SEKSUALNO ZLOSTAVLJAO DETE I DELIO JE S PRIJATELJIMA: A radio joj je i stvari od kojih će vam se prevrnuti creva

Viši sud u Pančevu osudio je Z. N. na 6 godina zatvora zbog krivičnog dela trgovine ljudima i iskorišćavanja teškog položaja maloletne osobe, saopštila je organizacija Atina, specijalizovana za zaštitu žrtava trgovine ljudima i pružanje podrške u njihovom oporavku.

Preporučujemo

Minimalna kazna zatvora u Srbiji za počinjeno krivično delo trgovine ljudima prema maloletnim licima je pet godina zatvora.

Z. N. je sa žrtvom stupio u konktakt preko svojih sinova, koji su bili njeni vršnjaci i prijatelji. Nakon što se upoznao s njenom situacijom, a shvativši da ona ima iskustvo odrastanja u domovima za nezbrinutu decu i hraniteljskim porodicama, da je dete bez roditeljskog staranja, kao i da nema nikog ko bi joj bio podrška, zloupotrebio je njen položaj i seksualno je iskorišćavao.

I tu se nije zaustavio. Pretio joj je i prisiljavao je na seksualne odnose s drugim muškarcima. Kao metode prisile koristio je izgladnjivanje i ograničavao joj je pristup vodi, kao i bilo kakvu komunikaciju sa spoljnim svetom.

Z. N. je sedamnaestogodišnju devojku držao zatvorenu u prostoru u kojem su uslovi života bili nepodnošljivi.

Foto-ilustracija: Profimedija

JEZIVA ISPOVEST SEKSUALNE ROBINJE: Imala sam pet godina kad su me prvi put silovali!

Presuda za krivično delo trgovine ljudima u našoj zemlji na godišnjem nivou ima jako malo. Rad suda je često spor i neefikasan. Žrtva godinama mora da se pojavljuje na sudu i da iznova i iznova proživljava traumu kroz ponovljena svedočenja i suočavanja s ljudima koji su je zlostavljali, trpi uvrede i nosi se s pretnjama koje se, po pravilu, za vreme sudskog postupka protiv trgovaca intenziviraju.

Nakon svega toga trgovci ljudima dobijaju vrlo niske kazne, a žrtva nikakvu satisfakciju, odnosno obeštećenje, čak i u slučajevima kad se kriminalcima oduzme imovina koju su stekli eksploatišući njihov rad. Trgovcima ljudima uglavnom se izriču minimalne kazne zatvora, a često se ovo delo prekvalifikuje, što dovodi do još blažih kazni.

U ČAK 80 ODSTO SLUČAJEVA: Žrtve trgovine ljudima su žene!

NVO Atina želi da naglasi da je neophodno da se primenjuju sistemske mere zaštite žrtava trgovine ljudima, jer se time štite osnovne ljudske vrednosti, prava i slobode. Iako je pravna regulativa u oblasti trgovine ljudima u velikoj meri usklađena s međunarodnim standardima, primena zakona u praksi je problematična i često nedosledna, tvrde u ovoj NVO, kao i da se tokom suđenja oštećenima u postupku dešavaju propusti u zaštiti privatnosti.

(Telegraf.rs)