NAJBOGATIJI ČOVEK ZEMLJE FARAONA: Svi ga vole i poštuju, ali nikada neće biti predsednik jer je... (FOTO)

Decenijama je Egipat, baš kao i Libija, bio oaza stabilnosti na ovom inače uzavrelom području području sveta; za sve vreme diktature Hosnija Mubaraka dogodio se samo jedan veliki incident i to onda kada su islamisti oteli zapadne turiste i poubijali ih u pustinji (ovo se nikada nije ponovilo više zato što su egipatske snage bezbednosti poubijale sve upletene, uključujući i njihove porodice).

Preporučujemo

Misir, kako se zvanično zove ova zemlja, najviše je nade i vere polagala u turizam koji je postao najvažnija privredna grana zbog toga što, objektivno gledano, ima toliko toga da prikaže svetu što svet svim silama želi da vidi.

Kada je počelo Arapsko proleće 2011. godine, sve se promenilo iz korena. Mubarak je srušen, a na vlast je na koncu došlo islamističko Muslimansko bratstvo na čelu sa predsednikom Mohamedom Morsijem. Potom je njihovu vlast, koja je pretila da zemlju pretvori u islamsku republiku, srušila vojska predvođena Abdelom Fatahom el-Sisijem, nakon čega je pomenuti izabran za novog predsednika.

Za sve ovo vreme, i pre i posle 2011. godine, jedan čovek je bio na tronu što se tiče bogatstva: Onsi Saviris. On nije Arapin i nije musliman već Kopt i hrišćanin, zbog čega nikada neće moći da bude predsednik države uprkos tome što je vrlo omiljen u narodu, ali ima ih koji sumnjaju da stoji iza vojne hunte koja je srušila Muslimansko bratstvo, ako ne direktno a ono barem indirektno.

Pogled na Kairo, prestonicu Egipta. Foto: flickr/Simona Scolari

Onsi Saviris je rođen 14. avgusta 1930. godine. Njegovo prezime je dovedeno u vezu sa rimskom carskom dinastijom Severa čiji je najistaknutiji pojedinac bio Septimije Sever, a za koju se zna da je poreklom iz severne Afrike, ali on odbija da prihvati tu vezu.

Savirisove zovu egipatskim odgovorom na Rotšilde i Rokfelere, s obzirom da su pripadnici elite iz Gornjeg Egipta i s obzirom da su postali sinonim za udoban život, mudru poslovnu praksu i iznad svega rafiniranost. Za razliku od ostalih novopečenih milijardera sa prostora Bliskog istoka koji imaju običaj da svoje bogatstvo pokazuju sirotinji i da se njime hvale, dobar ukus je uvek bio njihov zaštitni znak a razborite investicije njihov modus operandi.

Sa tim u vezi je i verovatno činjenica da je Onsi, kao i ostatak porodice mu, verujući hrišćanin, pripadnik Koptske pravoslavne crkve.

- Ono što mi daje snagu i samopouzdanje je moja vera u Boga. Ja sam ubeđeni vernik i to je uvek bio izvor moje snage, ne novac - objasnio je u jednom intervjuu.

Koptska ikona Bogorodice na oltaru u Jerusalimu. Foto: Wikimedia Commons/Afanous

A počelo je skromno, u južnom egipatskom gradu Asjutu gde je pedesetih godina položio temelje budućeg bogatstva kada je, nakon kraćeg bavljenja poljoprivredom, otvorio malu građevinsku firmu sa šačicom prijatelja. Međutim, nije sve išlo kao loju (da li ikada ide?): predsednik Naser mu je 1961. godine nacionalizovao kompaniju i šest godina mu zabranjivao da napusti zemlju.

Kada je napokon dobio pasoš otišao je u Libiju gde je ponovo otvorio građevinsku firmu i počeo sve ispočetka, a u svoju otadžbinu se vratio 1976, procenivši ispravno da je Naserov naslednik Anvar Sadat posle šest godina na vlasti dokazao da je prijateljski nastrojen prema privatnom preduzetništvu.

Tada osniva "Orascom" i zajedno sa svoja tri sina, obrazovana u Evropi i Americi, počinje da gradi imperiju, a pogoduje mu je posebno Mubarakova ekonomska politika koju je sprovodio kada je 1981. godine došao na vlast. Danas se procenjuje da njegova porodica "vredi" 36 milijardi dolara, sudeći po Forbsu. On se samopenzionisao, i posao prepustio svojoj deci.

Kada su ga pitali šta je tajna njegovog uspeha, rekao je:

Nagib Saviris na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Foto: Wikimedia Commons/World Economic Forum

- Vredno radimo. Dvanaest sati dnevno je norma. Sve sami nadgledamo, bilo da je u pitanju dnevna aktivnost ili godišnji cilj. Imamo i dobro osoblje. Vodimo računa da zapošljavamo najbolje ljude, bez obzira na to koliko koštaju, i to nam je oduvek bio prioritet.

I zaista je tako, jer je "Orascom" poznat kao firma koja daje najizdašnije plate i povlastice u čitavom Egiptu.

Njegov najstariji sin je Nagib Saviris koji ima diplomu iz mehaničkog inženjeringa sa masterom iz tehničke administracije dobijene na švajcarskom Federalnom tehnološkom institutu u Cirihu.

U posao se uključio 1979. godine, i dao je ogroman doprinos razvoju i diversifikaciji očeve kompanije koja je danas najveći egipatski poslodavac, posle države. Nagib je posebno zaslužan za razvoj u sektorima železnice, informacionih tehnologija i telekomunikacija.

