SVE O EL ČAPU GUZMANU: Zbog sina kolje 387 ljudi, zbog puteva droge bi bacio atomsku bombu (FOTO) (VIDEO)
Hoakin Arčivaldo Guzman Loera zvani "Kratki Guzman", rođen u blatu, legendu o sebi gradi već četiri decenije. Jedna anegdota kaže da je tokom masivne potrage za njim od strane vojske i policije, imao običaj da iznenada ušeta u restoran, naredi da se ostalih gostima oduzmu mobilni telefoni, naruči hranu, jede i ode, pre toga plativši račun svima u lokalu
Jula 2015. godine svet je potreslo spektakularno bekstvo iz zatvora u režiji Hoakina Arčivalda Guzmana Loere, poznatijeg kao "El Čapo Guzman", što u prevodu sa španskog znači "Kratki Guzman" (visok je samo 168 cm). Prošao je on tada, naime, kroz tunel dugačak kilometar i po, prokopan do ispod tuš-kabine u njegovoj ćeliji.
Preporučujemo
OVA SRPKINJA MESEČNO "RODI" DVE BEBE: O Ireni Petrović priča CEO SVET! (VIDEO) (FOTO)
(VIDEO) SNS AKLAMACIJOM PODRŽAO VUČIĆA! Srbija ide na vanredne izbore, odlaže se IZBORNA SKUPŠTINA naprednjaka (FOTO)
ONA JE ZAMENILA EL ČAPA GUZMANA: Marija Tereza je najbolji učenik PABLA ESKOBARA (FOTO)
8. januara ove godine ponovo je uhapšen u jednako spektakularnoj akciji meksičkih marinaca u blizini obale u njegovoj rodnoj saveznoj državi Sinaloi, u Meksiku.
Kako je došlo do toga da ga "Forbs" nazove najvećih kraljem droge svih vremena i smesti na 41. mesto najmoćnijih ljudi planete, da američka DEA (Uprava za suzbijanje droge) tvrdi da je po uticaju i dosegu svog kriminalnog sindikata nadmašio Pabla Eskobara, a da mu Čikaška komisija za kriminal pre nekoliko godina daruje titulu državnog neprijatelja broj jedan, titulu koju je pre njega nosio samo Al Kapone?
Da bismo odgovorili na ova pitanja, krenućemo od samog početka njegovog života. Krenućemo iz kaljuge u kojoj je došao na svet.
"DIJAMANT" U BLATU
Rođen je u siromašnoj porodici u selu La Tuna u opštini Badiraguato, u saveznoj meksičkoj državi Sinaloa, od oca Emilija Guzmana Bustiljosa (zvanično, bio je stočar; nezvanično, gajio je mak) i majke Marije Konsuele Loere Perez. Sve do njegovog rođenja, generacije i generacije Guzmana su se rađale i umirale u La Tuni.
>>> Ako vas zanima kako se u španskom kulturnom krugu dobijaju prezimena, predlažemo vam da pročitate naš raniji tekst o tome >>> ŠPANSKA PREZIMENA SU VAM ŠPANSKA SELA? Sve će vam biti jasno ako pročitate ovaj tekst!
Tačan datum kada je došao na svet je sporan. U opticaju su 25. decembar 1954. godine, te 4. april 1957. Ne znamo koji je od njih tačan, niti možemo sa sigurnošću da tvrdimo da nije u pitanju neki treći. Šta da pričamo kada se ne znaju ni imena njegova tri starija brata koja su umrla prirodnom smrću dok je bio još mali? Zna se, ipak, da (je) ima(o) dve mlađe sestre koje se zovu Armida i Bernarda, i četiri mlađa brata: Migela Anhela, Aurelijana, Artura i Emilija.
Svoju imperiju El Čapo je počeo da gradi prodajući pomorandže na mesnoj pijaci, a to mu se toliko osladilo da je odlučio da napusti školu i potpuno se posveti biznisu.
KRVAVI PUTEVI DROGE: Sve o meksičkim narko-kartelima (FOTO) (VIDEO)
Ali ne biznisu sa pomorandžama, već sa makom i marihuanom, ako je pretpostavka o toj aktivnosti njegovog oca tačna; navodno je otac sve pare tako zarađene trošio na alkohol i žene, zbog čega je mladi Hoakin odlučio da sam počne sa proizvodnjom kanabisa, u 15. godini, skupa sa svojim bratom Arturom i tri rođaka - Alfredom, Karlosom i Hektorom.
