BALKANSKI HOSE MUHIKA: Upoznajte gradonačelnika koji nema smartfon, ne vozi luksuzna kola i ne gleda političke emisije (FOTO) (VIDEO)

Grad Zlatar u Hrvatskoj je donedavno nosio neslavni epitet Hipo grada, jer je 90 odsto nekretnina bilo u vlasništvu Hipo banke. Uzimani su veliki krediti za koje je grad uspevao samo da plati kamate, a skoro 20 godina je bio u konstantnom minusu. Prema reviziji iz 2009. godine, zaduženje je bilo neverovatnih 345 odsto graskog budžeta. Računi Zlatara su bili blokirani i mnogi su predviđali da će grad od preko 6.000 žitelja uskoro propasti. Bivši gradonačelnik Miroslav Kopjar je u najtežem periodu za grad izjavio da se "Zlataru neće ništa dogoditi, osim ako ne dođe neki Deda Mraz".

Preporučujemo

ŽIVA LEGENDA: Zbog ovoga ćete još više zavoleti bivšeg predsednika Urugvaja! (VIDEO)

Iz sadašnje perspektive, taj Deda Mraz je došao i pravo ime mu je Stanko Majdak. Zaista nesvakidašnja ličnost na političkoj sceni. Gospodin Majdak je objavio tri zbirke pesama, nema pametni telefon, u slobodno vreme brine o svom vrtu, ne vozi skupi automobil, voli da gleda dokumentarce i citira književnike sa naših prostora. Nedavno je proglašen za najštedljivijeg gradonačelnika u Hrvatskoj, a njegova harizma i prizemnost je ono što je retkost i ono što ga razlikuje od ovdašnjih političara.

Majdak je imao veoma interesantan život. Na čelo grada Zlatara došao je prošle godine kao nestranačka ličnost, a za sebe kaže da nije "jugonostalgičar" jer je prošao "mnoge istorijske vetrometine naše nekadašnje burne zajedničke istorije".

Foto: Privatna arhiva

Prvi čovek Zlatara nadgleda svaku kunu koja izlazi ili ulazi u proračun grada, i što se tiče finansija - ništa ne može da prođe bez njegovog znanja i odobrenja.

S obzirom na potrošnju budžetskog novca po stanovniku, prema istraživanju portala gradonacelnik.hr, gospodin Majdak je proglašen najštedljivijim gradonačelnikom. Prema njegovom stilu života, brige o gradu i njegovim meštanima, skromnom načinu života, mogli bismo da kažemo da na našim prostorima imamo Hosea Muhiku. Iako ne želi da ga porede sa "tim savršeno slobodnim čovekom koji se borio za socijalnu ravnopravnost, kulturu i identitet svog naroda", smatra da bi njemu i mnogima trebao da bude uzor u dobrim delima i potezima koje je učinio.

- Tačno je da na svom radnom stolu nemam kompjuter jer ga koristi radnik koji je na stručnom osposobljavanju. Što se tiče pametnih telefona, poznato je da je u nekim zemljama mobilni promet prestigao desktop promet tj. promet s personalizovanih kompjutera i laptopa, što potvrđuju i sama Guglova istraživanja, ali za mene je pametni telefon samo pomodna i površna funkcija kompjutera koji više pripada stilu i eleganciji mladih. Okružen sam mladim saradnicima i njima smo nabavili pametne telefone, a za svoje potrebe služim se jednim od prvih jednostavnijih modela mobilnih telefona s kojim pokrivam sve oblike komunikacije, potrebne konverzacije, kontakata i dogovora.

Foto: Privatna arhiva

Zlatar ima stari vozni park, jer je po rečima Majdaka, to izraz realnih mogućnosti Grada, kao i njegovih privatno.

- Dok je automobil siguran u prometu i ne ugrožava druge učesnike, mi ćemo se njime služiti.

Malo slobodnog vremena koje ima, koristi na uređenje svoje kuće i vrta. Poseduje puno parcela zemlje na kojima je zasadio nekoliko hiljada ariša, nekoliko stotina borova i oraha koje je potrebno povremeno čistiti. Koliko mu vreme dozvoljava, prvi čovek Zlatara puno čita, piše, na televiziji gleda fudbal, dokumentarne filmove, i naravno dnevnik. Političke emisije na gleda, osim izuzetaka za koje proceni da bi trebalo pogledati.

Foto: kzz.hr

Gospodin Majdak veoma voli književnost, objavio je tri zbirke pesama: ljubavne, opšte i religijske. Svoj početnički prozni rad napisao je i objavio u trećem razredu osnovne škole. Od tada do danas je stalno vezan uz knjigu i pisanje. Prema njegovim rečima, čitanje ga odmara, pisanje oslobađa. Retkost je da jedan političar misli, a kamoli da se bavi književnošću. Gradonačelnik Zlatara nam je otkrio odakle pasija za pesmama i koje književnike ceni sa naših prostora.

