NAJTUŽNIJA SRPSKA LJUBAVNA PRIČA: Ovu decu je bolest spojila, a smrt razdvojila...

Anastasija Trajković sahranjena je prošle godine u Vranju. Kada je umrla, imala je samo 10 godina. Filip sada ima 11 godina. On je preživeo leukemiju. Filip i Anastasija su se upoznali u bolnici. Ležali su u bolničkim krevetima jedno naspram drugog. 

Preporučujemo

FILIP (11) POBEDIO RAK, A SAD UMIRE OD GLADI: Srbijo, pomozi ovom detetu!

Na dečjem odeljenju odeljenju za hematologiju Kliničkog centra u Nišu. I zaljubili su se. Jako, jako, jako da jače ne može.

Kada im je bilo najteže, spavali su u istom krevetu. Da jedno drugom čuvaju strah. Držali su se za ruke i zaljubljeno gledali. Nekada bi tako dočekali jutro. Zato što ih je sve bolelo i zato što su bili zaljubljeni. Kada nisu mogli da budu zajedno, pisali su pisma. Najlepša ljubavna pisma na svetu.

- Volim tebe i tebe hoću, kao da si stigla iz neke priče, svi moji snovi na tebe liče. U tihoj noći dok srce strepi, seti se mene, anđele lepi! Volim te, Anastasija - pisao je Filip iz bolničke postelje njegovoj najvećoj ljubavi, dok su mu lekari kroz slabašne vene davali hemoterapiju.

Zaljubljenu decu delio je samo uzani prolaz između kreveta. Uzak. Mali. Bolnički. Da bi u sobu stalo što više kreveta za bolesnu decu. Ali je taj uski, mali, bolnički prolaz za Anastasiju i Filipa bio često nepremostiv. Ogroman. Veliki kao okean. Dok su primali terapiju, nisu smeli, a ni mogli, da ustaju iz bolničkih kreveta.

Bilo im je uskraćeno da gledaju jedno u drugo. Nisu mogli da spavaju zajedno. Nisu mogli da se drže za ruke. Niti da jedno drugom čuvaju strah. Onda su pisali.

Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis

Njihove uplakane majke raznosile su pisma. Kao poštari. Od jednog do drugog kreveta, između koji je bio mali, uzani, bolnički prolaz, veliki kao okean.

"Anastasija, srce mi lupa kao čekić, uzdah mi je kao vetar, u srcu ćeš mi ostati zauvek. Bože, sačuvaj osobu koja ovo čita, pruži joj mir i sreću, podari joj sve što voli, sačuvaj je od svakog zla i molim te pomozi joj kad god joj je tvoja pomoć potrebna...", pisao bi Filip. "Sanjam te kao prelepog princa i tako ćeš ostati u mom srcu...", uzvratila bi Anastasija.

A onda... Samo zaljubljeno srce može da predoseti skori gubitak.

- Anastasija, ružice moja, sijaš kao sunce na nebu. Kada te oblaci zaklone, ja gledam u nebo i plačem, kako ću ja bez tebe... napisano je u poslednjem Filipovom pismu.

Anastasija je umrla 7. aprila prošle godine. Imala je samo 10 godina. Filip je preživeo leukemiju. Među pismima koje čuva nalaze se i latice osušene ruže kojima je Anastasija posula njegov krevet kad je zbog bolova morao da bude prebačen u bolničku ambulantu.

Foto-ilustracija: Profimedia

- Mama, tata... Sve je gotovo. Odlazim... Hajde da se pozdravimo, idem svojoj kući - poslednje su reči male Anastasije pre nego što je pala u komu. Posle pet operacija, četiri hemoterapije i 11 protonskih zračenja njen slabašni organizam  nije uspeo da se odupre retkoj vrsti tumora maksilarnog sinusa.

Roditelji devojčice su uvereni da su zbog loše postavljene prve dijagnoze lekari doprineli njenoj preranoj smrti, pa je čitav slučaj sada pred sudom. Tek na insistiranje javnosti dete je upućeno u Prag na protonsko zračenje, ali je tada za nju bilo kasno, pošto je tumor već metastazirao.

Filip i Anastasija su bili zaljubljeni.

Jako, jako, jako, najjače na svetu.

IZVUCIMO FILIPA IZ PODRUMA

Filip Atanasov sa poočimom Nebojšom (41), majkom Suzanom (37) i braćom Aleksom (3) i Andrejom (4) živi u jednom podrumu u centru Srviljiga. Njegovi roditelji već nekoliko godina nemaju stalan posao, a porodica će sledećeg meseca izgubiti pravo na naknadu za tuđu negu koju je Filip "zaslužio" zbog leukemije.

Oni imaju plac, a opština će obezbediti projekat i dozvolu za gradnju. Svi koji žele da pomognu mogu priloge da uplate na žiro-račun 325930080003283 626 u OTP Banci. Za sve informacije pozovite Tanju Lazarević na 064/42-77-634.

(Telegraf.rs/Alo / Foto-ilustracija)