• 13

ONO KAD SRBIN PRAVI SVADBU: Zašto mlada na venčanju treba da zgazi mladoženju?

Dobro je da mlada na dan venčanja pogleda mladoženju kroz verenički prsten jer će na taj način obezbediti sebi njegovu večnu ljubav

  • 13

Srbi su odavno poznati po negovanju različitih običaja, a posebno su specifični oni koji se odnose na razna slavlja. Posebno se u Srbiji pompezno prave svadbe. U selima je još uvek aktuelno određena vrsta utrkivanja ko će napraviti veću svadbu "o kojoj će se pričati".

U Srbiji od davnina svadbe se uglavnom dešavaju u jesen. Običaj je ustanovljen u vremenima kad je život bio podređen seoskim poslovima pa je jesen, kad se završe poljski radovi, bila rezervisana za svadbe.

Kad je reč o običajima koje Srbi primenjuju na dan svadbe spisak je predugačak. Narodni običaji se razlikuju među ljudima u različitim krajevima naše zemlje.

Foto-ilustracija: Foter/tmarsee530

Foto-ilustracija: Foter/tmarsee530

Dobro je da mlada na dan venčanja pogleda mladoženju kroz verenički prsten jer će na taj način obezbediti sebi njegovu večnu ljubav, samo je jedan od obaveznih narodnih rituala, običaja koji se preporučuju kako bi mladima doneli srećan i dug život. Ali dok se sam čin venčanja ne desi toliko toga treba uraditi, da je prava sreća ako se mladenci sete makar jedne iz čitave plejade preporuka u stilu - "valja se".

Jer, pre nego što počnu  pripreme svadbe, dolazi veridba.

Veridba predstavlja premijerno upoznavanje dveju porodica, mladine i mladoženjine. Budući mladoženja sa svojom najužom porodicom i s kumom odlazi kod neveste u goste, na svečani ručak ili večeru. Tu se međusobno svi upoznaju, devojka od momka dobija prsten i od tog trenutka njih dvoje dobijaju status verenika i verenice.

Foto-ilustracija: Bokelicious Photography Singapore / Foter / Creative Commons Attribution-NoDerivs 2.0 Generic (CC BY-ND 2.0)

Foto-ilustracija: Bokelicious Photography Singapore / Foter / Creative Commons Attribution-NoDerivs 2.0 Generic (CC BY-ND 2.0)

Verenikova majka daruje buduću snaju uglavnom bogatim nakitom. Buduća mlada daruje prisutne muškarce košuljom, a žene materijalom za haljine. Posle svega ovoga, uz aperitiv i kolače, ugovara se svadba, kad, gde, kako, koliko zvanica, kakva muzika. I kad se sve ugovori, onda se krene s pripremama, a pre svadbe je obavezno momačko veče.

Budući mladoženja okuplja braću, rođake, prijatelje i momci tako slave. Danas i devojke imaju svoje devojačko veče, gde se okuplja samo žensko društvo da se pre važnog čina ispričaju i provesele.

Pre svadbe mladenci biraju kumove. Za Srbe kumovi imaju posebnu ulogu ne samo na svadbi već i u celom životu.

Foto-ilustracija: Freedigitalphotos.net / Rosen Georgiev

Foto-ilustracija: Freedigitalphotos.net / Rosen Georgiev

Kum nije dugme ili - Bog na nebu, a kum na zemlji, narodne su poslovice koje kazuju koliko su kumovi važni. Bez kuma nema venčanja ni građanskog ni crkvenog, oni su svedoci pred Bogom i narodom. Mladoženja ima kuma, a mlada kumu i to su obično njihovi najbolji prijatelji ili porodični kumovi ako se kumstvo prenosi sa generacije na generaciju.

U pojedinim krajevima postoje dva kuma, jedan je porodični ili kum čiji preci su godinama unazad bili porodiči kumovi, a pored njega mladoženja bira svog kuma poznatog u narodu kao "stari svat" i obojica predstavljaju svedoke na venčaju.

Foto-ilustracija: Flickr/rasaphoto

Foto-ilustracija: Flickr/rasaphoto

Na dan svadbe gosti se okupljaju i kod mlade i kod mladoženje. Mladoženjini gosti odlaze po mladu gde ih dočekuje mladina rodbina. Nekad je bio običaj da se mladoženjini gosti cenkaju za mladu, tražeći novac. Bile su to prilične svote novca ili pozamašna količina zlata.

Ovaj običaj je ukinut, a danas se samo zbijaju šale, pa kada mladoženja stigne s rođacima po devojku, onda se neko iz njegove pratnje koji ima najviše smisla za humor kao cenka za devojku, a mladini opet s druge strane kao ne daju devojku. Zapravo je to način da se svi opuste i opštu tremu i nervozu razbiju šalom i smehom.

