DRAMATIČNO: Srpski studenti u Italiji gladuju, stipendije im kasne šest meseci!

Studentima, stipendistima Ministarstva spoljnih poslova Italije na Evropskom koledžu u Parmi, među kojima su i oni najbolji iz Srbije, Crne Gore, BiH, Makedonije, Albanije i Hrvatske, stipendije ne dolaze mesecima, a smešteni su u objektima gde nemaju osnovne uslove za život, a kamoli za učenje!

Oglas za stipendiju Ministarstva spoljnih poslova za usavršavanje na Koledžu u Parmi objavljen je i u Beogradu, a konkurisali su mnogi diplomirani akademci Fakulteta političkih nauka u Beogradu, mada je samo mali broj njih dobio tu privilegiju da postanu stipendisti i odu u Italiju na dalje usavršavanje.

Jelena iz Beograda završila je Fakultet političkih nauka s visokom ocenom, konkurisala je za ovu stipendiju i kada su joj javili da ju je dobila, nije ni slutila da će se tako divna vest pretvoriti u noćnu moru.

- Mislila sam da će mi dobijanje stipendije biti životna šansa da se dalje obrazujem, da se usavršavam i da napredujem, ali se vrlo brzo ta bajka srušila i postala košmar – kaže ona.

Ova stipendistkinja iz Srbije tvrdi da su studenti iz Srbije i drugih država sa Balkana izloženi torturi, da stipendiju nisu dobili od oktobra prošle godine i da bukvalno gladuju.

- Izloženi smo neviđenoj torturi, nazivaju nas stokom sa Balkana, a nas devojke kučke sa istoka. Stpendija nam kasni, tačnije od oktobra nismo dobili ni evro od obećane sume, pa smo u još goroj situaciji, jer bukvalno gladujemo i borimo se da preživimo – objašnjava vidno potresena studentkinja.

Jelena nam opisuje da su studenti smešteni u Kampusu, koji se nalazi na nekoj livadi u okolini Parme i prinuđeni su da putuju oko 50 minuta autobusom do koledža.

- Smešteni smo u Kampusu, koji je udaljen 50 minuta vožnje autobusom od Parme, pa smo prinuđeni na to da plaćamo prevoz koji retko saobraća, a košta dva evra. Zbog nemanja novca i stipendije koja nikako da stigne prinuđeni smo da putujemo peške do koledža na predavanje – kaže Jelena.

Ona dodaje da su u tom smeštaju odsečeni od sveta, jer nema telefona, Interneta i niti bilo kog drugog vida komunikacije sa ostatkom sveta.

- Bukvalno smo odsečeni od sveta, svu komunikaciju prinuđeni smo da obavljamo dok smo u Parmi, a kada se vratimo u smeštaj, postajemo izolovani jer nema telefona, Interneta niti bilo čega drugog. Uz sve to, smeštaj je nasred neke njive, gde se uzgajaju domaće životinje, pa je često i miris koji dopire odatle nesnošljiv – ogorčena je naša sagovornica.

Ona objašnjava da bi stipendija trebalo da obuhvata smeštaj, hranu (misli se na bonove za ručak od ponedeljka do subote, nedeljom ništa od bonova), knjige, prevoz, osiguranje i džeparac od 150 evra. To je bilo u oglasu za dodelu stipendija.

- Od svega toga nema ništa, jer smo u septembru dobili obaveštenje da je zbog finansijske krize stipendija u kašnjenju i tako do današnjeg dana ništa nismo dobili, pa se na sve moguće načine dovijamo kako da učimo i ujedno preživimo – tvrdi Jelena.

Ona objašnjava da u studentskoj menzi, gde studenti ručaju za bonove koje su nekako "iskamčili od koledža", moraju da plate jedan evro da bi dobili uz obrok i poslužavnik i escajg.

- Prinuđeni smo i oko menze da se snalazimo, pa tako nas nekoliko sakupi jedan evro za poslužavnik i escajg, iz kojeg zajedno jedemo da bi nam ostalo posle para da popijemo flašu vode – prepričava u suzama ona.

Jelena tvrdi da su im iz Koledža saopštili da od 02.04.2012. godine neće biti dovoljno bonova za menzu, pa su studenti sada u još većem strahu za opstanak.

- Obavestili su nas da neće biti dovoljno bonova ni za hranu, dodatne poslove ne možemo da radimo, jer je sve to rad na crno, pa smo u strahu da ako pokušamo tako da zaradimo koji evro, mogu da nam ukinu studije i proteraju nas – kaže na kraju ona.

(D. Zlojutro)