POTREBNO 30 MILIONA EVRA ZA STABILIZACIJU: RTB Bor-u potreban obrtni kapital za razvoj rudarstva (FOTO)

RTB Bor ima ozbiljnu budućnost, ali mu trebaju obrtna sredstva da dođe do više sopstvenih sirovina. RTB-u treba 30 miliona evra za stabilizaciju i "utezanje“ rudarstva i to je najvažnija stvar koja se mora reći jasno i glasno. 

Kompanija nastavlja da radi sa istim brojem radnika, zarade se neće smanjivati, a višak zaposlenih rešavaće se postepeno u narednih pet godina. 

Preporučujemo

Studija koju je uradila konsultantska kuća Mekinzi potvrdila je ono što je pre toga, u "dju dilidžns“ dokumentu, Vladi Srbije i menadžmentu RTB-a Bor predočio KPMG. Oba dokumenta u suštini su, kako kaže generalni direktor Basena Blagoje Spaskovski, pokazala opstanak i život borske kompanije.

- Mekinzi je potvrdio ono što je KPMG uradio, s tim što je njegov dokument dograđen jer je poslovanje RTB-a dubinski razrađeno i detaljnije obrađeno. I kao takva, Mekinzijeva studija pokazala je da RTB Bor ima sirovinu, ima kadrove, ima opremu, ima iskustvo i znanje, ima čisto nebo nad gradom u kojem posluje. Ovo poslednje bih naročito apostrofirao jer je to svojevremeno bio i zahtev Svetske banke, kojoj je ekologija na prvom mestu. Taj zahtev je ispunjen i Bor je danas čistiji grad od Beograda, Kostolca, Kragujevca - ističe Blagoje Spaskovski, direktor RTB Bor.

Foto: RTB Bor

U Mekinzijevoj studiji predloženo je "utezanje“ RTB-a, dodavanje radnog i kapitala strateškog partnera kako bi se borska kompanija učinila profitabilnom i prestala da generiše gubitke.

- RTB-u treba obrtni kapital! Treba mu 30 miliona evra za stabilizaciju i „utezanje“ rudarstva i to je najvažnija stvar koja se mora reći jasno i glasno. Ne može se ovakva firma voditi na „majke mi“, na poček i na doček. RTB nije igračka i ne može da radi bez obrtnog kapitala. On je postojao do prošle godine kada je cena bakra pala i kada smo malo više investirali jer nismo očekivali pad cena. Tada je i Majdanpek "pao“ zbog ledene kiše i prekida struje, pa smo 11 meseci bili bez proizvodnje tamo, odnosno kada se u gradu pod Staricom radilo sa svega 30 odsto projektovanog kapaciteta i učinaka, a u Boru smo u isto vreme uhodavali novu topionicu i suočavali se sa tehnološkom neminovnošću - stvaranjem hladnog materijala - priča generalni direktor RTB-a Bor.

Foto: RTB Bor

RTB Bor će, kako kaže zamenica generalnog direktora za ekonomiku, marketing i finansije Mirjana Antić, nastaviti da radi i živi nakon 31. maja, iako tada ističe zakonski rok za prestanak njegove zaštite od prinudne naplate poverilaca. Uostalom, kao i za svih 11 preduzeća koje štiti država.

- RTB ima obavezu i relativno malo vremena, nešto više od meseca dana, da u zakonskom roku, do kraja maja, nadležnom sudu na dalje postupanje preda Unapred pripremljeni plan reorganizacije preduzeća (UPPR). To su, zapravo, četiri dokumenta za naša četiri pravna lica. Onda sledi dodatna mera zaštite, koju zakon dozvoljava, u narednih šest meseci. Dakle, UPPR bi trebalo da se usvoji u Privrednom sudu u Zaječaru do kraja novembra – navodi Antićeva.

Foto: RTB Bor

UPPR-om će, dodaje ona, biti regulisane kompletno zatečene obaveze sva četiri preduzeća u sastavu RTB Bor Grupe koje su evidentirane do 31. marta ove godine. U zavisnosti od statusa, obaveze su globalno kategorisane kao obezbeđene i neobezbeđene.

-Nema gašenja, nema stečaja! Pa, RTB Bor je u stečaju od 2004. godine! Jer, restrukturiranje je samo jedan oblik stečaja gde je država paravanom zaštitila preduzeće od naplate starih dugova kako bi ono nastavilo reprodukciju. Zbog tih nagomilanih starih dugova, a ne zbog sadašnjeg trenutka, RTB Bor je izuzetno teška priča. Teška koliko su teški i ti dugovi po kreditima uzimanim, pa reprogramiranim davnih šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina. Kako se osloboditi duga, a ne oštetiti državni budžet pitanje je kojim se i MMF i Svetska banka bave. Jer, obe finansijske institucije strogo kontrolišu svaki dinar koji se odlije iz republičke kase i tumače to kao štetu. S druge strane, ne može se onima koji sada rade i uplaćuju znatna sredstva u budžet, 6,1 milion dolara mesečno, pripisati šteta nastala pre 40 godina. I sada se, verovali ili ne, u basenskim knjigama vode krediti uzeti za mehanizaciju koja je radila na starom borskom kopu – ocenjuje prvi čovek RTB-a.

Foto: RTB Bor

Kompanija, dakle, nastavlja da radi i posle 31. maja i to sa istim brojem radnika. Zarade se neće smanjivati, a višak zaposlenih, po predlogu iz Mekinzijeve studije, rešavaće se postepeno u narednih pet godina.