Zna se da ga je otac regularno tukao, dok ovaj nije porastao dovoljno da mu se suprotstavi. Zbog toga ga je otac izbacio iz kuće, pa je živeo kod bake, a majka mu je bila emotivna podrška.
U tom periodu je i stekao nadimak "Kratki", a nekoliko godina kasnije je preko svog navodnog ujaka Pedra Avilesa Pereza - jednog od prvih velikih meksičkih krijumačara marihuane, koji je ujedno prvi tu robu prebacio u SAD avionom - ušao u svet organizovanog kriminala. Međutim, toliko se malo pouzdanih informacija zna o El Čapu iz tog perioda da podatke kao što rodbinska veza sa pomenutim bosom, treba uzimati sa velikom dozom rezerve.
POČECI U PODZEMLJU
Priključivši se Gvadalaharskom kartelu tokom sedamdesetih godina, krenuo je da radi za lokalnog šefa Hektora Palmu zvanog El Gvero, prvobitno nadgledajući prenos droge do meksičko-američke granice.
Međutim - budući da je bio ambiciozan, pragmatičan, ozbiljan i predan poslu, da je neprestano pritiskao svoje pretpostavljene da povećavaju količine narkotika, da je lično pucao u glave krijumčara koji su kasnili sa dostavom ili krali ili pregovarali sa konkurencijom - početkom osamdesetih upoznali su ga sa Feliksom Galjardom, glavešinom kartela.
Galjardo ga je prvo postavio za svog ličnog šofera, da bi mu potom poverio koordinaciju transporta narkotika iz Kolumbije do Meksika, odakle je Hektor Palma preuzimao i prebacivao robu u Ameriku; Meksikanci su inače dugo tako radili za Kolumbijce, i dobijali nadoknadu za svaki kilogram, ali je ta ruta kolumbijskim kartelima bila sekundarna, pošto je glavna išla preko Kariba.
Meksiko je ipak postao primarna ruta za Kolumbijce sredinom osamdesetih kada su Amerikanci razbucali karipsku vezu, pa su i momci iz Medeljina i iz Kalija shvatili da im je jednostavnije da Meksikancima prepuste posao prenosa. To je bio ključan trenutak za razvoj današnjih meksičkih narko-kartela koji su rak rana tog društva.
Američka DEA uspešno se tih godina infiltrirala u Gvadalaharski kartel, a na bazi njihove informacije meksička vojska je izvršila veliku raciju koja je snažno udarila Feliksa Galjarda po džepu. On je odgovorio tako što je svirepo ubio doušnika, zbog čega je krenula masovna akcija svih državnih službi.
ZVEZDA JE ROĐENA
El Čapo Guzman se time dobro okoristio, i još bolje pozicionirao u kartelu. Premda je živeo u Gvadalahari, drugi bitni centar njegovih aktivnosti bio je u pograničnom gradiću Agva Prijeta u državi Sonora.
Širom zemlje imao je nekretnine, kupljene od strane poverljivih ljudi i registrovane na lažna imena, koje su korišćene za skladištenje droge, oružja i novca. Takođe je imao i više rančeva koji su mahom bili smešteni u državama Sinaloa, Durango, Čivava i Sonora.
Negde u to vreme je postao prvi koji je koristio tunele prokopane ispod zemlje za krijumčarenje "robice" u Ameriku; su obrnutom smeru, milioni dolara iz Amerike su stizali u aktn-tašnama avionima, a "podmazivanje" carinskih službenika je osiguravalo da niko ništa neće proveravati.
Kada je 1989. godine Galjardo uhapšen došlo je do "skuštine" bosova u Akapulku gde je dogovorena podela teritorije i gde su formalno uspostavljeni novi karteli: Tihuanski, Čivavski, Huareski i Sinaloaski.
Ovim poslednjim su rukovodili Ismael Zambada, Hektor Palma i Guzman, koji je posebno bio zadužen za dva granična prelaza koji su meksičke države Sonoru i Baha Kaliforniju spajali sa Arizonom i Kalifornijom. Ali, već je tada Amerikancima postajalo jasno da je El Čapo taj koji je stvarni glavešina ovog kriminalnog sindikata.
Takođe je postalo jasno da podela teritorije i zamišljeni mir među tim novim kartelima neće moći da se održi. Naznaka toga je bilo ubistvo sinaloaskog "ambasadora" od strane braće Areljano Feliks, glavešina Tihuanskog kartela.
Siguran dokaz? Ono kad su braća Areljano Feliks poslali venecuelanskog narko-trafikanta Rafaela Klavela da zavede ženu Hektora Palme.
Ovaj ne samo što ju je ubedio da pobegnu u San Francisko sa Palmino dvoje male dece, nego i da podigne sedam miliona dolara sa jednog Palminog računa. Zatim joj je odrubio glavu i poslao je Palmi u kutiji, i odleteo sa decom u Venecuelu. Dve nedelje kasnije bacio ih je sa mosta i tako ubio, preneo je "LA Times" zvanično saopštenje meksičke policije. Dečak Hektor je imao pet godina, devojčica Natali četiri.
Usledile su otmice, mučenja i ubistva još Guzmanovih ljudi, a čak je izvan jedne El Čapove rezidencije eksplodirala automobil-bomba. Poruka je shvaćena, izazov prihvaćen.
3. septembra 1992. godine u gradu Iguala, Guzmanovi i Palmini momci ubijaju devet ljudi, a među njima su i advokati i članovi porodice uhapšenog Feliksa Galjarda za koga dvojac smatra da je takođe umešan u rat protiv njih. Dva meseca kasnije na ulicama Gvadalahare je pokušan atentat na Guzmana.
Odmah je uzvraćeno kada je grupa Guzmanovih komandosa upala u diskoteku u kojoj su bili dvojica braće Areljano Feliks, Ramon i Fransisko Havijer, i otvorili vatru. Pucnjava je trajala osam minuta, šestoro ljudi je poginulo, ali su braća pobegla kroz ventilacioni otvor.
Narednih šest meseci ubistva viših i nižih kartelskih "službenika" su se nastavljala, šireći se na skoro sve severne meksičke države, ali glavešine su i dalje ostajale žive.
Tada je došao 25. maj 1993. godine. Nakon bezuspešne potrage za Guzmanom po Gvadalahari, Fransisko Havijer Areljano Feliks je kupovao kartu za Tihuanu na aerodromu kada ga je doušnik obavestio da je da El Čapo u kolima na parkingu, i da čeka let za Puerto Valjartu.
Dvadeset Tihuanjana se odmah pokrenulo i izrešetalo njegov beli "merkjuri grand markiz" tačno u 16:10h. Samo što to nije bio njegov "merkjuri grand markiz"; Guzman je sedeo u zelenom "bjuiku" nešto dalje i bezbedno se odvezao čim je pucnjava počela. Izrešetani automobil je pripadao biskupu Gvadalahare, kardinalu Huanu Hesusu Posadasu Okampu, koji je preminuo na licu mesta, zajedno sa još šest osoba, uključujući i šofera.
Te iste noći ondašnji predsednik Sjedinjenih Meksičkih Država (kopiranje SAD više nego očito) Karlos Salinas de Gortari je momentalno odleteo u Gvadalaharu i naredio sveobuhvatni lov na sve koji su umešani, uključujući i El Čapa, čija je slika tada prvi put dospela u medije.
Da bi izbegao hapšenje, prvo je pobegao na svoj obližnji ranč a potom i u srce republike, u Meksiko Siti, gde je u hotelu proveo oko desetak dana. Tada se navodno susreo i sa jednim svojim saradnikom kojem je predao 200 miliona dolara da bi se ovaj brinuo o njegovoj porodici, a istu sumu je (takođe navodno) dao drugom saradniku da bi poslovi kartela mogli neometano da teku. Sve za slučaj njegovog dužeg odsustva.
Lažnim pasošem na ime Horhe Ramos Perez otputovao je 4. juna u Gvatemalu sa ljubavnicom, nekolicinom saradnika i telohranitelja, sa namerom da se nastani u El Salvadoru te da ubuduće odatle vodi poslove. Jednom gvatemalanskom vojnom zvaničniku je platio 1,2 miliona da ga sakrije, ali je neko svejedno poslao dojavu vladi.
Gvatemalanske oružane snage su ga uhapsile 9. juna u hotelu u Tapačuli, u blizini granice sa Meksikom; dva dana kasnije je isporučen svojoj domovini i smešten u strogo čuvani zatvor u Almoloji de Huarezu, u državi Meksiko (da, u Meksiku - koji se zapravo zove Sjedinjene Meksičke Države - postoji i posebna država koja se zove Meksiko i koja u potpunosti okružuje Federalni distrikt Siudad de Meksiko, odnosno Meksiko Siti; tako da se može reći da postoji Meksiko koji se nalazi u Meksiko koji se nalazi u Meksiku).
