OTVORENI TAJNI AMERIČKI DOKUMENTI: Klinton 1994. pod PRITISKOM EVROPE pravio ustupke Srbima

SAD su u novembru 1994. donele odluku da će otpočeti pregovore sa Srbima u BiH i uzeti u obzir i njihove stavove o razmeni teritorija sa Bošnjacima i Hrvatima, proizlazi iz dokumenata iz perioda administracije američkog predsednika Bila Klintona koji su nedavno deklasifikovani, prenose "Nezavisne novine".

Preporučujemo

U zaključcima Klintonovog Glavnog komiteta za nacionalnu bezbednost iz novembra 1994, kojem su prisustvovali najviši Klintonovi saradnici, doneta je odluka da se uđe u dijalog sa Srbima iz BiH, a iz dokumenta je posredno vidljivo da su se Amerikanci na ovaj korak odlučili nevoljno i pod pritiskom Evropljana.

"Istovremeno dok budemo odmrzavali naše kontakte sa bosanskim Srbima, mapa Kontakt grupe ostaje početna tačka za pregovore o teritoriji. Kontakt grupa bi neformalno mogla razmotriti i razmenu teritorija na bazi obostrane saglasnosti strana", istaknuto je u dokumentu. Dalje se ističe, ne samo saglasnost SAD da se uđe u moguću razmenu teritorija, već i da "Kontakt grupi na stolu ostavlja opciju povezivanja Federacije BiH i entiteta bosanskih Srba sa susednim državama na bazi ravnopravnog tretmana".

"Nezavisne" navode da su tako, dok su 1993. razmatrale vazdušne udare i kopnenu operaciju protiv RS, pa i napade na Srbiju, SAD već naredne godine pristale na velike ustupke Srbima, na čemu je i bio baziran plan Kontakt grupe 51:49 odsto. U delu dokumenta u kojem se govori o dugoročnim merama u slučaju da RS ne prihvati ponuđeni plan, ističe se da vazdušni udari i podrška bošnjačkim snagama ostaju na stolu u periodu do dve godine "nakon čega bi Bosanci (Bošnjaci) bili prepušteni sami sebi".

Prema oceni "Nezavisnih", SAD su se odlučile da izađu u susret Srbima zbog rasta unutrašnjeg pritiska u SAD. Ovaj medij navodi da se iz pomenutog dokumenta može zaključiti da se Amerikancima žurilo da Srbi prihvate kakav-takav plan kako ne bi bili dovedeni u situaciju da moraju jednostrano da ukinu embargo na oružje i praktično ugroze odnose sa Evropom. "Nezavisne" prenose i podatak da je na sastanku 5. februara 1993. razmatrana vojna intervencija protiv RS i direktna podrška Bošnjacima, u sklopu implementacije Vens - Ovenovog plana. Tada, kako stoji u transkriptima, u sobu ulazi Al Gor, američki potpredsednik.

"Ja se ne slažem (sa upotrebom sile). Svet jeste dozvolio užasnu stvar u BiH, ali uvek sam bio oprezan kad je u pitanju korištenje vojne sile, kao što sam siguran da će biti i Bil Klinton", rekao je Gor. Državni sekretar Voren Kristofer ukazao je da bi čak i najbolji sporazum zahtevao neku vrstu upotrebe sile, na šta je Gor kratko odgovorio da "američki narod ne želi da šaljemo naše momke tamo".

(Telegraf.rs/Tanjug/Nezavisne novine)