ZAŠTO JE PAPA ZA ZAJEDNIČKI USKRS: Hrišćani treba da se ujedine!

Predlog pape Franje da hrišćanske crkve odrede zajednički dan slavljenja Uskrsa, kao i njegova sugestija da to bude druga nedelja u aprilu, još nije naišao na zvanične odgovore drugih hrišćanskih crkava.

Preporučujemo

SRPSKI VLADIKA ODGOVORIO PAPI FRANJI: Ne daj bože da Vaskrs slavimo istog dana!

Predlog je razborit i racionalan, dolazi s vrha najbrojnije hrišćanske denominacije, teško je naći argumenata za njegovo odbacivanje, ali je teško naći i volje za prihvatanje, pogotovo ako će to u samoj nekoj crkvi - na primer u Ruskoj pravoslavnoj - neko protumačiti kao "popuštanje" ili "podleganje" mrskim katolicima.

Uskrs je, ne zaboravimo to, glavni hrišćanski praznik, spomen na uskrsnuće Isusa iz mrtvih, po evanđeljima, u nedelju 16. nisana (tj. 9. aprila po rimskom računanju meseci) godine 30. Hristove ere, pošto je dva dana ranije, dakle 7. aprila, izdahnuo na krstu (kako svedoči evanđelista, Ivan).

Nedeljno slavlje

Obično kažemo da je Uskrs u prvu nedelju posle punog meseca ili na prolećnu ravnodnevnicu li posle nje. Tako Beda Časni 725. rezimira odluku Nicejskog koncila 325., kojom je odbačeno stanovište takozvanih "četrnaestnika": maloazijskih crkava da Uskrs treba slaviti striktno u nedelju posle 14. nisana po hebrejskom kalendaru.

Raspeće Hristovo, freska u crkvi manastira Studenice. Foto: Wikipedia/Vanjagenije

Problem je što pun mesec nije astronomski, nego 14. dan kalendarskoga lunarnog meseca. A ni ravnodnevnica nije astronomska (koja bude od 19. do 21. marta), nego crkvena, konvencijom određena 21. marta - ali po julijanskom kalendaru, u prošlom i ovom veku je 3. aprila po gregorijanskom (koji je služben i u državama gde crkve obdržavaju julijanski, npr. u Rusiji i Srbiji). Kako onda razlika nije dve nedelje, nego jedna ili nekad nijedna? Zato što su lunarne tablice julijanskog kalendara nekad četiri, a nekad pet dana za tablicama gregorijanskog kalendara.

Komplikovano? Još je i komplikovanije, ali ovde ćemo danas stati.

Razjedinjeni hrišćani

Papin predlog bi svu tu komplikaciju bitno pojednostavio, a olakšao i privredi.

Papa se našalio da je nezgodno čuti "Moj je Isus uskrsnuo danas, a tvoj će tek za sedam dana!". Ali nije u tome suština.

Razjedinjeni hrišćani ne mogu zajedno ni euharistiju slaviti, u praksi im je samo "Oče naš" zajednički, jer su na Zapadu i u verovanje dodali jednu sitnicu (“Filioque”, tj. tvrdnju da Duh poteče i od Sina), pa je ta sitnica za one na Istoku postala neprelazna gora. Poglavar Katoličke crkve, zagovaratelj bratstva među svim ljudima, očigledno traži jedinstvo među hrišćanima barem na simboličkom nivou.

(Telegraf.rs/ Izvor: jutarnji.hr)