GOSPODAR
Dve godine nakon njegovog hapšenja, u ruke državnih organa je pao i Hektor Palma, koji je međutim isporučen Americi gde i dalje služi zatvorsku kaznu (on izlazi na slobodu 16. jula ove godine, pa će biti zanimljivo videti šta će da se desi, imajući u vidu novo hapšenje El Čapa).
Zbog takvih okolnosti, na "vlasti" u kartelu ostali su samo Ismael Zambada i Guzman kao vladar iza rešetaka čije je operacije na terenu vodio brat Arturo.
1995. godine osuđen je na 20 godina robije i prebačen u drugi strogo čuvani zatvor, u državi Halisko. Njegovi saradnici su međutim donosili tone keša i podmićivali upravu i čuvare tako da je Guzman živeo u zatvoru jednako udobno kao i na slobodi. Šta više, postoji priča da su mnogi čuvari bukvalno radili kao El Čapova posluga.
Sve se promenilo kada je optužnicu protiv njega podnelo tužilaštvo u San Dijegu, a Meksiko odlučio da ga isporuči Americi. Zbog toga je 19. januara 2001. godine izveo svoje prvo bekstvo iz zatvora: čuvar po imenu Fransisko Kamberos Rivera je otvorio elektronska vrata njegove ćelije, a ovaj je uskočio u kolica za prljavo rublje koje je Havijer Kamberos odgurao napolje, smestio begunca u automobil i odvezao ga; na benzinskoj pumpi, dok je Kamberos plaćao račun, El Čapo je odšetao u noć.
Tvrdi se da je sve pažljivo isplanirao, da je potrošio 2,5 miliona dolara na plaćanje upravnika zatvora i svih ostalih neophodnih čuvara kao i policije u državi Halisko, i da je ukupno 78 ljudi učestvovalo u bekstvu. Većina zvaničnika zbog toga i dalje služi zatvorske kazne.
Međutim, čak i dok je bio iza rešetaka njegova je organizacija nastavila da jača. Nakon što je 1999. godine pao Kolimski kartel vođen od strane braće Ameskua, pojavila se u podzemlju čitave zemlje potreba za nekim ko će koordinisati isporuke metamfetamina severno od granice.
Taj neko je bio Guzman, koji je postojeću infrastrukturu korišćenu za šverc kokaina i kanabisa iskoristio za otpremanje kristal meta, bez ikakvog novog ulaganja. Sve do tog trenutka, kartel iz Sinaloe je bio udruženi poduhvat El Čapa Guzmana i gorepomenutog Ismaela Zambade; posao sa kristal metom će pripadati samo Guzmanu.
TREĆI MILENIJUM POSLE HRISTA
Konačno na slobodi, Guzman je napokon mogao da se posveti onome što je najviše voleo: direktnom vođenju kriminalnih operacija.
Na putu ka samom vrhu globalnog narko-lanca na ruku su mu išle neke sklonosti koje drugi nisu posedovali, kao što je bio običaj da neprestano putuje po zemlji. Dok su drugi išli u turističke obilaske, on je vredno radio, pa je razvio operacije u 17 od ukupno 31 meksičke države (plus u glavnom gradu koji ima poseban status).
Svog poverljivog čoveka Ignasija Koronela Viljareala je postavio za šefa proizvodnje metamfetamina, nakon što je uspostavio niz visokotehnoloških i izvrsno opremljenih laboratorija širom zemlje, a Viljareal se pokazao tako umešan i dobar u poverenom mu zadatku da je postao poznat kao "Kristalni Kralj".
Giljermo Valdes, bivši šef meksičkog Nacionalnog bezbednosnog i istraživačkog centra, nazvao je Guzmana jednom prilikom "poslovnim genijem" koji "zna da sluša", poseduje "veliku maštu i kreativnost", kao i "liderske kapacitete i stratešku viziju koju drugi narko-bosovi nemaju" zbog čega je priznat i od strane neprijatelja.
Međutim, đavo mu nije dao mira. Nije bio zadovoljan onim što je postigao, želeo je još. I premda su imali dogovor o saradnji sa Huareskim kartelom, na čijem je čelu u tom trenutku bio Rodolfo Kariljo Fuentes, međusobno se nisu voleli. Zajedno sa Zambadom, Esparagosom Morenom i Arturom Beltranom Lejvom, na sastanku u Montereju, dogovorio je njegovo ubistvo.