U nekim krajevima se neguje običaj da mlada ide od jednog do drugog gosta i da se pozdravlja i pri tom "pozdravljanju" svaki od gostiju  joj daje novac.

Poznat je i običaj da se u seoskim sredinama ispred mladine kuće na vrh drveta okači jabuka, pa dok se ona ne obori mladoženja ne može ući u mladinu kuću. Mlada je u beloj haljini koja simbolizuje lepotu i čednost, a mladoženja u odelu u skladu sa mladinom haljinom.

Foto-ilustracija: mahmoud99725 / Foter / Creative Commons Attribution-ShareAlike 2.0 Generic (CC BY-SA 2.0)

Foto-ilustracija: mahmoud99725 / Foter / Creative Commons Attribution-ShareAlike 2.0 Generic (CC BY-SA 2.0)

Kićenje svatova je veoma rasprostranjeno i obično deca iz familije kite zvanice, a zauzvrat dobijaju novac.

Povorka nakon toga okićenim kolima odlazi u opštinu i crkvu. Mladencima će se u crkvi staviti venci na glavu, otuda i naziv venčanje. Venci simbolizuju čedan život mladenaca do venčanja i blagoslov crkve za njihov zajednički život u slavu Boga i svojih bližnjih. Mladencima se belom maramicom vezuju ruke u znak večite životne vezanosti, sloge, vernosti, uzajamnog pomaganja i ljubavi.

Dok traje crkveno venčanje, mlada treba da zgazi mladoženu kako bi ona uvek u njihovom zajedničkom životu "bila glavna u kući".

Posle ceremonije venčanja mlada nasumice baca bidermajer preko ramena koji hvataju neudate devojke. Veruje se da će ona devojka koja ga uhvati biti sledeća koja će se udati. Takođe, na vratima crkve ili opštine kumovi bacaju metalni novac po svatovima, što treba da simbolizuje blagostanje koje mladence očekuje u zajedničkom životu.

Foto-ilustracija: Matthew T Rader / Foter / Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 2.0 Generic (CC BY-NC-SA 2.0)

Foto-ilustracija: Matthew T Rader / Foter / Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 2.0 Generic (CC BY-NC-SA 2.0)

Po povratku s venčanja, pošto se u selima do danas svadbe prave u dvorišu porodične kuće, običaj nalaže da mlada baca jabuku preko krova kuće i ako uspe da je prebaci to znači da će ostati u kući.  Nakon toga  mladoženja unosi mladu preko praga. Pored toga ona baca i sito. Kad se sve ovo obavi, tek onda počinje svadbeno veselje koje uz muziku, dobro jelo i piće traje do ranih jutarnjih sati, a u nekim krajevima Srbije traje čak i više dana

Takođe, brojna sela u Srbiji neguju svadbenu vožnju, koja se zove "svatovi" i nakon venčanja do povratka kući na slavlje, kolona automobila, koju čine zvanice na svadbi, obiđe nekoliko okolnih sela. Pritom je veoma važno da se svatovi ne kreću putanjom kojom si išli na venčanje da "mlada ne bi zapamtila put i otišla od mladoženje, već joj se na ovaj način zavara trag".

Foto: Flickr/ Ania i Artur Nowaccy

Foto: Flickr/ Ania i Artur Nowaccy

Tast i tašta mladoženjini stavljaju dukat u čašu crnog vina, i to neku poveći, pa kad mladoženja popije vino može da uzme dukat. Popularna je i krađa mladine cipele koju u toku svadbenog veselja neko dete iz familije uspeva da skine mladi s noge, a vratiće je tek onda kad dever plati simboličan otkup za nju.

Sečenje svadbene torte, koju zajedno obavljaju i mlada i mladoženja, takođe veoma stara tradicija koja simbolizuje zajedništvo mladog para.

(J. Tetiković)

Komentari

  • Bozidar Draskovic

    Vi ste lepo opisali vencanje I svadbe na selu. Kada cete da tako lepo opisete vencanja u gradu. Vencanja I svadbi ima vise u gradu nego na selu. Vise narod zivi u gradu nego na selu. I jos nesto: vecinu obicaja ste opisali iz proslosti, a manje o onim koji su jos uvek u primeni danas. Ako imate veremena I materijala, uradite nesto u ovom pogledu. Hvala

  • Engleskinja

    Bankrot dok ispostujes sve obicaje...

  • Ssssss

    To su paganski obicaji, osim ovih crkvenih koji su naravno jedini ispravni.

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima