Srbi ODBIJAJU ove poslove u Srbiji, a onda jure u Nemačku da ih rade!

Zašto Srbi određene poslove u Srbiji nikako neće da rade, a u Nemačkoj, Americi, Francuskoj i drugim zemljama hoće? Istina je, naravno, jedna i poražavajuća - preko se to više plaća i zato ta radna mesta ostaju nepopunjena! To su, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, mesta za pomoćno osoblje (NK radnici), čistačice, anketari,  terenski komercijalisti i raznorazni fizički poslovi.

Preporučujemo

- Praksa pokazuje da oni koji su registrovani kod nas, najčešće izbegavaju poslove koji su u vezi sa terenskom komercijalom, poslove akvizitera, menadžera prodaje i poslove kod kojih je, u najvećem broju slučajeva, plata na procenat, bez fiksnog dela, a isplata je nakon naplate proizvoda. Ništa više traženi nisu ni teži fizički poslovi iz oblasti građevinarstva, poljoprivrede i rudarstva - tvrdi Đurđica Sučević, načelnica odeljenja za informisanje i izdavaštvo.

NE, NISU PROGRAMERI: Najtraženija zanimanja u Srbiji su - inženjeri, frizeri, automehaničari i kuvari!

Foto: Promo

Teže se popunjavaju i radna mesta na kojima poslodavac očekuje da kandidat obavlja više različitih poslova, kao i poslove kod kojih se ne zna koliko vremena će da provedu na poslu, bez slobodne subote, nedelje, praznika....

Foto-ilustracija: Tanjug/Tanja Valič

Analize NSZ su pokazale da niko neće da radi tamo gde postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja. Ovde se prevashodno misli na težak fizički rad, rad pod zemljom (rudari), pod vodom ili na velikoj visini (građevinski radnici u izgradnji mostova), poslove koji uključuju izlaganje štetnom zračenju (radiolozi) ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena (rad u štamparijama, hemijskoj industriji, proizvodnji hemikalija) ili poslove u neadekvatnim uslovima gde mogu biti izloženi velikim hladnoćama, toploti ili buci.

SVI BI DA BUDU MENADŽERI U DRŽAVNOJ FIRMI, I TO U BEOGRADU: Da li Srbi nemaju gde ili NEĆE da rade?

Međutim, nepovoljni vremenski uslovi, naporan rad i neograničeno radno vreme nisu smetnja onima koji odluče da odu preko.

- Što bih radio ovde teške poslove za neku bednu dnevnicu kad negde napolju mogu da za isti posao dobijem tri puta veću platu?! Jeste teško bez porodice i neizvesno da li ću biti isplaćen i da l' će neko da mi zapleni dokumenta, ali posle pola godine rada, znam zašto sam radio - kaže jedan od mnogobrojnih koji su "trbuhom za kruhom" krenuli put inostranstva.

Inače, zbog odbijanja pomenutih poslova ili nejavljanja poslodavcu kod kojih ih je uputila NSZ, sa evidencije Nacionalne službe obrisano je prošle godine više od 600 osoba. Od toga, 35 njih zbog neopravdanog odbijanja rada na privremenim i povremenim poslovima, 145 lica zbog neosnovanog odbijanja ponuđenog odgovarajućeg zaposlenja, a 459 zbog nejavljanja poslodavcu.

(Slađana Vasić)