11. septembra 2004. godine, dok je Rodolfo sa suprugom i dvoje male dece te u pratnji policijskog komandira izlazio iz šoping-mola u gradu Kulijakanu, pripadnici "Los Negrosa" ("Crnci"; u tom trenutku plaćene ubice Sinaloaskog kartela) su iz zasede pucali i ubili Fuentesa i njegovu ženu.
Ovaj događaj je zapravo srušio "pakt" o međusobnom nenapadanju koji je godinama unazad bio relativno rečeno na snazi, a njime je El Čapo pokrenuo krvavi konflikt koji je do sada odneo 60-100.000 života, koji bukti i između samih narko-kartela i između narko-kartela i meksičke vojske, koji skoro da potpada pod definiciju građanskog rata i koji se već i naziva Meksički kartelski rat.
Najgore od svega je to što je El Čapo Guzman od svih narko-bosova najviše profitirao, pošto je njegov Sinaloaski kartel najmanje pogođen. Slučajno ili namerno, tek, ova je organizacija bila najmanje od svih na udaru administracije predsednika Felipea Kalderona (od 53.000 hapšenja u periodu 2006-2010, samo je hiljadu bilo povezano sa El Čapovim ljudima).
Dok su ostali karteli imali prilike da gledaju kako se njihove glavešine ubijaju i odvode na robiju, Sinaloaski je postao najmoćniji i najbogatiji u zemlji, sa znatno većom teritorijom pod svojom kontrolom i sa proširenom paletom proizvoda u vidu heroina iz jugoistočne Azije.
Pojavile su se glasine da je Guzman "drukao" svoje suparnike kod meksičkih vlasti i Amerikanaca, kao i to da je predsednik Kalderon bio namerno iz nekog razloga blag prema njemu.
Tome u prilog išlo je i to što je advokat iz Sinaloe, Loja-Kastro, postao doušnik DEA što je dovelo do razbijanja Tihuanskog kartela i hapšenja Alfreda Beltrana Lejve zvanog El Močomo ("Pustinjski Mrav"), jednog od petorice braće koji su bili Guzmani glavni poručnici na severu države Sinaloa.
Da li je Guzman imao na koncu ikakve veze sa tim, ne zna se, ali su ostala braća Beltran Lejva u tom svakako sumnjala. Zbog toga je objavljen rat i između njih; nekoliko sati po zvaničnoj objavi, pokušan je atentat na Zambadinog sina, a zauzvrat je nekoliko desetina ljudi ubijeno od strane Zambade i Guzmana.
8. maja 2008. godine ubijen je Guzmanov sin Edgar, a El Čapova osveta je bila još strašnija: u narednih mesec dana ubijeno je 116 ljudi, među njima 26 policajaca; u junu je ubijeno preko 128 ljudi, a u julu - 143.
Nije u pitanju bila samo krvna osveta; između očite borbe za dominaciju podzemljem, vodila se i borba za "ljubav" Margarita i Pedra Floresa koji su vodili lukrativni posao u Čikagu i tamo distribuirali preko dve tone kokaina mesečno.
Za sve to vreme El Čapo je bio čovek za kojim su tragale sve meksičke i američke bezbednosne službe. Nijedan jedini narko-bos iz tog dela sveta (uključujući i Pabla Eskobara) nije uspevao toliko dugo da ostane živ i da ostane na vrhu, niti toliko dugo da izbegava hvatanje, uvek korak ispred svojih progonitelja.
Oko njega su počele da se ispredaju legende u Meksiku. Jedna od njih kaže da je imao običaj da iznenada ušeta u restoran, naredi da se ostalim gostima oduzmu mobilni telefoni, naruči hranu, jede i ode, pre toga plativši račun svima u lokalu. O njemu pevaju čak i američki reperi.
Iako se pretpostavljalo da se nalazi u "Zlatnom trouglu", oblasti koja pokriva delove država Sinaloe, Durange i Čivave na planinskom lancu Sijera Madre, to vlastima nije bilo ni od kakve koristi.