- Moja generacija u obaveznoj školskoj lektiri imala je sve značajnije vaše književnike i pesnike i bilo je normalno da smo ih čitali. Čitali smo na ćirilici i latinici. Uvek ponavljam da je kultura jednog naroda utoliko veća ukoliko prihvata pozitivne elemente druge kulture, a isto tako je i s pojedincima. Svakako bi bio siromašniji, pa čak književno i intelektualno osakaćen, da nisam čitao dela vaših književnika i pesnika, upoznao se sa vašom istorijom i kulturom. Neki to u Hrvatskoj ne žele prihvatiti i danas ću biti pomalo jeretik kada kažem da je Branko Ćopić neizostavni deo moje kućne biblioteke. Njegova pesma "Na putu slavnih predaka" šalje jednu posebnu i ponosnu poruku. Pesma Vaska Pope "Vrati mi moje krpice" ide uz "Krčmarske Moskve" Sergeja Jesenjina. Pesma "Mostarske kiše" Pere Zubca meni je draga i uporediva sa pesmama Nerude, Lorke, Cesarića. Momu Kapora s romanom "Foliranti" u sebi upoređujem sa romanom "Kužiš stari moj" Zvonimira Majdaka. Svi su oni, uz meni najdraže hrvatske kniževnike, pesnike, filozofe, naučnike, posloženi na policama moje biblioteke. Mislim da ćete u privatnoj biblioteci u Srbiji teško naći "Novi zavet Gospoda našega Isusa Hrista" koje je preveo Vuk Stefanović Karadžić i izdao u Beču 1864. godine, koji ja posedujem.

Foto: Privatna arhiva

U bivšoj Jugoslaviji deo radnog veka je radio kao inspektor u miliciji, a do penzije u policiji. Zbog obrazovanja i funkcije koju je imao, nije imao većih problema jer je svoj posao nastojao da izvršava stručno i profesionalno. Atmofsera koja je tada vladala u državnim službama nije bila za pohvalu, imao je problema, ali i da bi sve otišlo u preveliku širini za naš razgovor ukoliko bi sve nabrojao i prokomentarisao iz današnje perspektive.

Učestvovali ste u ratu 90-tih od prvog do poslednjeg dana. Da li bi nam svima bilo lakše da ga nije bilo, i da li bi živeli možda bolje?

- Poslužiću se Isidorom Sekulić koja piše Krleži: "Ko čita vaše knjige, ko recimo pročita Zastave i vidi šta se s čovekom i oko njega događa, on mora zamrziti svaki rat." Krleža odgovara: "Nije istina. U čoveku živi zver i on ide u rat kao u lov. Čovek nije oslobođen podsvesne žeđi za krvlju, on puca kao lovac." Da smo kao ljudska bića iskorenili narav o kakvoj govori Krleža, da nismo bili u "balkanskoj krčmi u kojoj su se pogasila svetla", da je prevladao razum, tolerancija, da su susdržane želje, mračni porivi …. , da smo…. da su… rata ne bi bilo. Nažalost, on nam se dogodio i mislim da smo konačno izvukli pouku: "Ne daj Bože nikada više takvo što na ovim prostorima".

Foto: Privatna arhiva

O gradu koji vodi kaže da mora da vrati svoje mesto koje je imao u prošlosti. Zlatar se nalazi u Krapinsko-zagorskoj županiji, nedaleko od prestonice Hrvatske.

- Mislim da su vrlo retki ljudi u Gradu Zlataru, Hrvatskoj, a da ne govorim u Republici Srbiji, koji znaju da je po kazivanju Miroslava Krleže, srpska književnica i putopisac Isidora Sekulić s nekim piscima bila u poseti Hrvatskom zagorju. Napisala je reportažu iz Zlatara u kojoj kaže da je to lepo malo zagorsko "mestašce" s dve gostionice i jednom crkvom, pa iako je te nedelje rođendan kralja Petra, crkva je prazna, a gostionice su pune, a u nekoliko kuća "visile su na zidu slike cara Franje Josipa“.

Po njegovim rečima, grad Zlatar po svom istorijskom nasleđu u kulturi, sportu, upravi, privredi, turizmu i drugim stvarima, ima čvrste temelje i predispozicije da bude perjanica ne samo za takozvanog istočnog dela županije već celog Hrvatskog zagorja.

Foto: Privatna arhiva

Stanko Majdak je za gradonačelnika Zlatara izabran 2013. godine, ali je zbog opozicije u Gradskom veću s većinom odbornika iz HDZ-a srušila budžet pa je sam morao da izađe na nove izbore u 2015. godini. Tada je nadmoćno pobedio opoziciju i dobio poverenje, koje prema njegovim rečima, nije smeo da izigra.

- Kada smo izašli na ponovljene izbore građani Grada Zlatara i okolnih naselja već su mogli da vide rezultate našeg upravljanja Gradom. Odmah čim sam došao na čelo počeo sam da stvaram svoj tim saradnika i odredio zaduženja, tj. "resore". Svaki dan mi šefica računovodstva daje izvod iz žiro-računa s vidljivim prihodima i rashodima. Iste na mesečnom, kvartalnom, polugodišnjem i godišnjem nivou upoređujemo sa prethodnom godinom. Grad Zlatar je do mog dolaska nosio stigmu Hipograda zbog enormnog zaduženja kod Hipo banke. Sva ta zaduženja i ogromne dugove prema dobavljačima dubinski smo proanalizirali i napravili plan kako i na koji način ih postepeno reešiti. Danas je ta stigma skinuta i mi smo, kako ja volim reći, prodisali na jedno plućno krilo i lovimo vazduh za drugo.

Cenu koju je morao da plati zbog svoje posvećenosti radu i Gradu je da u protekle tri godine nije koristio godišnji odmor. Koliko savesno i pošteno radi svoj posao ide i činjenica da je njegova naknada 3.400,00 kuna (oko 450 evra), volonter je i nije hteo da se profesionalizuje i stvori dodatne troškove Gradu.

Foto: Privatna arhiva

Laskavu titulu koju je dobio kao najštedljiviji gradonačelnik Hrvatske, zbog čega je privukao pažnju medija. Doduše, ima i onih koji na to nisu gledali dobronamerno.

- Odmah moram reći da nisam znao da se takva statistika i istraživanje vodi. Kada je to objavljeno, moram da priznam da mi je godilo iako već sada osim čestitki ima i zlobnih komentara, omalovažavanja i podcenjivanja što samo po sebi dokazuje da je tema pogođena i zavređuje pažnju. Ako Vam se dogode ovakve pozitivne stvari ne treba pasti u euforiju već naprotiv još više raditi kako bi postigli još veće i bolje rezultate. Ovaj uspeh je uspeh mog tima. Moja zamenica Jasenka Auguštan-Pentek zadužena je za projekte infrastrukture, šef društvenih nauka zadužen je za funkcionisanje Jedinstvenog upravnog odeljenja, diplomirani pravnik vodi poslove praćenja zakona, uredbi, odluka i brine o njihovom provođenju i implementiranju u naše pravne akte, šefica računovodstva diplomirani ekonomist avodi računovodstvo. Važno je napomenuti kako ja kao gradonačelnik sve navedeno koordinišem i donosim konačne odluke, jer sam jedini materijalno i fiskalno odgovoran.

Majdak je na čelu grada Zlatara tri godine i s pravom se ponosi postignutim. Ono što je zanimljivo je da je na mesto gradonačelnika došao kao nestranačka ličnost, i na to gleda kao veliku prednost.

- Biti nestranačka osoba, biti nezavisan od stege, discipline, nametanje nekakvih stranačkih stavova, a konačno jedne ideologije (leve ili desne sasvim svejedno) je ogromna prednost. Na izbore sam izašao, pre svega, svojim imenom i prezimenom i postignućima koje sam u svom životu do tada ostvario. To su birači prepoznali. Put koji preostaje prema vrhuncu još je naporan i dugačak. Raduje me da će oni koji posle nas kada stignu do vrha moći da uživaju u pogledu u ponor i na dolinu iz koje smo izašli.

Za političku scenu u Hrvatskoj smatra da je slična ili ista kakva je bila u svim novostvorenim demokratskim državama. Smatra da se ona uči, i da je najskuplji oblik društvenog i državnog uređenja. Ističe da u demokratskoj abecedi "moramo prvo da naučimo da je granica moje slobode u granicama slobode drugog čoveka, druge države, druge kulture, a istovremeno u uzajamnosti i prožimanju međusobnih različitosti". Zlatarski gradonačelnik prati i situaciju u Srbiji.

Foto: Privatna arhiva

- U Srbiji mi se ne dopada ekstremni nacionalizam kojeg na žalost nisu pošteđene i mnoge zemlje Evrope i sveta. Ekstremni nacionalizam vodi u isključivost, netoleranciju, povratak u mračnu prošlost. Povlači za sobom pokušaje revizije te iste prošlosti i vraćanju na pozicije sukoba među narodima koje današnja generacija mladih ljudi ne treba, a u većini i ne želi. Svim barjaktarima takvih djla za kraj toplo preporučujem esej Miroslava Krleže "O malograđanskoj ljubavi spram hrvatstva", a u čijem podnaslovu bi slobodno mogli dopisati: „Spram srpstva, spram crnogorstva, spram slovenstva, spram mađarstva…"

Pesnik, vernik, gradonačelnik, bivši inspektor, politikolog... Šta još treba da znamo o Stanku Majdaku?

- Uz sve to setim se Branka Zbutege koji je spomenuo jednu jevrejsku kletvu koja je i mene zadesila: „Dao ti Bog interesantan život“. Funkcija gradonačelnika, medijska pažnja, e-mail pošta, silni pozivi i SMS-ovi na mobilnom telefonu, to je upravo ta kletva od koje ću se verujem uspeti da se oslobodim.

Kaže da kad dođe to vreme, verovatno će poput Kandida ili Dioklecijana saditi kupus ili nešto drugo u svom vrtu, prepušten samoći i tišini svog rodnog mesta Donje Batine.

(Nataša Ivanovski)