MRAČNA STRANA SRPSKE MITOLOGIJE: Onome ko se ne okupa vodom vodeničnog točka dogodiće se ovo!

U čitavoj Srbiji, a naročito u njenim istočnim i južnim delovima, sačuvali su se u narodnom folkolru mistična bića sa natprirodnim moćima.

Preporučujemo

Osenja je biće iz srpskog folklora koje je imalo sposobnost da omađija (osenji, omaja). Ljudi koji su doživeli susret sa osenjom doživljavali su razne iluzije, na granici stvarnosti, a neretki su i oni koji su nakon ovakvih susreta imali i zdravstvene probleme ili čak tragično završili.

Osenje su se obično pojavljivale noću ili u vreme magle, kada je najlakše zavarati čoveka. Tada bi se osenje pojavljivale u obliku neke životinje, najčešće koze, ovce, psa ili bivola.

Foto: Foter/Flickr/John Carleton

Čoveku kome se ukazala neka od ovih životinja javljala se želja da je uhvati, pa se upuštao u bezglavu trku za osenjom, koja mu je, po pravilu, uvek za dlaku izmicala. Onaj ko bi jurio osenju skrenuo bi sa puta kojim je išao i po pravilu bio naveden da skoči u neku jamu ili ponor.

U pričama starijih žitelja Timočke krajine govori se da su seljaci nekada i uspevali da uhvate nepoznatu životinju i odvedu je u svoj obor, ne znajući da je to osenja. Izjutra bi životinja jednostavno nestala, bez obzira kako je vezali ili zatvorili, obzirom da su svetlost i dan bili neprijatelji osenja.

Naziv osenja nije se odnosio samo na noćne duhove koji se pojavljuju u životinjskom obliku, već na sva bića koja su mogla opseniti čoveka a nisu pripadala ljudskom rodu.

Jedina zaštita od osenja bila je voda koja pada sa vodeničnog kola. Ta voda se koristila u magijske svrhe jer se smatralo da će zlo otpadati sa čoveka koji se kupao ovom vodom, i da mu osenje ne mogu ništa, jer ga voda štiti od njihovih čini.

Foto: Foter/Flickr/

Najopasnije su bile osenje koje su se pojavljivale u ljudskom obliku. Njihovoj erotskoj izazovnosti gotovo niko nije mogao odoleti, jer je to najčešće bila žena, duge raspletene kose, naga ili obučena u prozirnu belu haljinu. Da biste prepoznali ovakvu vrstu osenje morate joj gledati u noge, jer ona ima kozja kopita umesto stopala!

Ovakva osenja nije mogla opčiniti čoveka ukoliko ovaj ne progovori ni jednu reč. U slučaju da progovori, makar i reči molitve, potpao bi pod vlast osenje i u potpunosti izgubio svoju volju.

Postoji i verovanje da osenja ne može da omađija čoveka ukoliko mu ne vidi krst na čelu. Ovaj krst činile su zamišljene linije između ljudskih očiju koju su seljaci prekrivali kapom ili maramom ne bi li se odbranili od osenje.

Budući da su se osenje bojale svetlosti, onaj ko je uspevao da se snađe i upali kresivo, uspevao bi da se spasi osenje.

Foto: flickr/Martin Fisch

Protiv osenja se nikako nije smela koristiti puška, niti bilo koje drugo vatreno oružje, jer se ono tada okretalo protiv onoga ko ga koristi.

Naziv osenja upotrebljavao se u Istočnoj Srbiji, dok se u okolini Leskovca koristio naziv omaja za isto biće.

Osim naziva omaja i osenja uptrebljavali su se i nazivi prikojasa (okolina Zlatibora), sotona (okolina Beograda), senčište (okolina Kruševca) i smetenjak (Poljice u Hrvatskoj).

Da se ne biste previše plašili, postoje i ljudi koji su tvrdili da su sa osenjom u vidu prelepe žene proveli nezaboravne sate u sladostrašću i kleli se da se takvo iskustvo ne može doživeti ni sa jednom normalnom ženom.

Ipak, kada ste sami u polju ili šumi, a noć je ili je magla gusta, a niste se okupali vodom sa vodeničnog točka – pričuvajte se osenja.

(Telegraf.rs)