi, krzno koje je korišćeno za pravljenje bundi, itd. dabar nije mogao da preživi. Ostalo ih je nešto malo u Francuskoj, na Lari i u Skandinaviji. I evo zato ga sada vraćamo.

(Emilija Cvijanović)