NEMATE NOVCA ZA KNJIGE? Evo gde ih možete dobiti POTPUNO BESPLATNO!

Iako mnogi od nas ni za šta na svetu ne bi menjali momente u kojima ušuškani u udobnoj fotelji listamo stranice neke knjige, uz kafu ili toplu čokoladu, napredak svih mogućih tehnologija omogućio je da najrazličitiju literaturu, koja se broji milionima, u današnje vreme možemo da čitamo i onlajn.

50 knjiga koje morate pročitati pre nego što umrete. Budite iskreni, koliko ste ih pročitali?

Ostavljajući romantične trenutke provedene u oblaku mirisa tek odštampane knjige, ili prašine skinute s nje, u nekim ranijim stolećima, 20. vek smestio je čovekovog najboljeg druga - u kompjuter.

Baze u kojima je moguće naći veliki deo onoga što je ikada izašlo ispod štamparskog tiska nazivaju se digitalnim bibliotekama.

Za razliku od onih tradicionalnih, u koje možete da kročite i bukvalno, satima razgledate knjige i časopise, spremate ispit ili pišete naučni rad, ove smeštene na mreži nisu limitirane slobodnim prostorom na policama.

Samim tim, one su i daleko jeftinije za održavanje, jer nema izdataka za plaćanje osoblja, čuvanje knjiga i nabavku novih.

Njihova najveća prednost je to što je moguće digitalizovati više miliona knjiga - godišnje - a nije za zanemariti ni to što delo koje vas zanima možete čitati sa bilo koje tačke na planeti - dokle god na njoj ima interneta.

Kad je reč o njemu, razlikuju se onlajn knjige, koje možete otvoriti samo kada imate pristup mreži i one elektronske, koje se mogu "skinuti" i čitati sa tableta, telefona ili nekog drugog uređaja.

Foto: amazon.com

Još jedna od razlika između izdanja koja možete držati u rukama i onih koja se čitaju tako što ih digitalno listate ili samo skrolujete niz njihove stranice, je ta što ove prve neretko sadrže i audio ili video materijale.

Budući da digitalne zbirke knjiga vode pojedinci, organizacije ili predstavljaju "onlajn ispostavu" biblioteka od cigli, ili institucija iste strukture, one mogu biti organizovane na različite načine: neke od njih predstavljaju nacionalne, pa i svetske projekte, dok su druge klasičan biznis.

Projekat Gutenberg, Evropska biblioteka, Projekat milion knjiga ili Gugl knjige su samo neke od riznica u kojima je moguće naći knjige, novine, časopise, audio-zapise i druge materijale iz celog sveta, uz naknadu ili bez.

Foto-ilustracija: Foter

I dok ovi sajtovi nude baze sastavljene od stotina i stotina hiljada naslova, Srbija raspolaže nešto skromnijim zalihama.

Primera radi, Elektronske knjige nude izdanja u pdf-u na srpskom, hrvatskom i bosanskom jeziku, koja su podeljena u više kategorija, poput "savremena književnost", "sedma sila" ili "naučna fantastika", a koje možete "daunloudovati" i čuvati na svom hard-disku.

Sličan je i blog "Besplatne e-knjige", na kom će vas sačekati spisak autora čija dela ovde možete preuzeti, baš kao i na "lageru" Cicilendbiblioteke, gde ćete naići na brojne pisce - od Đorđa Balaševića, preko Marije Jurić Zagorke, do Tolkina.

Za razliku od njih, koji ne zahtevaju ništa osim da pretražite ono što vas zanima, na sajtu onlineknjige.com se prvo morate registrovati. Nakon toga, možete da uživate u delima filozifije, misterije, politike, kao i naučnim knjigama, a pre čitanja možete da zavirite u odlomke iz njih.

Printskrin: onlineknjige.com

Antropologija srpske književnosti uvešće vas u svet doživljaja naših najpoznatijih pisaca, za koji vam ne treba čak ni brzi internet, a ako ne želite da pogrešite u izboru knjiga - krenite redom.

Dela štampana početkom 19. veka, iz izuzetno širokog spektra žanrova, naći ćete na sajtu Antikvarne knjige, koje možete kupiti i za manje od 100 dinara po komadu.

Oni koje zanima samo određeno štivo, obradovaće Ljubavni romani koje mogu čitati pretežno besplatno, dok je za neke od njih potrebno pretplatiti se za par stotina dinara mesečno.

Ukoliko na početku svog onlajn čitalačkog poduhvata, pre nego što se otisnete u svet, želite da ovladate srpskom književnošću, na raspolaganju vam stoji zbirka Narodne biblioteke Srbije "Srpska književnost u 100 knjiga", koja obuhvata naša najznačajnija književna dela od 12. do 20. veka.

(Jovana Babić)