GOVOR KOJI JE NADAHNUO SRBE PRED BOJ NA KOSOVU: Uz ove reči su umirali srpski vitezovi!

Danilo III je bio šesti patrijarh na tronu Svetog Save, koji je između 1390. i 1396. godine upravljao srpskom crkvom koja je bila u rasulu kao i naša država. Naime, on je u Žiči izabran za poglavara od strane kneginje Milice, dok je istovremeno iz Peći, sa teritorije Brankovića, vladao patrijarh Jefrem, za koga se veruje da je pričestio našu vojsku pre Kosovske bitke.

Preporučujemo

Danilo III je ostao upamćen po tome što je uz dozvolu gospodara Vuka Brankovića preneo mošti cara Lazara iz hrama Svetog Spasa u Prištini, u manastir Ravanicu, carevu zadužbinu.

Ostao je upamćen i po svom književnom radu, pre svega po "Pohvalnom slovu o knezu Lazaru" (u pitanju je beseda koju je dao na prvu godišnjicu Kosovskog boja), "Službi knezu Lazaru", "Prološkom žitiju" i "Povesnom slovu knezu Lazaru", čime se pozicionirao kao proto-tvorac kosovskog mita.

Jedno od njegovih dela je i pesma koja se nalazi pred vama, pod nazivom "Slovo kosovskih boraca". S obzirom da je napisana u budućem vremenu, u formi u kojoj se čini da se autor obraća borcima koji tek treba da se žrtvuju u borbi protiv muslimanskih Osmanlija, otvorena je mogućnost da je u pitanju govor koji je Danilo održao okupljenim hrišćanskim ratnicima koji je potom zapisao u poetskom obliku.

Kosovska bitka. Foto: Wikipedia / WhiteWriter

U prilog tome bi mogao da bude i njegov izbor za patrijarha samo godinu dana kasnije; naime, mogao bi da bude slučaj da je baš zbog tog govora i izabran, odnosno da je njime ostavio snažan utisak na one koji su preživeli dramu na Kosovu. Ako imamo u vidu da je Danilo podržao vazalni odnos kneginje Milice prema Otomanskom carstvu u godinama kada je bio patrijarh, te prema tome nije imao kada drugo da poziva na boj protiv Turaka osim na Kosovu, ova hipoteza dodatno jača.

Procenite, uostalom, sami.

SLOVO KOSOVSKIH BORACA

Ne poštedimo sebe,

znajući da imamo i posle ovoga otići

i s prahom pomešati se.

Umrimo da svagda živi budemo.

Prinesimo sebe Bogu kao živu žrtvu,

ne kao pre malovremenim

i obmamljivim gošćenjem naslađenju našem,

no u podvigu krvlju svojom.

Ne poštedimo život naš,

da živopisan primer posle ovoga

drugima budemo.

Ne bojmo se straha

koji je došao na nas,

ni ustremljenja nečastivih neprijatelja,

koji skaču na nas.

Ako bismo zaista na strah

i gubitak mislili,

dobra se ne bismo udostojili.

Mi s Ismailćanima

boriti se imamo.

Ako i mač glavu

i koplje rebro

i smrt život

mi s neprijateljima boriti se imamo.

Mi smo jedna priroda čovečanska,

potčinjena istim strastima.

I jedan grob da nam bude.

I jedno polje

tela našnh s kostima da primi,

da edemska naselja svetlo nas prime.

(O. Š.)