OVA ŽENA JE SVIMA PRST U OKU: Putin je mrzi, Evropljani ne podnose, a svi je poštuju! (FOTO)

- Oni, Sjedinjene Američke Države, očigledno sada žele da reše unutrašnju ukrajinsku krizu političkim sredstvima. Postignut je dakle dogovor da se uspostavi poseban bilateralni, rusko-američki format: kanal Nuland - Karasin - rekao je ove subote na televizijskoj stanici Rusija 1 Sergej Ivanov, šef kabineta ruskog predsednika Vladimira Putina.

Preporučujemo

Reč je o dvoje diplomata, američkoj pomoćnici državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove - Viktoriji Nuland i Grigoriju Karašin, jednom od zamenika ruskog ministra spoljnih poslova.

Zbog ovog snimka o Ukrajini se svađaju Brisel i Vašington (VIDEO)

I nije ova Ivanovljeva izjava posebno iznenađenje, posmatrači međunarodnih zbivanja su trend približavanja Moskve i Vašingtona videli prošlog meseca kad je američki državni sekretar otišao Rusiji i susreo se prvo sa kolegom Sergejem Lavrovom, a zatim sa ruskim predsednikom Putnom u Sočiju.

UZBUNA NA ZAPADU

Skočili su tada mnogi za Zapadu na zadnje noge jer je bilo jasno da dolazi do određenog zaokreta u američkoj politici prema ukrajinskoj krizi. I to je bilo tačno, SAD je odlučio da pokrene takav diplomatski korak kako bi se potražio model smirivanja Ukrajine da bi se onda s Rusijom moglo lakše dogovarati o iranskom nuklearnom programu, Siriji i drugim važnim pitanjima.

Foto: Wikimedia/U.S. Department of State

Ali, da Vašington ne ide u pregovore goloruk potvrdila je Bela kuća pre nekoliko dana kad je najavila slanje teškog, oklopnog naoružanja na Istok Evrope, u zemlje koje se osećaju ugrožene ruskom politikom.

Moskva je bila nimalo iznenađena, to se videlo, a onda je odmah stigla vest kako će ojačati svoj nuklearni arsenal. Na tu je najavu ipak reagovala upravo Nuland koja je iz Praga, prošlog četvrtka, poručila kako je "svakako reč o zveckanju oružjem", ali je onda i umirila okupljene novinare: "Ali, kad pogledamo šta se stvarno zbiva unutar Rusije, vidimo da stvari nisu tako dramatične ".

Viktoriji Nuland se ipak veruje, ona je diplomata, ali kaže ono što misli i to često vrlo otvoreno, nediplomatski: upravo je zato ugledni časopis "Foreign Policy" ovih dana objavio opsežan tekst o ovoj karijernoj diplomatkinji pod naslovom "The Undiplomatic Diplomat" (nediplomatski diplomata) . Ne treba da se čudi takvom naslovu, Nuland će, toga je i sama svesna, do kraja karijere pratiti njena rečenica koja je procurila iz razgovora koji nije trebao da bude javan - tada je, u februaru prošle godine, kad se ukrajinska kriza već silno rasplamsala, rekla : "Fuck the Europe".

Foto: Tanjug / Ap

Koliko je ipak Nuland cenjena i važna u američkoj administraciji pokazuje, među ostalim, upravo i činjenica da i nakon tako otvorene izjave koja je zaprepastila evropske prestonice, posebno Berlin koji je bio aktivno uključen u pokušaje rešavanja krize u Ukrajini, ova diplomatkinja ostaje na svom položaju - dakle, i dalje glavni američki diplomata za Evropu. Viktoria Jane Nuland rođena je 1961. godine u Njujorku, a otac joj je bio jedan od vrlo uglednih američkih hirurga, Šervin B. Nuland. Predavao je bioetiku, istoriju medicine i medicinu na uglednom univerzitetu Jejl.

RUSKA KNJIŽEVNOST

Njegova knjiga "Kako umiremo" iz 1994. godine dobila je nacionalnu književnu nagradu za nefikcionalna dela i bila je bestseler. Viktoria je dete iz njegovog prvog braka sa Ron Mekan. Za razliku od oca, ona se već tokom studija na univerzitetu Braun jasno odredila za humanističke nauke, ali je na određeni način zacrtala i svoju karijeru: studirala je rusku književnost, političke nauke i istoriju. I stoga ne čudi što se vrlo brzo pojavila u američkoj diplomatskoj službi ali konstantno vezana uz Rusiju, od službovanja u ambasadi u Moskvi pa do američke ambasadorke u NATO-u u doba dok su odnosi s Kremljom još delovali partnerski, ali su počeli da se naziru sve veći problemi.

Inače, svoju je diplomatsku - i profesorsku - karijeru na Rusiji izgradila još jedna ugledna diplomatkinja, Kondoliza Rajs, prva tamnoputa državna sekretarka koja je tokom svog mandata (koji se delom preklapa sa mandatom Nuland u NATO-u) na sve načine pokušala da popravi odnose s Kremljom, ali naprosto nije išlo.