Ne samo što je imao nekoliko stotina naoružanih vojnika koji ga čuvaju (navodno, tačno 300), ne samo što je imao svu moguću komunikacionu i kontraobaveštajnu tehnologiju, nego je imao i pomoć u vidu uskih blatnjavih puteva i meštana koji mrze državu a vole novac. Probiti se u planine kopnenim putem i uhapsiti ga bilo je nemoguće, kao i desant iz vazduha, pošto, gde god bio, na vreme bi sve bilo primećeno; pritom, njegovi ljudi su imali i rakete zemlja-vazduh.
Kada je 2014. godine uhapšen, to se nije odigralo u "Zlatnom trouglu" već u letovalištu Mazatlanu. Prethodno je doušnik javio vlastima da se nalazi u Kulijakanu na porodičnom okupljanju zajedno sa Zambadom; policija je međutim imala problem da probije čelična vrata u kući Guzmanove bivše supruge tako da je ovaj uspeo da pobegne tajnim podzemnim tunelom koji je spajao šest kuća i da ode u pomenuti Mazatlan.
Tamo je pao 22. februara 2014. godine oko 6:40h u obalskom hotelu "Miramar", na četvrtom spratu, u sobi broj 401. Deset pikapova meksičke mornarice sa 65 marinaca učestvovalo je u akciji.
Nijedan hitac nije ispaljen, ali pošto se opirao hapšenju (a uhvaćen je u krevetu sa suprugom) udaren je četiri puta; bio je dovoljno pametan da ne pokuša da uzme pušku koja mu je stajala pored kreveta, jer bi u tom slučaju bio ubijen.
Prebačen je u strogo čuvani zatvor u Almoloji de Huarezu (onaj u kojem se prvo obreo 1995. godine) i smešten u sektor u kojem ne postoje prozori i u kojem zatvorenici ne smeju da pričaju međusobno. Čuvarima je bila zabranjena svaka komunikacija sa njim.
Samo uz odobrenje sudije mogao je svakih devet dana da se vidi sa članovima porodice i sat vremena dnevno je provodio u šetnji po dvorištu. Ostatak vremena je bio sam u sobičku u kojem su se nalazili po jedan krevet, tuš i WC šolja. Država je mesečno za nabavku proizvoda za njegovu ličnu higijenu trošila tačno 48 američkih dolara.
I ipak je uspeo da pobegne.
11. jula 2015. godine, nakon što je primio terapiju, Guzman je poslednji put viđen na sigurnosnoj kameri u 20:52h u blizini tuš-kabine, koja je bila jedini deo ćelije koji nije bio vidljiv obezbeđenju.
Nakon skoro pola sata njegovog odsustva, čuvari u kontrolnoj sobi (koji su zapravo sve vreme igrali pasijans na radnom mestu) su shvatili da nešto nije u redu. Nadležnima je trebalo još 18 minuta da stignu do ćelije, a uzbuna - koja je u potpunosti zaključavala zatvor i podizala na noge obližnji vojni garnizon - podignuta je tek u ponoć.
Istraga je otkrila je pobegao tunelom koji je vodio od ispod tuša pa kilometar i po dalje do gradilišta u susedstvu Santa Huanita.
Sam tunel je bio neverovatan: nalazio se deset metara ispod ćelije, a do njega se silazilo merdevinama; bio je visok 170 cm i širok 75 cm - taman za Guzmana; bio je osvetljen, imao je ventilaciju i izgrađen je bio od vrhunskog građevinskog materijaja. Čak je tu bio i motocikl, koji je verovatno korišćen ne samo prilikom prenosa materijala već i za Guzmanovo bekstvo!
Cela zemlja je ustala na noge. Vojska i policija su prevrtale svaki kamen u svim okolnim meksičkim državama, vlada je izdala međunarodno upozorenje za slučaj da ovaj pokuša da pobegne preko aerodroma, graničnih prelaza i luka, svi letovi na međunarodnom aerodromu u Toluki su otkazani, a vojska je okupirala međunarodni aerodrom u Meksiko Sitiju.
31 radnik zatvora se našao u pritvoru, a glave službenika i drugih državnih agencija su počele da padaju. Nagrada za informaciju koja bi dovela do Guzmanovog ponovnog hapšenja određena je na 60 miliona meksičkih pezosa, što je oko 3,8 miliona američkih dolara.
Tokom svog drugog bekstva, El Čapo nije sedeo besposlen. Pored bavljenja preduzetništvom, nedavno smo saznali da je sa njim intervju uradio američki glumac Šon Pen, ekskluzivno za časopis "Roling Stoun", a saznali smo i za njegovu SMS-prepisku sa meksičkom glumicom Kejt del Kastiljo, koja je uostalom i posredovala za pomenuti intervju.
