Borojević bio pod elektronskim nadzorom

Bivši direktor Instituta za radiologiju i onkologiju dr Nenad Borojević, koji se sinoć obesio u beogradskom izletištu Košutnjak, branio se sa slobode od optužbi za zloupotrebu službenog položaja, ali uz nadzor putem elektronske narukvice.

Njemu je prethodno ukinut prtivor i određena zabrana napuštanja mesta boravka, odnosno bilo mu je dozvoljeno kretanje po Beogradu uz elektronski nadzor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, umesto zabrane da napušta kuću odnosno kućnog pritvora.

Borojeviću je, prvobitno, početkom jula klasičan pritvor u Okružnom zatvoru bio zamenjen merom kućnog pritvora uz elektronski nadzor, ali je 1. jula ponovo uhapšen i vraćen u zatvor po odluci Prvog osnovnog suda u Beogradu zbog novih optužbi za kršenje Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije.

Pritvor mu je u tom predmetu ukinut 9. novembra i on je vraćen na stari režim zabrane napuštanja mesta boravišta uz elektronski nadzor.

Afera "Citostatik"

Borojeviću i još osmoro optuženih lekara sudi se pred Specijalnim sudom zbog optužbi da su se od marta 2007. do 2009. godine, sa predstavnicima farmaceutskih kuća dogovorili da im unapred daju podatke o potrošnji citostatika, kao i o planiranim postupcima javnih nabavki.

Prvi osnovni sud sproveo je istražne radnje na predlog tužilaštva protiv Borojevića i bivšeg načelnika odeljenja pedijatrijske onkologije Zorana Bekića zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo iz člana 72 zakona o Agenciji za borbu pritvi korupcije.

To je prvi slučaj u kom je Agencija za borbu protiv korupcije podnela krivičnu prijavu protiv nekog državnog funkcionera.

Prijava je podneta jer nije prijavio svu imovinu koju je bio dužan da prijavi po osnovu Zakona o borbi protiv korupcije, a na to je bio obavezan jer je rešenjem Vlade Srbije bio imenovan na funkciju Direktora Instituta za radiologiju i onkologiju.

U Specijalnom sudu Borojeviću se sudi zbog optužbi da je u više navrata naplatio 11. 2 miliona dinara, dok je Bekić optužen da je za iste usluge naplatio oko 17.000 evra.

Na početku suđenja u Specijalnom sudu on je negirao da je primao mito kao i da je bio na čelu grupe optuženih za nameštanje tendera prilikom nabavki citostatika.

Borojević je, zajedno sa još šest lekara, bio uhapšen 30. juna 2010. godine u okviru policijske akcije "Kraba", zbog sumnje da je primao mito od farmaceutskih kuća. Svi lekari su uhapšeni u svojim domovima i nisu pružali otpor prilikom privođenja.

"Otkucao" Katarinu Rebraču

Za dr Nenada Borojevića vezuje se i otkrivanje pronevera 37 miliona dinara iz humanitarnog fonda Katarine Rebrače. On je posle hapšenja poznate manekenke 7. aprila 2010. negirao da je podneo krivičnu prijavu protiv nje i istakao da je „samo obavestio nadležne organe o činjeničnom stanju“. Zanimljivo je, međutim, da je na Rebračine malverzacije ukazao tek tri godine nakon što su zajedno prisustvovali humanitarnoj gala večeri u Njujorku.

Posle ove večeri objavljeno je da su prikupljena „značajna“ sredstva za adaptaciju i opremanje 750 kvadrata ambulantnog bloka na prvom spratu Instituta. Borojević je u razgovoru novinarima kasnije izbegao da direktno odgovori na pitanje zašto mu je bilo potrebno toliko vremena od pomenute večere da kaže da prikupljena sredstva nisu uplaćena.

- Radi se o tome da nije moja dužnost da proveravam da li su sredstva prikupljena, niti mogu to da znam - rekao je tada dr Borojević.

Iako je u nekoliko navrata izjavljivao da Institut ni dinara nije dobio od Fonda Katarine Rebrače, Borojević priznaje da je u Njujork putovao upravo o njihovom trošku.

- Tamo smo bili u poseti dvema klinikama, a tamošnji lekari su nam kasnije uzvratili posetu na Institutu. Imali smo stručne sastanke i novac je u tom slučaju pravilno iskorišćen – pričao je direktor Instituta, dodajući da u Njujorku „nisu bili duže od sedam dana“, ali da se ne seća da li je još neko iz Beograda sa njim putovao o trošku fondacije.

Ipak, na slikama koje su mediji objavili posle njihovog povratka iz Amerike, nalazi se i dr Ana Bekić, onkološki epidemiolog i saradnik dr Borojevića na Institutu za onkologiju. Direktor Instituta izjavio je i da od Fonda nisu dobili ni dinara, iako su upravo dva lekara ove institucije o trošku fonda boravili u Americi nekoliko dana.

Institut za onkologiju sarađivao je sa Fondom Rebrače na dva velika projekta. Prvi je upravo prikupljanje sredstva za adaptaciju i opremanje 750 kvadratnih metara ambulantnog bloka na prvom spratu Instituta 2007. godine, a drugi prikupljanje sredstava za kupovinu digitalnog mamografa, koji je isporučen Institutu, ali ga Fond nikada nije platio.

(N. Kojić)