Nagib Saviris (levo) sa svojim ocem Onsijem (desno) u glavnom sedištu kompanije u Kairu. Foto: Profimedia/Alamy

Kada je 1998. godine porodica Saviris osnovala prvi egipatski mobilni operater, odlučeno je da se "Orascom" razbije u tri odvojene kompanije koje od tada funkcionišu nezavisno: "Orascom Telecom Holding", skraćeno OTH, koju vodi Nagib, zatim "Orascom Construction Industries", skraćeno OCI, koju vodi najmlađi Onsijev sin Nasef, i "Orascom Hotels & Development and Orascom Technology Systems", skraćeno OTS, koju vodi srednji sin Sami.

Kulminacija Nagibovih poduhvata je merdžer "Wind Telecoma", u vlasništvu "Orascom-a" i ruske kompanije "VimpelCom" čime je aprila 2011. godine stvoren šesti najveći mobilni operater na svetu koji pokriva skoro 200 miliona ljudi u 20 zemalja, među kojima su Italija i Kanada: čak ih ima i u Severnoj Koreji, gde su vlasnici prvog tamošnjeg mobilnog operatera! Pored toga, njegova firma je i vlasnik više medija, između ostalog i televizije OTV i uticajnog dnevnika "al-Masri al-Jum" ("Današnji Egipćanin").

Nagib je januara 2011. godine, kada je počelo Arapsko proleće, bio i jedan od osnivača Slobodne egipatske partije, i generalno, kao i cela njegova porodica, ima viziju modernog, liberalnog Egipta. Oženjen je i ima četvoro dece. Živi u Kairu, a tečno govori arapski, engleski, nemački i francuski.

Sami Saviris, srednji sin Onsija Savirisa, najbogatijeg čoveka Egipta. Foto: Wikimedia Commons/International Students’ Committee

Srednji Onsijev sin je Sami, koji, kao što smo gore napomenuli, predvodi deo "Orascom-a" koji se bavi turizmom. Rođen je 1957. godine, i diplomirani je inženjer, budući da je studirao na Tehničkom univerzitetu u Berlinu.

Njegov doprinos razvoju konglomerata je bio ogroman, pa je tako njegova grana porodičnog biznisa vlasnik ogromnog broja hotela, nekretnina, infrastrukture, raznih ugostiteljskih objekata i odmarališta. Hotele ima ne samo u Egiptu već i u Jordanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Među njima je i El Guna, što znači "laguna": u pitanju je turistički grad ispresecan kanalima koji zovu "egipatskom Venecijom" (mi bismo mogli reći i da je u pitanju egipatski Sveti Stefan), a koji se nalazi na Crvenom moru, oko 20 kilometara severno od Hurgade. Takođe, planiraju ulaganje 500 miliona dolara u švajcarski gradić Andermat.

2011. godine je kupio 12,5 odsto deonica švajcarskog fudbalskog kluba Lucern, a za nas je verovatno najzanimljivija stvar vezana za njega to što ima dvojno državljanstvo: naime, pored egipatskog, ima i - crnogorsko! Na taj način, pravno gledano, Sami je egipatsko-crnogorski biznismen.

Marina u El Guni, turističkom gradu u vlasništvu porodice Saviris. Foto: Wikimedia Commons/Marc Ryckaert (MJJR)

Najmlađi Onsijev sin je Nasef, rođen 1961. godine, koji je ujedno pojedinačno najbogatiji među njima, s obzirom da se njegovo bogatstvo procenjuje na 5,9 milijardi dolara, čime je on 240. najbogatiji čovek na svetu. Srednju školu je pohađao u Kairu; u pitanju je bila Nemačka međunarodna škola. Na Univerzitetu u Čikagu je diplomirao ekonomiju 1982. godine.

Već 1990. godine počeo je da nadgleda građevinski sektor očeve kompanije, pa je bilo logično da 1998. godine on preuzme vođstvo nad "Orascom Construction Industries" koja je danas najvrednija egipatska kompanija, aktivna u 25 država; ona je takođe i prva egipatska multinacionalna korporacija koja drži fabrike cementa u matičnoj zemlji, zatim u Alžiru, Turskoj, Pakistanu, severnom Iraku i Španiji i ima kombinovanu godišnju proizvodnju od 21 milion tona; OCI je takođe i najveći svetski proizvođač veštačkog đubriva.

Za kraj ove priče o najmoćnijoj egipatskoj familiji, moramo da spomenemo i ono najvažnije, ono što ih suštinski razlikuje od tajkuna na koje smo navikli iz našeg iskustva. U pitanju je njihov dobrotvorni rad.

"Nile City Towers", gde je sedište "Orascom-a" u Kairo, tokom noći. Foto: Wikimedia Commons/CaiEg

Savirisovi su snažno involvirani u dobrotvorje, i to prevashodno kroz postavljanje temelja nezavisnog budućeg delovanja kod pojedinaca.

"Savirisova fondacija za društveni razvoj" osnovana je 2001. godine na uverenju da je održivi razvoj moguć samo ako su svi na dobitku.

Njene glavne aktivnosti su zato projekti koji donose ljudima šansu za zaposlenje putem obuka za tražene poslove kojih nema u ponudi i putem pronalaženja poslova za kvalifikovane ljude te plaćanjem školarina na raznim koledžima i univerzitetima u inostranstvu. Ova fondacija je osnovala i godišnju književnu nagradu za najbolji roman, zbirku kratkih priča, kratku priču, scenario za dugometražni film i prvi scenario.

(O. Š.)