- Zarade ostaju na sadašnjem nivou i neće se dirati. Broj radnika biće postepeno smanjivan, to je neminovnost na koju su ukazali i KPMG i Mekinzi. Ali, neosetno, u narednih pet godina. Predlog je da se krene sa dobrovoljnim socijalnim programom po kome bi svi oni sa 39, 40 i više godina radnog staža, uz otpremninu, otišli u penziju. Za sprovođenje ove ideje neophodne su zakonske izmene u delu koji se odnosi na trajno umanjenje penzije - kaže Spaskovski.

- RTB Bor se trenutno uklapa sa prodajnom cenom bakra. Nažalost, ona stalno šeta. Čas je 4.300 dolara za tonu, a tu ne možemo da se uklopimo, ali smo sa 4.700 dolara po toni na nuli. To je uspeh jer pamtim, kada sam došao na čelo RTB-a, da je cena iskopina bila 18,2 dolara po toni. Pretprošle godine bila je 6,3 dolara, a prošle se, zbog skoka cene nafte i struje, popela na 7,2 dolara za tonu iskopine. To je najbolji dokaz da se domaćinski radi. U krajnjem slučaju, kako bi se obezbeđivale redovne plate da nije domaćinskog vođenja i poslovanja - zaključuje Blagoje Spaskovski.

Foto: RTB Bor

Njegova zamenica za ekonomiku, finansije i marketing dodaje da RTB godinama sprovodi intenzivne mere štednje u svim oblastima troškova. Pred kraj prošle i u ovoj godini one su samo dodatno pojačane baš zbog okolnosti koje su nametnuli nepovoljni tržišni uslovi za plasman basenskih proizvoda, ali i podstaknute opštim merama štednje u državi.

- Puno smo učinili na smanjenju potrošnje energenata jer je RTB Bor najveći potrošač svih vrsta energenata u Srbiji. Struja, nafta, mazut, tehnički gasovi – sve su to stavke kod kojih i pola procenta u zbiru daje velike finansijske efekte i učinke u smanjenju cene koštanja. Rigorozno vodimo računa i o svakoj naznaci promene tržišnih uslova jer smo i veliki potrošači čelika, gumenih proizvoda, eksploziva, reagenasa, rezervnih delova, svih vrsta repromaterijala - tvrdi Mirjana Antić.

Spaskovski pojednostavlja i dodaje da RTB ne radi po principu šta je jeftinije, već šta je korisnije i efikasnije po toni ili moto-satu. Vodi se računa, kako kaže, o svakom centu i svakom dinaru koji se potroši.

Foto: RTB Bor

- Ne može u RTB-u da se desi da neki dinar „kapne“ na stranu dok Mira Antić ne potpiše račun. Ona je poslednja u nizu, pre nje na račun stavi paraf komercijala i interna kontrola. Zato tvrdim da niko ne može kupiti jeftiniju robu, rezervne delove ili gume od komercijale kojom rukovodi Gordana Simonović. To je najjača komercijala, siguran sam! Ne mogu tu proći oni "s ulice“, iz Beča, Rusije ili Raške koji dođu da RTB-u prodaju sve što misle da mogu da prodaju. I kamione i avione! Takođe, ne upoređujemo babe i žabe, pa se tako ne mogu porediti ni jeftiniji delovi iz Kine koji, prosto, ne mogu da se ubace u „komacu“ kamione. Niti se mogu upoređivati kineske gume, čiji je vek trajanja 2.000 moto-sati, sa japanskim koje traju 6.900 moto-sati. Kineski delovi mogu da idu u kinesku opremu, a ne u mercedes - zaključuje Spaskovski.

Na kraju, dodaje da je prezadovoljan radom novih pirometalurških postrojenja i činjenicom da su metalurzi osvojili novu tehnologiju.

- Tehnološka i ekološka revolucija su za nama. Aktuelna proizvodnja dokaz je da časovni kapacitet prerade u novoj topionici možemo da povećamo za 20 do 25 odsto bez ijednog uloženog centa, a siguran sam da, ako uložimo ne više od pet miliona dolara, preradu možemo da podignemo na 80 do čak 90 tona koncentrata na sat. Sada prerađujemo 55 do 60 odsto domaćeg koncentrata, a ostatak uvozimo. Sami ne možemo da ga kupimo jer nam za to treba mnogo para. Na primer, treba nam 60 miliona dolara da bismo za dva meseca mogli da kupimo koncentrat tamo negde na vrhu Rusije, u Sibiru, ili u Čileu, pa da ga odatle vozimo 40 dana do Konstance, pa još 10 dana do Bora. Mi tih para nemamo i zato moramo da radimo uslužnu preradu. Podizanjem kapaciteta prerade i proizvodnje obaramo režijske troškove i činimo topionicu isplativom. Ona je već sada isplativa sa ekološkog aspekta, a biće još bolje kada uložimo u rudarstvo i tako dođemo do više sopstvenog koncentrata - kaže Spaskovski.

Foto: RTB Bor

Veću preradu sopstvenog koncentrata, dodaje, garantuju već overene basenske rudne rezerve „teške“ milijardu i 355 miliona tona, ali i novootkrivena nalazišta bakra i zlata.

- U Krivelju, na tzv. Kriveljskoj kosini nabušili smo novih šest i po miliona tona rude koja u sebi nosi fantastičnih 18 tona zlata jer je prosečan sadržaj ovog najsjajnijeg plemenitog metala u rudi 4,5 do 5 grama po toni – otkriva je Spaskovski i dodaje da predstoji overa rezervi novog zlatonosnog nalazišta, a nakon toga, za ne više od tri godine i njegova eksploatacija.

(D. V.)