Srbija i dalje ekonomski neslobodna

Srbija je na 98. mestu u svetu po ekonomskim slobodama, kao i prošle godine, i svrstana je među uglavnom neslobodne na listi od 184 zemalje.

Beta prenosi da je prema izveštaju Fondacije Heritidž i Vol strit džornalu,  prosečan indeks ekonomske slobode u svetu pao zbog globalne krize na nivo koji je samo jednom u proteklih deset godina bio niži.

Srbija je za ekonomske slobode u Indeksu za 2012. dobila 58 poena i zadržala poziciju iz prethodne godine pošto su umerena poboljšanja na sektoru trgovine i slobode u monetarnoj sferi kompenzovali pad slobode poslovanja i slaba uprava vladinom potrošnjom.

Medju 43 zemlje Evrope Srbija je 37. i njena pozicija je ispod proseka na evropskoj, ali i na svetskoj listi.

U delu izveštaja o Srbiji navodi se da na ukupne ekonomske slobode u zemlji negativno deluje manjak političke volje za spovodjenje potrebnih reformi.

Ukazuje se i da je vladina potrošnja neefikasna i visoka, kao i da se njome loše upravlja, i ističe da su potrebne dublje institucionalne reforme radi borbe sa birokratijom, smanjenja korupcije i jačanja sudstva koje je podložno političkim mešanjima.

Reagovanja analitičara

Ekonomski analitičar Goran Nikolić smatra da ovo rangiranje ne treba uzumati ozbiljno, jer su "te liste često stereotipne i rezultat samopotcenjivanja".

Nikolić je pojasnio da se liste sastavljaju na osnovu upitnika, koje popunjavaju domaći stručnjaci koj ičesto imaju mnogo lošiju percepciju srpske ekonomije, nego što ona zaista jeste.

"Nije logično da Makedonija bude ispred Srbje za 56 mesta, kao ni to da je Srbija na 98. mestu od 184 zemlje", naveo je Nikolić.

Ovaj analitičar smatra da se Makedonija našla ispred Srbije samo zato što ekonomisti u toj zemlji ekonomsku realnost posmatraju sa mnogo više optimizma, dok oni u SRbiji, "po navici, vide sve crno."

Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika nedeljnika NIN Milan Ćulibrk misli da bi država morala da ubrza proces strukturne reforme privrede i podstakne konkurenciju, umesto što se meša u tržište.

Ćulibrk je kazao da se država "previše meša i podstiče stvaranje monopola", pa onda interveniše i pokušava merama to da ispravi, kao što je to slučaj Uredbom o maržama.

Ćulibrk je istakao da je javna potrošnja u Srbiji preglomazna i skupa, a da se država sve više zadužuje, poslednjih godina, u proseku po milijardu i po evra.

Ukoliko bi država više poradila na poboljšanju poslovnog ambijenta i privlačenju stranih investitora, Srbija bi već za godinu dana mogla da napreduje na listi, uveren je Ćulibrk.

Ekonomista Saša Ðogović smatra da pozicija Srbije na rang listi nije iznenađenje i da je ocena dosta realna, jer u Srbiji postoji izrazita uloga države u ekonomiji.

"Imamo netransformisano pravosuđe, šumu papirologije, preglomaznu administraciju i javnu potrošnju, monopole, neefikasne državne institucije, što značajno limitira poslovanje privrede i dolazak potencijalnih investitora", ocenio je Ðogović.

Ðogović je kritikovao i subvencionisane kredite kojima se, prema njegovoj oceni, "na teret poreskih obveznika", podilazi "velikim igračima" na tržištu.

(telegraf.rs/agencije)