Hram Svetog Vasilija Blaženog na Crvenom trgu u Moskvi. Foto: Flickr/Ana Paula Hirama

Nuland je u diplomatskoj službi napredovala bili na vlasti demokrate ili republikanci, tako je od 1993. do 1996. godine bila šefica kabineta zamenika državnog sekretara Strobea Talbota (inače bivšeg novinara), što znači da je bila izuzetno dobro upoznata i sa zbivanjima u Hrvatskoj jer je Talbot bio snažno angažovan u pokušajima administracije predsednika Bila Klintona da reši krizu u Hrvatskoj i BiH. Kad se ekipa u Beloj kući promenila, Nuland postaje jedna od ključnih osoba u timu za nacionalnu bezbednost tadašnjeg potpredsednika Dika Čejnija, i to od 2003. do 2005. godine, dakle u jeku rata u Iraku.

Onda će u NATO-u, pa će se vratiti u Stejt Department, a onda će u februaru 2013. preuzeti mesto pomoćnice državnog sekretara. Kad se tome doda da je njen suprug Robert Kagan, jedan od kreatora neokonzervativne politike, one koju je u velikoj meri provodio Džordž V. Buš za vreme svojih mandata, a koja ni njoj nije strana, što se vidi u brojnim njenim istupima (snažno u svim prilikama kad nije nužno brani politiku Bele kuće - recimo u razgovoru sa kongresmenima na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu ove godine - zagovara potrebu naoružavanja vlade u Kijevu, što je pak mantra republikanaca), postaje još jasnije da je reč o jednoj izuzetnoj profesionalki koju svi trebaju i koja je u stanju da reši svaki zadatak. Da je tomu tako potvrđuje i izjava jednog od najuglednijih američkih senatora, Džona Mekejna, koji takođe zagovara naoružavanje ukrajinske vojske: "Njen sam veliki obožavalac, ona je vrlo, vrlo pametna".

STALNO JE NA PUTU

Foto: Wikimedia/Cherie Cullen

Čim je postala pomoćnica, Nuland se rastrčala po Evropi i zapravo je stalno na putu. I odmah je dala do znanja da će svojim kolegama jasno i otvoreno reći šta misli. Državnom sekretaru Džonu Keriju upravo je takva osoba i trebala na tom mestu jer se on prvu godinu mandata (2013. - 2014.) primarno bavio pokušajem zaključivanja izraelsko-palestinskog mirovnog procesa (što je na kraju propalo, pre svega zahvaljujući neslozi među Palestincima, ali i jasnim spoljnim uticajima, pre svega iz Teherana, ali i iz nekih arapskih zemalja: treba imati na umu da je to doba kad se još nije pojavila takozvana Islamska država).

Nuland se tako bavi Ukrajinom i ostalim evropskim pitanjima i prava je noćna mora za svoje kolege. Kad je mađarski premijer Viktor Orban počeo da govori o tome da su politički sistemi Rusije i Kine bolji od liberalne demokratije, Nuland se odmah oglasila i podsetila ga da je do pre četvrt veka bio pod Rusijom i da nije u najmanju ruku korektno što sada, iz pozicije zaštićenosti koju pružaju NATO i EU, udara na temeljne vrednosti tih sistema. Te su kritike izazvale veliki interes mađarske javnosti, a zbog mađarske (i proruske politike) usledila je i kazna: deo vladinih zvaničnika nije dobio vizu za SAD.

Nije stoga čudno da su je u ragovoru za "Foreign Policy" evropske diplomate opisali "drskom", "direktnom", "žestokom", "otvorenom", čak i "grubom" i vrlo često "nediplomatskom" (što i ne čudi nakon svih ranijih epiteta). Jedan od njih je čak rekao kako Nuland ne nastupa kao diplomata, dakle osoba koja bi trebala da tumači stavove svoje vlade, već kao osoba sa dubokim uverenjem, gotovo misijom. Ona im je ipak odgovorila u jednom kongresnom saslušanju rekavši da je pregovarati sa Evropljanima kao pokušati voditi stado mačaka: bez obzira na sve, svaka od njih ide svojim smerom.

INVAZIJA U UKRAJINI

Foto: Wikimedia/Cherie Cullen

Iako je upravo ona prva američka zvaničnica koja je rusku politiku u Ukrajini otvoreno nazvala "invazijom" (u martu), ipak je upravo ona postala ključna osoba koja bi trebala da dogovara mehanizme političkog rešavanja. Naime, i ruski su diplomati takvi, oštri (setimo se pretnji ruskog ambasadora u Zagrebu zbog sankcija Rusiji, a kad njegov kolega u Beogradu progovori vlada menja stavove) pa onda i komunikacija lakše teče (uz to što Nuland govori i ruski i francuski). Osim toga, oni je otvoreno ne vole, kao ni ona njih pa nema potrebe za dodatnim prenemaganjem. Konačno, njene su veze u Ukrajini duboke, ona je tipovala na sadašnjeg premijera Arsenija Jacenjuka da preuzme vođstvo opozicije, dakle, u Kijevu ima značajan kredit.

Nuland je tako trenutno jedna od ključnih američkih diplomata i moglo bi se reći da joj je potpuno svejedno ko će dobiti izbore iduće godine, svakome će trebati odlučna i profesionalna diplomatkinja koja ima snažnu podršku u Kongresu. Na kraju krajeva upravo ju je Hilari Klinton izabrala za svoju portparolku - zašto ne bi i za državnu sekretarku kad su na planu spoljne politike obe bitno agresivnije od Baraka Obame.

(Telegraf.rs / Izvor:jutarnji.hr)