Službeno, informacija koja je dovelo do trećeg hapšenja Hoakina Guzmana došla je od građana koji su prijavili naoružane ljude u kući u obalskom gradu Los Močis u Sinaloi. Posle jednomesečne prismotre, izvršen je napad meksičkih marinaca u ranim časovima 8. januara.
Guzman je zajedno sa svojim poručnikom Oskarom Ivanom Gastelumom Agularom zvanim El Čolo, pokušao da pobegne - TUNELOM (antiheroj naše današnje priče je očigledno kralj podzemnog graditeljstva). Kroz ogledalo u toaletu i tunel ušli su u gradsku kanalizaciju pa posle kilometar i nešto pešačenja izašli na površinu te oteli vozilo. Izdata je državna poternica za ukradenim automobilom.
Četiri federalna policajca su ih zaustavili oko 20 kilometara južno od Los Močisa; pokušaj podmićivanja nije uspeo. Pretpostavljeni, kojima su poslali njihove slike, savetovali su im da se sklone s njima u motel dok ne stigne pojačanje budući da je postojala opasnost od napada kartela, i nedugo potom su ih predali marincima.
ŽENE, SINOVI, KĆERKE
Prvi put se oženio 1977. godine s Alehandrinom Marijom Salazar Ernandez, sa kojom ima barem tri sina. U svojoj tridesetoj godini se zaljubio u Estelu Panju, činovnicu jedne banke u državi Najarit, koju je kidnapovao i potom sa njom imao seksualni odnos. Uskoro su se venčali, ali ne znamo da li je bila zaljubljena ili je razvila stokholmski sindrom.
Sredinom osamdesetih se oženio Grizeldom Lopez Perez, sa kojom je dobio još četvoro dece, tri sina i jednu ćerku. 2007. godine oženio je 18-godišnju kraljicu lepote Emu Koronel Aispuro, ćerku svog poručnika, koja mu je 2011. godine rodila dve ćerke bliznakinje (i to u Los Anđelesu).
Veliki broj njegovih bivših žena i sinova krenuo je njegovim stopama. Ivan Arčivaldo poznat i kao El Čapito uhapšen je 2005. godine i osuđen na pet godina zatvora, ali je pušten tri godine docnije zbog toga što je sudija procenio da nema nikakvih dokaza da novac pronađen kod njega potiče od narko-biznisa, osim toga što mu je otac narko-bos.
EL ČAPOV SIN STUPA NA SCENU? Ništa se nije promenilo, nastavićemo ponosno da radimo!
Već smo pomenuli ubistvo njegovog sina Edgara, ali nismo pomenuli da je njegov brat Arturo ubijen u zatvoru 2004. godine. Međutim, lista upletenih članova uže porodice se tu ne završava. Mnoštvo njih je igralo više ili manje bitne uloge u poslovanju Sinaloaskog kartela, a verovatno ih i dalje igra.
(O. Š.)
Povezane vesti
Marko (17) poginuo nedaleko od kuće, drug se potresnim rečima oprostio od njega: "Vidimo se opet jednog dana"
Bajden presekao: Zabranjen uvoz obogaćenog uranijuma iz Rusije
Pogledajte snimke nakon stravične nesreće u kojoj je poginuo Marko Niketić: "Spremao se za maturu"
Marko Niketić poginuo u stravičnoj nesreći kod Čikaga: Mercedes prepolovljen od siline udara
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
RUSKI PARALELNI SVET U SRBIJI Kako žive Rusi u našoj zemlji: Pokupovali su stanove, imaju svoje restorane, žurke, škole, traže ruske lekare, pa i vodoinstalatere
ALMA NIJE SKOČILA SA DECOM SA MOSTA Veliki obrt u istrazi tragedije: "Valentina je ključna osoba za rešenje misterije"
GENERAL U PENZIJI KRVNIČKI PRETUČEN NA AUTOBUSKOJ STANICI: Trojica napadača ga udarala pesnicama pred svedocima
Mmilan
A kod nas Kristijan kao neki kriminalac?
Podelite komentar
jovan
Svaka cast za tekst
Podelite komentar
Velika SRBIJA
El chapo pao da bi se drugi uzdigo ali svaka cast samo ko je protiv sistema taj je covek
Podelite komentar